View Full Version : Лековито биље
СТОЛИСНИК или ХАЈДУЧКА ТРАВА
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2008/2952/04-01.jpg
У нашим крајевима називају је столисник, биљка са стотину а не хиљаду листова. Најпознатија је ипак по свом народном имену хајдучка трава. Наиме, по предању, хајдуци су, за сваки случај, прашак ове биљке увек носили са собом у платненој врећи око врата. Зову је и јалови месечњак, петровско цвеће, спориш или хајдучица.
Стотинама година хајдучка трава користила се за лечење и спречавање ширења заразе, код спољашњих, али и унутрашњих крварења, женских болести, за избацивање слузи и ублажавање унутрашњих упала.
У народној медицини познато је њено лековито дејство у смиривању упала коже и слузокоже, а пре свега лечењу рана. Хајдучку траву као лековито средство признаје и званична медицина.
Употребљава се за лечење желудачних и цревних обољења, грознице, повишеног крвног притиска, код мождане и срчане тромбозе.
Ова биљка чини део лековитих трава, мешавина чајева за чишћење, против појачаног лучења жучи, за умирење.
Хајдучица је врло ароматична и има горак укус. Хајдучка трава расте као коров поред путева, на камењарима, од низије до планинских предела и шума. Код нас расту и неке друге врсте овог рода (Achillea) које се, међутим, не употребљавају у медицини.
Хајдучица је вишегодишња зељаста биљка која има усправну маљаву стабљику, високу чак и метар. Листови биљке су тројно перасто подељени на велики број сићушних режњева. Цветне главице распоређене су у облику штита на врховима грана и изграђене су од језичастих цветова бело-розе боје на ободу и цевастих жућкастих у средишњем делу. Биљка се бере током лета. Секу се горњи делови (дужине до двадесет пет центиметара) или се пак само сакупља цваст. Одсечени делови биљке се суше. Стабљика не садржи никакве лековите састојке, користе се само лист и цвет. Од хајдучке траве прави се чај, тинктура, вино, уље, сокови, прашак, али и креме за лечење вена.
Важи као афродизијак и покретач имунитета.
http://www.ilustrovana.com/2008/2595/04-10-velika.jpg
Ртањски чај у народу назван и планински чубар, латински Сатуреа монтана иако успева и на Сувој и Старој планини, сматра се да су његова лековита својства најизраженија на Ртњу. Због богатог садржаја етарског уља, танина, беланчевина и угљених хидрата, ова биљка се користи у лечењу дијабетеса, болести органа за дисање, варење и мокрење. У местима подно ове планине, ртањски чај је познат и као афродизијак, а у народној медицини се користи и као лек за побољшање потенције.
Припрема се на неколико начина. Ако се у врелу воду стави неколико осушених гранчица, онда је потребно да одстоји око пола сата, док је филтер кесици потребно само пет минута. Мештани Мужинца осушену биљку стављају у хладну воду, па кад прокључа, прекину кување. Препоручују да се чај пије с медом, јер се тако појачава његово лековито дејство.
http://www.ilustrovana.com/2008/2595/04-11-velika.jpg
Дуго сам у овом послу, сретао сам се и с берачима из других крајева, читао и тврдим да нигде у Србији на једном не постоји месту толико лековитих трава као на Ртњу - каже Добрица. - Ртањски чај расте код нас још само на два места, али није тако ароматичан као овај. Баш оваквог има једино на источним планинама Урала и нигде више. Одличан је за лечење бронхитиса, поспешује циркулацију. А тврдим да овако здравих и ароматичних трава нема нигде у Србији. Ово је еколошки један од најчистијих делова наше земље, Сокобања је еколошка општина.
http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2595&tekst=04
Дуд је - на југу познатији као мурва - постао свето равничарско дрво.
И није било друма који је водио у неко насеље а да није био оивичен дрворедом дудова. Свеједно да ли је он био бели, црни или дуд мурга, било га је и у центру села, на раскршћу, у дворишту, поред ђерма и бунара. Сва равничарска села имала су и расаднике младих дудова - дударе.
Он је био важан, што је и данас, и у народној медицини.
Од листа белог дуда кува се чај за лечење шећерне болести и жутице, недозреле дудиње су спас против пролива, док њихов сок помаже лакшем искашљавању, сируп од црног дуда је благотворан код запаљења грла и уста.
Доброчастива је и кора дуда која се самеље у прашак и помаже бржем зарашћивању рана, а у Јапану се из његових цветова израђује козметички крем за одстрањивање пега и других нечистоћа на кожи...
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2007/2896/05-02.jpg
Своје место изборио је и у сановнику, такозваном народном приручнику за тумачење снова. Ако га видиш, следи ти неки успех, а ако га једеш, ето ти неочекиван новац.
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2007/2896/05.php
Купина садржи око 8 одсто галотанина, инозит, органске киселине. Плод садржи изо-лимунску киселину. Листови док су свежи садрже око 125 милиграм процената аксорбинске киселине.
http://www.poljoprivreda.info/bin/photo/15082003145633-1.jpg
То је стари лек - Користи се као адстрингент, против дијареје, хемороида, разних озледа коже и слузокоже. Екстерно, употребљава се као антисептик у терапији ангине, фарингитиса, гингивитиса, за ране и кожне болести, као и за испирање уста у случају упале слузокоже. Успешно се користи као хемостиптик и фитонцидно средство. Често се користи код прехлада, кашља, шећерне болести. За време рата лист купине, сам или у мешавини са лишћем малине, служио је као замена за руски чај. У исту сврху могу се користити и млади цветни пупољци. Воћни сируп представља добро средство против дијареје, нарочито у педијатрији. Плодови купине делују благо лаксативно у облику сирупа, а купиново вино је добро средство за јачање, и препоручује се малокрвним особама.
http://www.kirka.co.yu/kirkapharma/lekovitobilje/imagesherb/rubus_fruticosus.jpg
Рецепт за купиново вино:
Купине самлети и сипај у посуду.На 4кг купина ставити 1кг сецера.Суд немој напунити до врха.Остави да стоји 10так дана на хладном месту,никако на сунцу.После 10 дана ,процеди и поново да стоји 7 дана,док сав талог непадне на дно,пазљиво процеди сипај у балон који цес повезати са комадом цистог платна.После неколико дана ,кад вино висе не сусти ,затворити суд и оставити до зиме.Енглески стручни часопис "Weine and Spiritus" 1995. године обавјештава о занимљивом открићу нађеном у црним винима, дакако и купиновом, о супстанци Quercentin као једниј од најјачих до сада откривених "твари" које спречавају рак.
http://www.kupina.info/
Народна имена: ежевина, јежина, капинка, копина, купињача, купињаш, маљуга, мурага, оструга, робидница, црна јагода, црна купина.
Матичњак је једна од ретких биљака која је истовремено лековита, мирисна, украсна, зачинска, ароматична, медоносна и индустријска. Расте у пчелињацима, двориштима, поред насеља, уз ограде и живице, по шумама итд. Гаји се и у култури као лековита и ароматична биљка, и у парковима као украсна биљка.
Ниједна мирисна биљка не привлачи толико пчеле, а особито матицу, као матичњак. Отуд му и то дивно народно име. Матица се сва занесе и опије његовим мирисом. Наши старији пчелари то добро знају, па помоћу матичњака на један архаичан, веома занимљив начин враћају рој пчела који је побегао на неко дрво.
Народна имена: арбарожа, арбароза, лимунада, лимунка, мајчина љубица, матерњак, матечина, матичина, матичја трава; матичник, матичњак (Орфелин), матичњача, маточина (Црногорац), матрик, матрњак, маца (Вук), медени лист, меденка, медењка, медопер, мелиса, мета марије, млиса, нана, питома метвица, пчеларица, пчелина љубица, пчелинак, пчелинска љубица, пчелиња љубица, пчелиња мета, пчелиња метва, пчелиња метвица, пчелиња трава, пчелињак, пчелник, пчелњак, пчелоперка, пчеља љубица, пчељена љубица, пченилак, ројевмица, цица-маца, челина љубица (Вук), челина трава, челињак, челна љубица, челњак, чељена љубица (Вук), чрнива.http://www.kfunigraz.ac.at/%7Ekatzer/pictures/meli_07.jpg
Најважнији лековити састојак матичњака је врло лако испарљиво мирисно етарско уље. Тог уља у листу има врло мало, свега 0,01—0,1%, али је оно тако пријатно и мирисно да се човек превари и поверује да га има више. Пошто се то уље налази споља, на листу у микроскопски ситним брадавичастим жлезданим длакама, врло нежним и ломљивим, руковање матичњаком мора бити веома пажљиво. Ако се с њим стално барата и преврће у току рада, све ће жлезде поотпадати и матичњак ће изгубити сваку лековитост. Лист матичњака се мора брати пре но што се на биљци појаве цветови, јер у то време лишће је најкрупније и има највише етарског уља, које је тада најмирисније.
http://www.kfunigraz.ac.at/%7Ekatzer/pictures/meli_11.jpg
Uпотреба: Матичњак је благ, добар и веома пријатан лек против надимања у органима за варење, против неуралгије, хистерије, неурастеније, гађења, повраћања и пролива, за јачање организма. Сам лист матичњака, а још чешће помешан с горким травама (кичицом, линцуром, горком детелином, хајдучицом, подубицом и др.), успешно се даје слабуњавим за појачавање апетита, додатак купкама против неуралгије и реуматизма.
Етарско уље од матичњака (добија се дестилацијом с воденом паром матичњака покошеног у фази цветања), је изванредно пријатног мириса, користи се не само у фармацији већ, још више, и у индустрији парфема, и козметике.
Стари травари препоручују га трудницама да би им плод био потпуно психички здрав, као и за оне проблеме расејаности које данас називамо "концентрација".
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/4/4a/Blue_Salvia-KayEss-1.JPG
Лист садржи 2,5- 5 % етарског уља у зависности од климатских фактора. Етарско уље је богато тујоном (око 60%), камфором и др. (око 20%) и малим количинама танина, горких материја и др.
Била је веома цењена као лековита биљка још код старих Римљана (lat. salvare=спасити, излечити; officinalis =лековит).
Жалфија је одличан антисептик па се користи за испирање уста, ждрела, код упале десни, цревног система, пролива.
Доказано је њено антимикробно деловање на неке бактерије и гљивице. Неутралише вирус грипа и повећава активност леукоцита у борби против вируса.
Делује смирујуће на упале слузокоже и коже, смањује надутост стомака и грчеве у стомаку.
У експериментима са животињама доказано је деловање жалфије на смањење крвног притиска и нивоа шећера у крви.
Народно име:
пелим, кадуља, куш, калавер, џигер трава, бели џигер, вртни жајбел, голопер, жавбеј, жајбл, жалвија, жалфа, јановденче, кадиља, кадуја, кадуља крижатица, кадуна, калопер, калупер, крастатица, крижна кадуља, љековита кадуља, љековита славуља, немачки калопер, пелин, перушина, питоми пелин, права кадуља, славља, славуља, узани калопер, црни калопер, црногорски пелен, шалвија.Жалфија лечи промуклост, чисти крв и јача нерве, греје желудац, отклања гасове, помаже код сваке врсте прехладе, катара и инфлуенце. Има и противупално дејство, тако да се топло препоручује код свих запаљења, од запаљења ждрела, преко унутрашњих органа, до бешике и вагиналних упала.Жалфија је у стању да регулише и знојење, односно да га доведе на праву меру(када се знојите од слабости после грипа или запаљења плућа жалфија тај проблем решава за пар дана). Врло је стимулативна и подиже тонус. Такодје лечи и оболеле од реуматизма. Ако уберете свеже листове жалфије и протрљате њима предео око зуба, десни, учинићете их здравијим и чвршцим.
http://www.pyrus-mm.hr/images/upoznajmo_prirodu_slike/velike/vidac.jpg
http://www.e-ljekarna.net/sl-bi-vidac.JPG
Други називи: видац, очаница, драгочка, драгонка, радока, видица,видовача, видова трава,видичак, видовчевица.
Латински назив: euphrasia officinalis
Станиште:Цвета од маја до октобра. Расте у појасу храстових шума, на сувим и умерено влажним ливадама и пашњацима.
Лековити део биљке: за лек сакупља се цитава биљка, без корена ..
Лековито деловање: основно деловање биљке користи се у лецењу оцију. Употребљава се код упале оцне спојнице, слабости оцију због преморености од цитања или писања, упале рубова капака, упале шаренице, глаукома, цира на рожници, упале сузне кесице и сл.(блефаритис, коњуктивитис, болести очних мишића и нерава).
Видац се препоруцује и код болести дисајних органа, као што су кијавица, грип, бронхитис, пробавне сметње, те желудачних и цревних болова .
http://www.kirka.co.yu/kirkapharma/lekovitobilje/imagesherb/euphrasia_officinalis.jpg
Видац благотворно дјелује на очи, али и на кожу око очију, па је стога познато природно средство у борби против бора.
СТОЛИСНИК или ХАЈДУЧКА ТРАВА
Sad si me podsjetila kako mi je pokojna prababa u toku rata pokazala kako izgleda hajducka trava, i objasnila da ju privijem na ranu kad god se povrijedim... sto se desavalo poprilicno cesto :D Takodje, za ovo je efikasno koristila i bokvica.
Znam i da sam vadila korijenje cikorije, jer su stariji susili i mljeli u zamjenu za kafu...
Onda... neprevazidjeni lijek za opekotine - kantarionovo ulje...
Hm... caj od brezovog lisca kao dodatno sredstvo u lijecenju eserihije koli u bubrezima...
itd... :)
http://www.zivetisabiljkama.com/
За чишћење и лечење плућа користи се трава оман.
Користи се као чај, а може се и свеж корен омана нарендати у пола кг. меда, и узимати три пута дневно по кашичица.
Корен треба рендати директно у мед, и промешати.
Иначе, некада се исецкан, осушен оман додавао у дуван који се користио за завијање цигара.
Ето...знали су наши стари много тога...;)
За чишћење и лечење плућа користи се трава оман.
Користи се као чај, а може се и свеж корен омана нарендати у пола кг. меда, и узимати три пута дневно по кашичица.
Корен треба рендати директно у мед, и промешати.
Иначе, некада се исецкан, осушен оман додавао у дуван који се користио за завијање цигара.
Ето...знали су наши стари много тога...;)
Ја сам на пијаци купила од оних травара што беру по планинама биље паковање корена омана (осушени корен) и добила и папир са рецептима који још увек чувам, па вам преписујем:
ЧАЈ ЗА УМИРЕЊЕ КАШЉА
Корен се ситно исецка (овај мој је добро осушен и крт па сам лако ломила прстима) и попари кључалом водом. Мера је 10 гр омана са 200 мл воде. Стоји поклопљен 2 сата, процеди се и пије по једна кашичица на 2 сата.
УЉЕ ЗА ЛЕЧЕЊЕ КОЖНИХ БОЛЕСТИ И РАНА
25 г ситно исецканог корена омана и 25 г цвета са плодовима кантариона се стави у теглу , заједно са 200мл рибљег уља и затвори.
Тегла се држи 3 сата у кључалој водим, процеди и оцеде биљке..
Направљеним уљем се маже оболели део коже.
ЗА ЈАЧАЊЕ ЖЕЛУЦА
120гр уситњеног корена омана се током 10 дана мочи у 10 литра вина, па процеди. Пије се 2-3 пута дневно по малу ракијску чашу.
http://artlife.info/Herbs%20images/oman/oman2.jpg
Иначе памтим из етнолошких записа по народу да се ОМАН користио у љубавним врачањима, да не "омане":rofl:
А кад се корен убаци у ватру, растерује комарце...
Расте на планинама у појасу букових и јелових шума, уз потоке и изворе у брдско-планинаском региону, на старим крчевинама шума и у крашким вртачама.Корен, мириса на камфор, се користи за одстрањивање слободних радикала из организма. Уз све дисајне и плућне болести, лечи и ишијас.
Латински назив: inula helenium , Telekia speciosa
Синоними: ивањско зеље, обратиш, овњак, тушчак, велики корен, велико зеље, волујско око, жути колоточ, огњица, велики волујак
http://artlife.info/Herbs%20images/oman/oman4.jpg
Знам и да сам вадила коријење цикорије, јер су старији сусили и мљели у замјену за кафу...
И ти си мене подсетила како сам негде прочитала да је ВОДОПИЈА биљка која лечи рак,И кад сам питала моју мајку која је то биљка, она ми је рекла да је то ЦИКОРИЈА од које се прави кафа..и које има свуда около, и по градовима..Још је извукла је ормана неко хрватско паковање "ДИВКЕ", ко зна откада јер она ништа не баца никада, и то је је уствари замена за кафу.. Не знам што је зову ВОДОПИЈА, а ту кафу зову још и ЦИГУРА.
http://www.avia.croadria.com/11_07/slike/vodopija.jpg
Цела биљка је горка и врло цврста тако да се тешко кида и цупа. Вади се у јесен, оцисти од земље и надземних делова, исеци по дужини, нанизати на конац и сушити у хладу на промајном месту. Због дугог корена добро подноси сушу. Размножава се семеном. налази се свуда у природи. Може се наци на пустим земљиштима, уз рубове путова, на ливадама посебно на сушним земљиштиина.
Латински израз: Cichorium intybus L.
Други називи: водопија, вишњев реград, водоплав, голица, гологуза, дивља ло цика, желтеница, жуцаница, јандрежица, кажипут, коњска трава, модрица, плаво цвет, плавуља, подрожник, радиц, сунцево цвеце, цигура, цилкорија, цикора, сан тога, журлин.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/41/Cikorija-zlatiborska.jpg/180px-Cikorija-zlatiborska.jpg
Садржи инулин, фруктозу, горке твари, пектин. Подстиче апетит и лучење желудачних и пробавних сокова. Побољшава рад јетре, жучног мехура, стимулативно утиче на цели метаболизам, помаже снижењу шећера у крви.
Садржи икориетол, инулин и друге деривате воћног шећера, око 25% пектина, слободне аминокиселине, беланчевине, масти, минералне соли калцијума, калијума, фосфора, натријума, магнезијума и др. те витамине Б, К и П.
У корену има врло много инулина. У сувом стању садржи уз остало фруктозу, пентосан, масти и др. У листовима, уз остале твари, има доста каротина и витамина Ц.
...Ево једног рецепта за скидање масноће ( и триглицерида, и холестерола ).
1кг дрењина се прелије са 1л комове ракије, остави да стоји 40 дана, затим се процеди, и свако јутро се наштину попије мала ракијска чаша.
Е сад...треба сачекати јесен, да дрењине узре...;)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d0/Rosa_canina_hips.jpg
Лековитост шипка
Лековитост дивље руже или шипка позната је нашем народу од давнина, о чему сведоче рецепти за припремање джемова и пекмеза који датирају још из 17 века. Витамини и осатли састојци ове биљке доприносе општем здрављу организма, а током зиме повећавају његову отпорност. Шипак се веома цени као средство против пролива и грчева у стомаку, док се помешан са другим биљкама користи у лечењу многих болести. Плод ове лековите биљке богат је витамином Ц , и има га више него у лимуну.
Такође, шипак садржи и друге витамине: Б1, Б2, Е, К и П, а богат је каротином. Садржи инвертни шећер, сахарозу, органске киселине, пектин, тресловине, а плодићи (коштице) садрже витамин Е и ванилин .
Само једна шољица чаја од шипка задовољиће дневне потрбе уноса витамина Ц. Важно је истаћи да кувањем чаја од шипка се не губи витамин Ц као код многих других намирница.Осим што снабдева организам корисним материјама, шај од шипка ствара осећај ситости и потпомаше излучивање штетних материја.
Шипак се веома цени као добар лек против тракавице, пролива и грцева у трбуху.
Употребљава се код гастритиса, пролива, а нарочито као превентива у лечењу авитаминоза. У народној медицини је значајна компонента састојака за избацивање вишка течности и пражњање црева.
Напитак од овог плода посебно се препоручује дојиљама, јер витамин Ц прелази у млеко и бебу чини здравијом и отпорнијом.
Воћне киселине из плода шипка утичу на боље излучивање мокраће, а дужа употреба чаја спречава стварање камена у бубрегу и бешици.
Одличан је за разбуђивање и одржавање концентрације, па уколико учите, скувајте чај и додајте мало лимуна.
Сув шипак се чува у јутаним или натрон врећама на сувом месту, заштићен од сунчеве светлости како не би изгубио на квалитету.
Од плодова се може правити и лековито вино које представља одличан витамински напитак. Може се узимати у већим количинама без штетних последица.
Сочна рибизла је богата витамином Ц, помаже у лечењу разних инфекција, бубрежних тегоба, поспешује рад црева и подстиче изкучивање штетних материја из крви.
Црвена рибизла - Ribes rubrum
http://www.zdravlje-bilje.com/FileUpload/pics/lekovito-bilje/crvena-ribizla.jpg
Бобице црвене рибизле јачају апетит и подстичу лучење жлезда слиновница... У народној медицини црвена рибизла позната је као воће које отвора апетит, јача организам и чисти га од нагомиланих штетних материја (посебно мокраћне киселине). Због обиља свежих влакана у семенкама свежих бобица црвене рибизле поспешују рад црева, а захваљујући другим лековитим састојцима убрзавају опоравак после хирушке интервенције.
Црна рибизла - Ribes nigrum
http://www.zdravlje-bilje.com/FileUpload/pics/lekovito-bilje/crna-ribizla.jpg
Висок садржај витамина Ц, црна рибизла спречава и лечи тешке инфекције, а пре свега упалу плућа. Плодови и сок ове биљке веома су корисни у случају бубрежних болести, грчева и болова пробавних органа. Препоручује се за јачање и чишћење крви. Чај од црне рибизле повољно утиче на рад бубрега и ублажава тегобе изазване реумом и гихтом. Плод рибизле и његове прерађевине потпомажу нормализацији и стабилизацији крвног притиска, посебно се препоручује особама које су склоне анемији. Утврђено је да сок црне рибизле помаже у случају крварења из десни и проширених вена и позитивно утиче на повећање концентрације и памчење
Орах ( Јuglans regia ) - еликсир против старости
Младо лишће брано око Видовдана по лепом, сувом времену, треба користити одмах за спремање екстракта, тинктуре и мелема јер сушењем испаравају непостојана фенолска једињења, а лековити састојци се мењају и кваре. Споља се користи за купке и облоге против загађних рана и екцема, разних кожних болести, упале очију, као уље за косу и заштита од опекотина изазваних сунчањем. Унутрашњом употребом као чај од лишћа користи се против цревних паразита, за регулисање варења, јачање мишића, против катара желуца, скрофулозе, крварења десни, рахитиса, лечења плућних болести,за чишћење крви. Језгро ораха садрзи до 65% уља,15% вредних беланчевина, угљених хидрата, фосфор, калијум, магнезијум, витамине Б и Ц, гвозђе, док у лишћу има 0.30% етарског уља, танина, југлона, инизитола и др. Орах је изузетни детоксикант, секретолик, антифунгал, дигестив, дерметик, адстригенс, лаксатив, регулатор, антидијабетик...
http://zelenaapoteka.com/images/stories/novii/orah-juglans%20regia.jpg
Свеже лишће је одличан чувар од разних инсеката, комараца, бува, мољаца и др. Некада се у кревет стављало орахово лишће против тих непожељних малих злотвора, а привлачно делује и опција спавања на грани у крошњи ораха, кад наступи критична фаза инвазије гладних.
Интресантнији део приче почиње припремом лепих ствари од ораха у нашој зеленој кућној радионици.
http://zelenaapoteka.com/zdravlje/orah-juglans-regia-eliksir-protiv-starosti.html
КОПРИВА
http://prirodnilek.com/kopriva
Коприва је једна од најлековитијих биљака, а најчешће се користе лист и корен коприве. Коприва се користи за прочишћавање крви и појачавање излучивања течности из организма, па је нашла примену код свих обољења изазваних акумулирањем токсина у организму (екцеми, главобоље, реуматизам, гихт, артритиси). Коприва има благотворно дејство код разних обољења која настају као последица претераног оптерећења јетре, жучи, слезине и бубрега токсичним материјама. Јетра и бубрези су одговорни за прерађивање и излучивање штетних материја из организма, уколико су ови органи преоптерећени или не успевају да излуче штетне материје напоље, настаје погодно тло за развој обољења која настају као последица оптерећености токсинима (реума, гихт, мигрене, екцеми). Коприва спречава настанак песка у бубрезима и бешици.
Захваљујући својствима да прочишћава крв и враћа снагу, коприва се користи у кури од месец дана ради прочишћавања организма и припреме за зиму (у јесен), односно опоравка (у пролеће). У периоду после зиме, код стања општег замора и исцрпљености („пролећни умор“), кура чајем од коприве употребљеним 2-3 шољице током дана чини да се човек релативно брзо много боље осећа, враћа му се енергија и снага.
Коприва је богата гвожђем па се користи код анемија изазваних недостатком гвожђа. У народној медицини се сматра да коприва „јача крв“, па се корисит код бледила, анемија, малокрвности, недостатка енергије, брзог умарања...
Коприва садржи бројне витамине и минерале, па је неки травари сматрају за природни мултиминерални и мултивитамински комплекс. Коприва садржи витамин Ц, каротеноиде (провитамин А), витамин К, Б2, Б5, гвожђе, калцијум, магнезијум, фосфор, силицијумову киселину, (мрављу киселину и хистамин који жаре). Корен коприве улази у састав чајних мешавина за лечење обољења увећане простате и упала мокраћних путева. Коприва садржи компоненте које регулишу ниво слободних андрогена (мушких полних хормона), последично се повећава метаболизам у отеченом ткиву простате, елиминише се застој течности и отварају сужени мокраћни путеви.
Коприва се користи и код катара желуца, обољења дисајних органа, желудачних чирева, чира на дванаестопалачном цреву, плућних обољења.
Коприва садржи витамин Ц и каротеноиде као и спанаћ или друго зелено поврће, па се примењује и као храна.
Код обољења коштано-мишићног система, као што је остеоартритис, сматра се да коприва испољава аналгетско и противупално дејство. Захваљујући присуству кверцетина, коприва стабилише мастоците (ћелије одговорне за алергијске симптоме) и спречава ослобађање хистамина код алергијских реакција. Коприва има диуретичка својства (убрзава излучивање течности из организма), па утиче и на регулацију крвног притиска. Коприва садржи бета-ситостерол, који регулише рад простате и спречава њено увећање.
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.