Скок броја менталних поремећаја у Србији

[Скинета]

Скок броја менталних поремећаја у Србији
Недеља, 19. октобар 2008. 22:57

Државни секретар Министарства здравља Србије др Невена Карановић изјавила је да ментални поремећаји
представљају други највећи проблем јавног здравља у Србији.

Ментални поремећаји у Србији представљају други највећи проблем јавног здравља, на шта су, пре свега, утицај имале деценије стреса којем је наше становништво било изложено, нагласила је Карановићева на скупу у Центру "Сава".

Она је указала да је у периоду од 1999. до 2002. број менталних поремећаја у Србији порастао за 13,5 одсто, оценивши да је то последица рата, санкција, бомбардовања и имиграције, са око 500.000 избеглих и расељених људи, док је сада тај проблем потенциран транзицијом, губитком посла и економском несигурношћу.

Психијатријска служба у Србији на почетку 21. века сусреће се с великим изазовима, рекла је Карановићева, наводећи одсуство центара за ментално здравље у заједници, недовољне знање лекара опште медицине из области психијатрије, недостатак сарадње са установама социјалног старања...

С друге стране, додала је, постоји и предност психијатријске службе која има добре услове за функционисање, а то су равномерна територијална покривеност стационарним установама менталног здравља, постојање психијатријских одељења у општим болницама и релативно мали проценат пацијената на стационарном лечењу.

Карановићева је подесетила да је Министарство здравља формирало стручну комисију за ментално здравље пре четири године, која је урадила доста на пољу унапређења менталног здравља - израђена је Национална стратегија за ментално здравље са акционим планом и направљен је нацрт Закона о заштити права особа са менталним поремећајима.

"Будући план Министарства здравља у области менталног здравља обухвата реорганизацију здравствене службе и у том смислу Министарство здравља ће са професионалцима из те области јачати одељења за психијатрију у општим болницима и постепено ће смањивати број постеља у великим психијатријским болницама, а отварати и јачати центре за ментално здравље у заједници широм Србије", истакла је Карановићева.

Тема конгреса "Психијатрија орјентисана на особу и социјална транзиција", на ком је говорила Карановићка, привукла је многе стручњаке из области менталног здравља из региона, осталих делова Европе и света, с јединственим циљем да поделе знања и искуства у хуманистичком и индивидуализованом приступу особама које имају проблеме менталног здравља.

Национални конгрес удружења психијатара трајаће до 22. октобра, а коспонзорисала га је Светска психијатријска асоцијација, под покровитељством Министарства здравља Србије и Психијатријског удружења источне Европе и Балкана.


(Tanjug)

http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=113147

http://www.glas-javnosti.co.yu/aktuelne-vesti/2008-10-19/mentalni-poremecaji-veliki-problem-javnog-zdravlja

[Весели пламичак]

Ако власт и њена народна милиција настави да терорише нормалне људе а тлерише хомосексуалност, дозвољава моогућност да мајка убије своје нерођено дете, допушта омладини да се дрогира и опија по улицама, ако се благонаклоно односи према сектама, ако анархизам не сматра погубним по државу онда нека се не чуде што је све више полуделих на улицамна.

У овој земљи се ментални поремећаји промовишу као пожељан животни стил.

[Константин]

Ако власт и њена народна милиција настави да терорише нормалне људе а тлерише хомосексуалност, дозвољава моогућност да мајка убије своје нерођено дете, допушта омладини да се дрогира и опија по улицама, ако се благонаклоно односи према сектама, ако анархизам не сматра погубним по државу онда нека се не чуде што је све више полуделих на улицамна.

У овој земљи се ментални поремећаји промовишу као пожељан животни стил.



Vuk Drašković: Divjakovo čojstvo i povampirenje srpskog duha nacionalizma


Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je, povodom 20-godišnjice devetomartovskih demonstracija u Beogradu, da se "povampiruje" duh nacionalizma koji Srbiju "slabi i sramoti i svađa je sa susedima i demokratskim svetom".

"Kako drukčije razumeti državnu strategiju da se Srbima u Hrvatskoj vrati konstitutivni status iz vremena Jugoslavije? Ili zahtev da isti status dobiju i Srbi u Crnoj Gori, koja je sebe definisala kao državu građana a ne nijednog naroda, pa ni crnogorskog? Kako bismo reagovali da Hrvatska i Crna Gora zatraže isto i od Srbije? Šta to radimo i zašto", rekao je Drašković u intervjuu za dnevni list Danas od srede.

Predsednik SPO je ocenio da će rekonstrukcija vlade biti "krečenje fasade" ako ne usledi promena državne strategije. "Moraju se saseći rasipništvo i mnoge Kolubare. Nekoliko stotina miliona evra godiÅ¡nje plaćamo iluziju 'očuvanja suvereniteta nad Kosovom", rekao je on i zapitao koliko će koštati ministarska konferencija nesvrstanih i "šta će taj skup državi koja hoće status kandidata u EU".

Upitan da li činjenica da SPO danas u mnogo manjoj meri učestvuje u kreiranju društvenih prilika i vlasti u Srbiji od Socijalističke partije Srbije donekle predstavlja poraz srpskog društva ili njegov lični, Drašković je odgovorio da je to i njegov i poraz društva u Srbiji. "To jeste poraz i našeg društva i moj lični i poraz svih koji su se deset godina žrtvovali za novu, evropsku Srbiju", rekao je on.

Na pitanje da komentariše izjavu predsednika SPS-a Ivice Dačića da Srbija mora da bude istrajna u zahtevu za izručenje Jovana Divjaka uhapšenog u Austriji po poternici iz Srbije za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, Drašković je rekao da je Divjak branio Sarajevo. On je naveo da je, "po Marku Miljanovu, čojstvo braniti drugog od sebe" i da je u ratovima u bivšoj Jugoslaviji bilo dosta primera i takvog srpskog čojstva.

"Trebinjca Gorana Aleksića ubijaju Srbi jer je branio komšiju muslimana. Beograđanin - Sarajlija Jovan Divjak nije otišao na Pale, odakle je granatirano Sarajevo, nego je ostao u Sarajevu i branio svoj grad. On je, zbog toga, izdajnik i zločinac za mnoge Srbe koji ljudsku i nacionalnu etiku nisu učili od Marka Miljanova nego od Slobodana Miloševića. Kad ovo razume ministar Dačić, ako razume, drukčije će i da misli i da govori", rekao je Drašković.

(Beta)

Nspm.rs

[Тара]

Помоћ лекара из страха од губитка посла недељно затражи 800 људи

НОВИ САД - Сваке недеље 800 Новосађана тражи помоћ психијатра у Дому здравља, а сваки лекар у току седмице има десет до 15 новооткривених пацијената који болују од депресије. Лекари кажу да ових поремећаја има све више, а најчешћи узрочник који води Новосађане у депресију је страх од губитка посла.
У амбулантама Дома здравља „Нови Сад“ ради осам психијатара и неуропсихијатара и свако од њих свакога дана има и по 20 пацијената. Начелница овог одељења др Наталија Радуловић каже како међу тим пацијентима сваки лекар има бар по пет људи који су дошли на први преглед.

- Међу тих петоро људи који по први пут дођу у ординацију, бар код двоје откријемо да пате од депресије, тако да се може рећи како недељно имамо између десет и 15 новооткривених депресивних суграђана. Велика економска криза и несигурност, страх од губитка посла, најчешћи је разлог која доводи људе у ово душевно стање. Велики је пораст депресивних поремећаја и све је више пацијената који нам долазе у ординације - наводи др Радуловић.

(http://ringieradrs.hit.gemius.pl/hitredir/id=oftKfzsk69fiCFKzzl9neLeOTH3YSvhCzayn5xKK83T.Y7/stparam=snkqomrmbu/fastid=1297036692683543398/sarg=0000000A576E27FF/url=http%3A%2F%2Fminimax.saop.rs%2F)Материјални фактори доводе до емотивних криза које за собом повлаче и брачне кризе, проблеме у односима са супружником и децом. Свакодневна борба за егзистенцију превелики је притисак за многе људе.
- Јако често се дешава да људи на послу трпе изузетно велики притисак. Раде много више него иначе, преоптерећени су обавезама, често трпе и велике непријатности од руководалаца и мобинг. Притом се не усуђују да било шта промене јер се боје да ће добити отказ - прича др Радуловић.

Акутни стрес у којем долазе људи често се појављује због изузетно лоших међуљудских односа у фирми, конфликтних ситуација на радном месту и лоше климе, а таква атмосфера уништава односе међу људима.
- Новосађани тешко подносе лоше спољне факторе. Људи стално размишљају о томе како ће прехранити породицу, шта ће јести, како ће платити рачуне, како школовати децу. Наравно да то јесу разлози за бригу, али постоје ствари које не могу да се промене и на које не могу да утичу. Уколико фирма смањује број запослених, неко ће сигурно добити отказ и то као чињеницу треба прихватити - објашњава др Наталија Радуловић.

Искуство новосадских психијатара из Дома здравља показује да су овакве појаве све чешће од последњих ратова на простору бивше Југославије, али је економска криза заиста у јако великој мери утицала да овако велики број депресија.

Др Наталија Радуловић каже да се ипак ради о јако великом броју удружених фактора. Неки људи су и склони депресији, имају генетску предиспозицију. Други су јако емотивни и преосетљиви. Међутим, има и оних који су се годинама сами лечили и куповали седативе, што сада не могу.
- Лекари опште праксе више не могу да напишу рецепт за бромазепам или бенседин без налаза лекара специјалисте. Зато нам у последње време долази и велики број људи који су до сада на своју руку пили ове лекове. Добре је што сада и они долазе, јер је самоиницијативно узимање било којих лекова, па и ових, најчешће контрапродуктивно - објашњава др Радуловић.

Ови људи осећају напетост, узнемиреност, неки страх, имају несаницу, пате од бројних тегоба. Специјалисти им тада препишу друге лекове, укључе у терапију антидепресиве, и њима буде боље.
- Седативи који се дуго узимају наносе двоструку штету. Прво што људи постану зависни од њих и не могу да престану да их узимају, а и временом им треба све већа и већа доза. Такође, лекови им уопште не помажу, јер им треба другачија терапија, На првом разговору, који траје бар пола сата, ми откривамо шта је то што тишти човека и на основу дијагнозе дајемо им праву терапију, са којом они поново почну да функционишу и суочавају се са животним ситуацијама - каже др Наталија Радуловић.

Лечење од депресивних стања није лако, а често је и изузетно дуготрајно. Новосадски лекари кажу да оно најкраће траје шест месеци, а у просеку прође цела година. Ипак, нису ретки ни случајеви депресије када лечење траје годинама. Најтежи случајеви се лече клинички
Због тога што је све више пацијената који пате од депресије и других душевних поремећаја, а мало је лекара ове специјалности, на преглед у Дому здравља се чека и по месец дана. Др Радуловић каже како хитне случајеве успеју да закажу у краћем року, али је чињеница да Дому здравља недостају психијатри.
- Пацијенте који су тежи случајеви и којима је потребно болничко лечење упућујемо у Клинику за психијатрију. Нажалост, посла има довољно и за нас у амбулантама и за клиничке докторе и сви смо пребукирани - наводи др Радуловић. Извор Блиц