Aleksandar Asov - Slovenski Bogovi

[Алекса]

Александар Асов - Словенски Богови

http://www.pesicisinovi.co.yu/images/books/0012.jpg

Преузми фајл (http://www.4shared.com/file/55008136/4d1a1798/Aleksandar_Asov_-_Slovenski_bogovi.html)

Садржај:

СТВАРАЊЕ СВЕТА
АЛАТИР
СВАРОГ И СМАРГЛ
СВАРГА
КОЛО СВАРОГА
МАКОШ
ВЕЛЕС И АЗОВА
ВЕЛЕС ОДЛАЗИ У АЗОВ-ГОРУ
ДРУГО РОЂЕЊЕ ВЕЛЕСА
ВЕЛЕС ПОДУЧАВА ЉУДЕ
ВЕЛЕС УЧИ ПОКАЈАЊУ
ВЕЛЕС И ЈАСУЊА
ВИЛА, ДОМНА, АСЈА И СИДА
ЦРНОБОГ
ВИШЊИ И МАЈА
КРИШЊИ
КРИШЊИ И РАДА
РА, ОКА, КАМА И АЛАТИРКА
КУПАЛА И КОСТРОМА
ХОРС И ЗОРА ЗОРЕНИЦА
МЕСЕЦ, КИТОВРАС И ЗОРА
КИТОВРАС И ХРАМ СУНЦА
ДАНИЦА
СТРИБОГ
ЦАР МОРСКИ И ВОЛИЊА
СВЕТОГОР И ПЛЕНКА
СВЕТОГОР И ВАН
САДКО
СВЕТОГОР И ЗЕМЉИНА ТЕЖА
ДИЈ И ИНДРА
СВАРОГ И ДИЈ
ИНДРА, ЧУР И КРИШЊИ
БАРМА, ТАРУСА И ЧУР
МАН, ТАРУСА И ДИЈ
ОГЊЕНИ ВОЛХ И ЛЕЛА
КВАСУРА, КИТОВРАС И ВАВИЛА
ПЕРУН И СКИПЕР-ЗВЕР
ПЕРУНОВИ ПОДВИЗИ
ПЕРУН И ДИВА
ПЕРУН И ДЕВАНА
ДЕВАНА И СМАРГЛ
ДАЈБОГ
ДАЈБОГ И ЗЛАТОГОРКА
КОЛЕДО
КОЛЕДОВО ДЕЧАШТВО
КОЛЕДО И РАДУНИЦА
РАДГОСТ
КОЛЕДО ПОБЕЂУЈЕ ЦРНОБОГА
КОЛЕДО ОСЛОБАЂА ДАЈБОГА
ДАЈБОГ И МАРЕНА
ДАЈБОГ И ЖИВА
ЈАРИЛА И КАШЧЕЈ
СИВА
СИВА И ЈАРИЛА
ЈАРИЛИНА И ВЕЛЕСОВА СВИТА
ЖИТЕЉИ ШУМА И ВОДА
КУЋНИ ДУХОВИ
ЧУДЕСНИ НАРОДИ
УНУЦИ ДАЈБОГА


„Има оних који су у заблуди, који
Пребројавају Богове и тако деле Сваргу. Род
Ће се њих, као безбожника, одрећи. Зар
Вишњи, Сварог, и други Богови
Представљају мносштво? Бог је један и
Бројан. И нека се нико не усуди да то
Мноштво одваја и при том тврди да ми
Имамо много богова.“

Велесова књига

[Расен777]

Интересантно је да се у овој књизи провлаче тезе о метемпсихози у старој србској вери, која сведочи о великом степену корупције знања. Нпр. у Ведама нема ни помена о реинкарнацији или метемпсихози, док се у каснијим облицима веровања (браманизам, хиндуизам, будизам...) оно појављује.

Макош је Небеска Мајка, небески закон, Прав. Трећи лик Бога. Први лик је Отац, други је Син, а трећи је Мајка, је је мајка и Божји Дух који покреће свет. Управо Мајка даје Сину живот. То значи да се Свет мења. После Оца појављује се Син, затим сам Син постаје Отац и поново рађа Сина.
Макош познаје тајну судбина, тајну претходних живота и нових оваплоћења. Она захтева да човек следи назначени пут. Између добра и зла+, где добро значи следти пут Права, а зло одступање од њега, она пружа слободу избора. Онај ко застрани губи себе и своју душу, њега Макош, немајући милости, кажњава. Такви се поново оваплоћују на Земљи, али не у људском обличју.

[Алекса]

Интересантно је да се у овој књизи провлаче тезе о метемпсихози у старој србској вери, која сведочи о великом степену корупције знања. Нпр. у Ведама нема ни помена о реинкарнацији или метемпсихози, док се у каснијим облицима веровања (браманизам, хиндуизам, будизам...) оно појављује.

Напомена: корупција знања може бити једино последица расног мешања. На то је и указивао Чеберлејн када је говорио о Будизму.

Александар Асов, у својој другој књизи, "Словенске Веде", пише:

Да ли се душа поново рађа? Учење о поновном рођењу душе, о њеном оваплоћењима на Земљи и другим световима (реинкарнација), налази се у основи ведске религије. У свету се непрекидно одвија процес поновног рођења (реинкарнације). О томе трајно сведоче Веде и Праведе (Велесова књига).

Даље иде овако:

"Велесова књига" посвећује своје таблице најважнијим догађајима људске историје, приповедајући о поновним рођењима Господа, који су пратили доласке међу Словене и њиховре претке Завета од Свевишњег........ тако се и прародитељ Ариј рађао на Земљи 6 пута, и сваки пут би добијао завет од новог отелотворења Вишњег.

Какав је посмртни пут душе? Поновно се рађају и силазе на Земљу, не само оваплоћења Свевишњег и његови приврженици, него и они који носе учење Господа. И обични људи се поново рађају. Али, они углавном не памте своје претходне животе.

Живот је човеку дат као искушење. Другим речима, живот нам је дат да бисмо ходили Стазом Права. А прошлост не памтимо из два разлога: како се не би сећали прошлих грехова и прецизно знали свој Пу, већ како би тај Пут тражили. Да бисмо га пронашли, неопходно је да осећамо и живимо по налогу срца, обраћајући се Господу у свом срцу. Уколико се будемо удаљавали од овог Пута, поново ћемо се рађати у другим, суровјиим световима, намењених нашем преваспитању.

На крају, један цитат из "Велесове Књиге" који наводи Асов (не знам тачно која је ово таблица, морао бих да проверим):

"А паломе у пољу Перуница даваше Воду Живу. И испивши је упути се к Сварги на Белом коњу. И тамо га Перунко дочекиваше и водише у богатства Својих палата. Тамо ће боравити и за то време добиће ново тело и тако почети живот радујући се и молећи се за нас сада и присно за век и векова."

Јер, како Перун каже: Ми нисмо бикови прљави, већ Словени чисти... и наш живот је вечан!

Ово разматрање је дугачко, и наравно за потпуно објашњење треба наћи споменуту Асовљеву књигу. Моје мишљење је да веровање у реинкарнацију никако не може означавати корупцију веровања - она је обележена другим стварима.

[Расен777]

Напомена: корупција знања може бити једино последица расног мешања. На то је и указивао Чеберлејн када је говорио о Будизму.Не бих се сложио да је узрок деградације једино у расном мешању. Ради се о духовној инволуцији која је, поготово данас, тако очигледна, насупрот теорији еволуције.
Александар Асов, у својој другој књизи, "Словенске Веде", пише:
Да ли се душа поново рађа? Учење о поновном рођењу душе, о њеном оваплоћењима на Земљи и другим световима (реинкарнација), налази се у основи ведске религије. У свету се непрекидно одвија процес поновног рођења (реинкарнације). О томе трајно сведоче Веде и Праведе (Велесова књига).Бојим се да ово није тачно. Наравно да не знам санскрит и да нисам читао све Веде па да могу експлицитно да тврдим, ал' код других аутора се може прочитати да се идеје о реинкарнацији први пут појављују у периоду браманизма, мада нпр. епископ Артемије каже да постоји један део (IV, 27.1) Рг-веде који неки користе као алузију на пресељење душа. А спомиње се (код др Милина) и конкретна Упанишада (Каушитаки-брамана) у којој се први пут спомиње вера у реинкарнацију. Ово би требало проверити код боље упућених.На крају, један цитат из "Велесове Књиге" који наводи Асов (не знам тачно која је ово таблица, морао бих да проверим):
"А паломе у пољу Перуница даваше Воду Живу. И испивши је упути се к Сварги на Белом коњу. И тамо га Перунко дочекиваше и водише у богатства Својих палата. Тамо ће боравити и за то време добиће ново тело и тако почети живот радујући се и молећи се за нас сада и присно за век и векова." У горе наведеном цитату из Велесове књиге ја нисам видео веру у реинкарнацију, јер је она по дефиницији углавном враћање у земаљско тело ради побољшања и усавршавања.
Моје мишљење је да веровање у реинкарнацију никако не може означавати корупцију веровања - она је обележена другим стварима.Ја сам то рекао зато што сам био убеђен (и још увек сам) да се у Ведама нигде не спомиње веровање у реинкарнацију.

[Алекса]

Није ми баш најјасније... да ли хоћеш да кажеш да, с обзиром да се у причама Асовљеве књиге на неколико места говори о Боговима који су се "поново родили", да су те приче последица корупције знања?

Асов није писао те приче, већ их је само адаптирао, то је народно предање. Уколико сам добро разумео то што желиш да кажеш, онда би испало да је сама народна традиција корумпирана. Или ја нисам лепо схавтио шта желиш да напишеш.

[Громовник]

Одлична књига. Овакве књиге би требало увести и у школе јер је очигледно да данашње генерације не знају скоро ништа о религији старих Срба.

[Расен777]

Није ми баш најјасније... да ли хоћеш да кажеш да, с обзиром да се у причама Асовљеве књиге на неколико места говори о Боговима који су се "поново родили", да су те приче последица корупције знања?Говорио сам конкретно о метемпсихози (оваплоћење душе у животиње, биљке, минерале, људе, док се под реинкарнацијом подразумева пресељење душе после смрти, али у људска тела) и дао тачан цитат из књиге не извадивши га из контекста (горе наведеног пасуса). Сматрам да се вера у метемпсихозу појавила услед корупције знања и слабљења религиозности, баш као што се и данас у Европи појављују иста учења, и још много тога. (Колико ли само секти вршља по Србији?) Ако уочавамо јасне паралеле између старе србске вере и старих аријевских религиозних списа као што су нпр. Веде и Авеста, онда морамо прихватити чињеницу да се нека веровања, која нису претходно садржана у старом религиозном систему, продукт корумпираног људског фактора, а не Божанског Откровења. То хтедох рећи.