Протоколи скупова сионских мудраца

[Кнез Данило II]

PROTOKOLI SKUPOVA
SIONSKIH MUDRACA
Pakeni plan osvajanja sveta
koji izvode judeo – masoni
IZDANJE REDAKCIJE “BALKAN�
BEOGRAD 1939 GOD.
PREDGOVOR OVOJ KNJIZI
POBEDA JEVREJA U BERNU
KRATAK PREGLED
Povodom znamenitih “Protokola sionskih mudraca� koje ce “Balkan� poceti da objavljuje potrebno je
nekoliko reci da bi citaoci bili pravilno obavešteni o jednoj od najznacajnijih stvari po opstanak
covecanstva. Velika katastrofa koju spremaju tajne, podzemne sile koje su od pamtiveka upravljale
sudbinom naroda, prete da u najskorijoj buducnosti ostvare svoje satanske namere. I uspece ako se
covecanstvo na vreme ne trgne i ne stane energicno u svoju vlastitu samoodbranu.
Jedan sud u jednoj neutralnoj zemlji doneo je “posle dvogodišnje istrage� odluku, da znameniti
“Protokoli sionskih mudraca� nisu ništa drugo do obican falsifikat!!! Mnogobrojni listovi, kao po
komandi, doneli su izveštaj da su sva nastojanja da se dokaže istinitost istih bila slaba i ništavna.
Ovo treba da je kratko i dovoljno da se obesnaži jedan od najopasnijih poduhvata protivu covecanstva.
Jedna odluka je pala; šta bi još htelo covecanstvo??? Kako sme ono i da pomisli da ono sto je rešio
jedan sudija pojedinac nije tacno?!
Medutim evo samo nekoliko “sitnica�, nekoliko poucnih detalja o uslovima koji ovu “presudu� t. j.
sudijsku odluku u potpunosti obesnažuju, i to:
1) Pošto bezmalo celokupna štampa stoji pod jevrejskom vlašcu, istina može teškom mukom i
postepeno da se progura do javnosti. Jedna je od osnovnih težnji jevrejstva da narodi i nadalje ostanu
u nepoznavanju cinjenica koje su za njih od životne važnosti.
2) “Protokoli sionskih mudraca� pretstavljaju strategijski plan jevrejskog naroda za osvajanje sveta.
Ova knjiga, protivno svim nastojanjima jevrejstva da se ista sacuva u najvecoj tajnosti, izašla je na
javnost pre nekih 30 godina, (sacinjena je na velikom cionistickom tajnom kongresu u Bazelu 1897
godine) i u velikoj je meri primenjeno vec u delo ono Å¡to je u njoj predvideno. Prirodno je da je ta
cinjenica izazvala opravdanu, reakciju kod Nejevreja.
3) Boljševizam, kako cemo videti, jevrejski proizvod, kojim oni pod izgovorom “opšte koristi� svesno
uništavaju u našem coveku sve ono što ga cini covekom, ubijajuci u njemu dušu i sve moralne
vrednosti, istovremenim oduzimanjem svake sopstvenosti, pretvarajuci konzekventno i coveka samog
u obican broj, taj isti boljševizam, pod koji narodi u svome iskrenom i idealistickom nastrojenju
zamišljaju nešto sasvim drugo, preti da preplavi svet. Ko procita Protokole, mnoge ce mu stvari,
mnoge ce mu cinjenice iz svakidašnjeg života postati jasne.
Naša kultura, naš opstanak kao slobodnih živih bica je u opasnosti, i zato nije cudo što se na svima
stranama, u svima državama diže jedan talas antisemitizma, cim narodi uoce istinu, jedinu i strašnu.
Ovaj pokret nije ništa drugo do reakcija i samoodbrana protivu te opasnosti.
Prirodno je dakle, što jevrejstvo pokušava da porekne sve to, tvrdeci da su “Protokoli« lažni. Jedna
sudska odluka koja bi to potvrdila, pa bez obzira na koji se nacin do nje došlo, od velike, od neizmerne
je važnosti. Stoga su upregnute sve sile, uložen je najveci trud, preduzete su sve moguce mere da se
do jedne takve odluke i dode.
U prvom redu je za to odabrana varoÅ¡ Bern u Ã…ÂÂ*vajcarskoj, jer je predstavljala jedan zgodan forum.
Vešto su se poslužili jednim paragrafom kantonalnog zakona koji ovlašcuje da se izvesna privatna lica
sudski progone. Nekoliko siromašnih mladih ljudi, bez ikakve imovine, koji nisu imali mogucnost ni da
se sami brane, optuženi su jer su bez dozvole za trgovanje prodali jednu knjigu, koja se i posle sudske
presude može dobiti i u svim knjižarama u Ã…ÂÂ*vajcarskoj.
Teški problemi »verodostojnosti« iste vešto je pokrenut, upravo ucinjen je zavisnim od pitanja da li su
ti mladici imali pravo prodavanja ili ne. Ã…ÂÂ*to je najglavnije, pitanje istinitosti tih Protokola postavljeno je
pošto se proces vec bio istegao na celu godinu dana. I došlo se dotle da se sudski postupak odnosno
spor, ciji je ishod od svetske važnosti, odvijao pred jednim obicnim policiskim sudom, kao i to da
odluka nije doneta od kolegijuma, vec od jednoga sudije pojedinca, za koga se »slucajno« naknadno
utvrdilo da je mason i marksista.
Zaista jedna vešto udešena stvar. Sem toga, da bi jevrejstvo osiguralo sebi sigurnu pobedu u ovom
slucaju, odabrala je masu svojih znamenitih advokata i jednog »strucnjaka«. Drugi svedok – veštak,
koga je sud naznacio kao neutralnog, poznati je mason velikog stepena Miljukov, biv. pretsednik
revolucionarne kadetske stranke u Rusiji, koji je organizovao veliku i krvavu revoluciju u Rusiji 1904
godine. Pozvata je masa projevrejskih svedoka iz najudaljenijih krajeva sveta u Bern, onima medutim
koji su trebali da dokažu istinitost Protokola onemogucen je prilaz.
Kad se zna da je Masonerija (Slobodno zidarstvo) slepo orude i apsolutni izvršni organ »jevrejskih
svetskih mudraca« pomocu koje jevrejstvo fakticki, i ako tajno, upravlja bezmalo celim svetom, kada
se zna kakvu strahovitu zakletvu polažu slobodni zidari prilikom stupanja u tu »humanu« i
»nepoliticku« organizaciju, kao i glavni zahtev: apsolutnu poslušnost i cutanje, onda je lako zakljuciti
kako može da glasi jedna presuda doneta od ovakvih slepih izvršnih organa.
U interesu je medutim i samih tih slobodnih zidara – Nejevreja, da vide kakva im je lepa sudbina
odredena od strane te iste jevrejske »brace«.
Jevrejstvo je vec unapred likovalo zbog svoje pobede, jer je odluka po pitanju verodostojnosti recenih
»Protokola« vec unapred bila spremljena i doneta.
Evo dokaza za to: »Jeviš Deli Post« od 28 aprila 1935 donosi po tom predmetu izmedu ostalog na
cetrnaest dana prije donošenja sudske odluke sledece i to:
»Ovde se ne radi o tome da se dokaže ili ne autenticnost Protokola, ova je okolnost vec regulisana. Od
važnosti je sada to da se obesnaženju navoda da što veci publicitet po celom svetu. Odluka ima svuda
da se bucno objavi. Sam, pak, proces dokazuje šta se sve može postici jednom dobrom jevrejskom
organizacijom.«
Dakle, dve nedelje pre nego Å¡to je jedan Å¡vajcarski sudija ima da donese: presudu, jevreji trijumfalno
objavljuju da se pobeda ima pripisti njihovoj organizaciji (dakle ne istinitosti njihovih navoda).
Pod ovakvim uslovima proces je bio lakrdija. Jevreji su i mogli da budu unapred sigurni u svoju
»pobedu«, jer se dokazalo da je i prvi »ekspert« Gosp. Loosli u toliko neutralan, što je i sam po
poreklu Jevrejin, ekspert koji je odreden od suda kao »neutralan«.
Glavno jevrejsko glasilo »Jeviš Deli Post« od 13 maja 1935 ponovo je ucinila jednu glupost na taj nacin
Å¡to je pomenula i navela da je receni Losli u stvari projevrejski svedok, misleci da se s ove strane
Okeana ne citaju amerikanske novine. Time je dokazala svojim sopstvenim priznanjem da je ekspert
Loosli, koji je trebalo da bude neutralan, u osnovi jevrejski agent i na taj nacin je doneta »odluka«
kojom se Protokoli proglašavaju apokrifnim, jer se njihova istinitost »nije mogla« dokazati. Uzgred
budi receno da je od 36 svedoka koji su se javili da strucnjacki dokažu istinitost istih, samo je jednome
dopušteno da uzme ucešca u sporu i to nemacki p. pukovnik Flajšhauer ali pošto su druga dvojica
»eksperata« bila kao što smo videli »neutralna« to su ga prosto nadglasali. S druge pak strane
dozvoljeno je bilo da preko stotinu svedoka brani jevrejsku tezu, pored napred recena dva eksperta.
U ostalom evo još nekoliko detalja sa sudenja: u oktobru 1934 projevrejski svedoci dali su mnogo
izjava i podataka koji ne odgovaraju istini. Jedan od branilaca zahtevao je da se isti kazne zbog lažnog
svedocenja. Sud je odbio taj zahtev – iz tehnickih razloga! Sem toga, svedoci nisu potpisivali protokol
svojih izjava, mogli su se uvijek izvuci pod izgovorom da njihove izjave nisu verno zavedene. Clan 92
Bernskog Krivicnog zakonika medutim zahteva da svi svedoci potpišu svoje izjave date u zapisnik.
Pošto ova formalnost nije ispunjena i same izjave su pravno nevažece. Pa ipak se i sam sudija istima
služio i dozvolio da se i drugi služe.
Iz svega ovoga jasno se vidi da su »Protokoli sionskih mudraca« jedna strahovita istina u koju se može
svako uveriti, ako malo bolje prostudira podzemni rad jevrejstva, jer ono je njegov pravi domen.
Na posletku, a kao glavni zakljucak je sledeci: »Protokoli sionskih mudraca« nisu ništa drugo do
sistematski i planski izradena akcija, koju predvida Talmud. Ako je Talmud lažan onda su i »Protokoli«
lažni. Neka se jedan Jevrejin nade koji ce potvrditi da je Talmud lažan!!!
Protokol br. 1
Pravo je u sili. Sloboda je ideja. Liberalizam. Zlato. Vera. Samouprava. Despotizam kapitala.
Unutrašnji neprijatelj. Gomila. Anarhija. Politika i moral. Pravo jacega. Neoborivost masonsko
jevrejske vlasti. Cilj opravdava sredstvo. Gomila je slepac. Politicka azbuka. Partiski razdori.
Najcelishodniji je nacin uprave autokratija. Alkohol. Klasicizam. Razvrat. Princip i pravila masonskojevrejske
vlade. Teror. Sloboda, jednakost, bratstvo. Princip dinasticke uprave. Uništenje privilegije
gojske aristokratije. Nova aristokratija. Psihološki racun. Apstrakcija slobode. Smenjivanje narodnih
predstavnika.
...Odbacivši frazorstvo, mi cemo govoriti o znacaju svake misli, a sravnjenjima i zakljuccima osvetliti
okolnosti!
Dakle, ja formulišem našu sistemu sa našeg i gojskog*) gledišta.
Treba napomenuti da su ljudi sa rdavim instiktima mnogobrojniji od dobrih, pa prema tome najbolji
rezultati u upravljanju njima postižu se nasiljem i zastrašivanjem a ne akademskim rezonovanjem.
Svaki covek teži k vlasti, svaki bi hteo da bude doktor, kad bi samo mogao, ali je pri tom redak onaj
koji ne bi bio gotov da žrtvuje sveopšte dobro radi postignuca svoga licnog blaga.
Ã…ÂÂ*ta je zadržavalo grabljive životinje koje se zovu ljudi? Ã…ÂÂ*ta ih je rukovodilo do danas?
U pocetku društvenog uredenja oni su se potcinili gruboj i slepoj sili, docnije – zakonu, koji je u stvari
ta ista sila, - samo maskirana. Izvodim zakljucak, da je po zakonu prirode pravo u sili.
Politicka sloboda je ideja, a ne fakat. Ovu ideju treba umeti primenjivati, kada biva potrebno, da se
idejnim mamcem privuku narodne snage u svoju partiju, ako je ona namislila da slomi drugu partiju
koja se nalazi na vlasti. Ovaj zadatak biva lakši, ako se protivnik i sam zarazi idejom slobode, tako
zvanim liberalizmom, te zbog ideje popusti u svojoj moci. Tu ce se baš i ispoljiti trijumf naše teorije:
olabavljene i popuštene dizgine uprave onog casa, po zakonu bice prihvata i prikuplja nova ruka, jer
slepa sila naroda ne može ni dana probaviti bez rukovode, i nova vlast samo zauzima mesto stare koje
je oslabila od liberalizma.
U naše vreme pojavila se vlast zlata koja je zamenila liberale – upravljace. Bilo je vremena kada je
upravljala vera. Ideja slobode je neostvarljiva, jer niko ne ume da se koristi njime umereno. Treba
samo za izvesno vreme prepustiti narodu samoupravu i ono se ubrzo pretvara u razuzdanost. Od toga
momenta pocinju nicati medusobne raspre, koje uskoro prelaze u društvene bitke, u kojima države
gore i njihov znacaj pretvara se u pepeo.
Dali se država iznurava u vlastitim trzavicama, ili je unutrašnje nesuglasice bacaju pod vlast
spoljašnjih neprijatelja, tek u svakom slucaju ona se može smatrati kao nepovratno propala: ona je
pod našom vlašcu. Despotizam kapitala, koji je sav u našim rukama, pruža joj slamcicu za koju se
država, htele ne htela, mora držati u protivnom slucaju ona se kotrlja u propast.
Onoga, koji bi po svojoj liberalnoj duši rekao, da su rezonovanja ovakve vrste nemoralna, ja cu da
upitam: ako svaka država ima dva neprijatelja, i ako joj je u odnosu prema spoljnjem neprijatelju
dopušteno i ne smatra se nemoralno da upotrebljuje svakojake mere u borbi, kao na pr., neupoznavati
neprijatelja sa planovima napada ili odbrane, napadati na njega nocu ili neravnim brojem ljudi, zašto
bi se onda takve mere u odnosu prema gorem i opasnijem neprijatelju, rušiocu društvenog stroja i
blagostanja, mogle nazivati nedozvoljenim i nemoralnim?
Može li se zdrav logican um pouzdati da uspešno rukovodi gomilama pomocu razumnih ubedenja ili
saveta, kad su mogucne protivrecnosti, pa ma i besmislene, ali koje se mogu uciniti prijatnije narodu
koji površno shvata i razumeva? Rukovodeci se iskljucivo sitnim strastima, praznovericama, obicajima,
tradicijama i sentimentalnim teorijama, ljudi u gomili i ljudi gomile podležu partiskom cepanju koje
ometa svaki sporazum, cak i na podlozi potpuno razumnog saveta i uverenja. Svaka odluka gomile
zavisi od slucajne ili podmetnute vecine, koja, zbog neznanja politickih tajni, donosi apsurdnu odluku
koja unosi klicu anarhije u upravu.
Politika nema niceg zajednickog sa moralom. Vladalac koji se rukovodi moralom nije politicar, te stoga
nije ni cvrst na svome prestolu. Ko hoce da upravlja mora pribegavati i lukavstvu i licemerstvu. Velike
narodne osobine – otvorenost i poštenje – poroci su u politici, jer one obaraju sa prestola bolje i
sigurnije nego najaci neprijatelj. Ove osobine treba da budu atributi gojskih država, mi ipak ne
moramo se rukovoditi njima.
Naše pravo je u sili. Rec “pravo� je apstraktna i nicim dokazana misao. Ta rec ne znaci više nego:
dajte mi ono Å¡to hocu, da bih time pribavio dokaz da sam jaci od vas.
Gde pocinje pravo? Gde se svršava ono?
U državi, u kojoj je slaba organizacija vlasti, bezlicnost zakona i vladaoca koji su obezliceni umnoženim
zbog liberalizma pravima, u toj državi ja crpem novo pravo: – da jurnem po pravu mocnoga i da
zbrišem sve postojece poretke i ustanove, da stavim svoju ruku na zakone, da preustrojim sve
ustanove i da postanem gospodar onih koji su nam prepustili prava svoje sile, odrekavši se njih
dobrovoljno, liberalno....
Dok se sve savremene vlasti kolebaju i ljuljaju, naša ce vlast biti neoboriva i jaca od svih drugih, jer
ona ce biti nevidljiva sve dotle, dok se toliko ne ucvrsti da je vec nikakvo lukavstvo ne može potkopati.
Od privremenog zla, koje smo sada prinudeni da vršimo, proizici ce dobro nepokolebljive uprave koja
ce uspostaviti pravilan tok mehanizma narodnoga bica, poremecenog liberalizmom. Rezultat opravdava
sredstvo. Obratimo pažnju u našim planovima ne toliko na ono što je dobro i moralno, koliko na ono
Å¡to je potrebno i korisno.
Pred nama je plan, u kome je strategijski izložena linija, od koje ne možemo odstupiti bez rizika da
vršimo rušenje mnogovekovnih radova.
Da bismo izradili i pripremili celishodna dejstva, treba imati u vidu podlost, kolebljivost,
nepostojanstvo gomile, njenu nesposobnost da razume i poštuje uslove sopstvenoga života,
sopstvenoga blagostanja. Treba pojmiti da je moc gomile slepa, nerazumna, da ona ne rasuduje, samo
osluškuje na desno i na levo. Slepac ne može da vodi slepe a da ih ne dovede do propasti, sledstveno
– clanovi gomile, bukaci iz naroda, ma i genijalno pametni, ali bez razumevanja u politici, ne mogu se
pojavljivati u svojstvu rukovodilaca gomile a da ne upropaste celu naciju.
Samo ono lice koje je iz detinjstva pripremano za autokratiju može znati i citati reci sastavljene iz
politickih slova.
Narod, prepušten samome sebi, t.j. bukacima i vodama iz njegove sredine, sam sebe ruši i lomi
partiskim razdorima izazvanim težnjom za vlašcu i pocastima, i neredima koji iz toga proizilaze. Mogu
li narodne mase mirno, bez takmicenja, da razmisle, da upute poslove svoje zemlje koji se ne mogu
mešati sa licnim interesima. Mogu li se one braniti od spoljašnjeg neprijatelja? To se ne da zamisliti,
jer plan razdrobljen na toliko delova koliko je glava u gomili, gubi svoju celinu, pa prema tome postaje
nepojmljiv i neizvodljiv.
Samo autokratno lice može izraditi planove opširne i jasne, u jednom redu koji cini raspodelu svega
što se nalazi u mehanizmu državne mašine; iz toga treba zakljuciti da se celishodna za jednu zemlju
uprava mora skoncentrisati u rukama jednog odgovornog lica. Bez apsolutnog despotizma ne može
postojati civilizacija, koju ne sprovode mase vec njihov rukovoda pa ma ko on bio. Gomila je varvarin
koji ispoljava svoje varvarstvo u svakoj prilici. Cim se gomila docepa slobode, ona se ubrzo pretvara u
anarhiju koja je sama po sebi najviši stepen varvarstva.
Pogledajmo na pijane životinje, onesvešcene vinom, na ciju je neogranicenu upotrebu dato pravo
zajedno sa slobodom. Necemo valjda dopustiti da i naši dodu dotle. – Istina civuti nepiju tj. neopijaju
se. Narodi gojski zaneti su alkoholnim napicima, a omladina njihova ošašavila je od klasicizma i ranog
razvrata na koji ih je podbadala i nagonila naša agentura – guverneri, lakeji, guvernate – u bogatim
kucama pomocnici, kelneri i naše ženskinje – u mestima gde se Goji vesele i zabavljaju. U ove
poslednje ja ubrajam i takozvane “dame iz sveta�, njihove dobrovoljne sledbenice u raskoši i razvratu.
Naša je parola sila i licemerstvo. Samo sila pobeduje u stvarima politickim, narocito ako se ona krije u
talentima koji su neophodni za državnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za
sve vlade koji ne žele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve bilo nove sile. Ovo zlo je jedino
sredstvo da se dode do cilja – dobra. Prema tome mi se ne smemo prezati od podmicivanja, prevare i
izdajstva kad oni treba da posluže postignucu naših ciljeva. U politici treba umeti bez kolebanja uzimati
tudu svojinu, ako se do nje možemo docepati pokretnosti i vlasti.
Naša država, iduci putem mirnog osvajanja, ima pravo da zameni strahote rata neprimetnijim i
celishodnijim kaznama kojima treba podržavati teror koji dovodi do slepe poslušnosti. Pravicna ali
neumoljiva strogost najveci je faktor državne sile: ne samo radi koristi nego i u ime dužnosti, pobede
radi, mi se moramo držati programa nasilja i licemerstva. Doktrina racuna toliko je jaka koliko i
sredstva koje ona upotrebljuje. Prema tome mi cemo trijumfovati i potciniti sve vlade svojoj nadvladi
ne toliko pomocu samih sredstava, koliko doktrinom strogosti. Dosta je da znaju da smo mi neumoljivi
pa da prestane svaka neposlušnost.
Još u stara vremena mi smo u narodu prvi put uzviknuli: “sloboda, jednakost, bratstvo�, reci tako
mnogo **** od tada ponavljane od nesvesnih papagaja koji odasvuda doleteše na ove mamce, sa
kojima oni odneše blagostanje sveta, istinsku slobodu licnosti prede tako dobro zašticenu od pritiska
gomile. Tobože pametni inteligentni Goji nisu se snalazili u apstraktnosti izgovorenih reci, nisu primetili
protivrecnost njihovog znacenja i uzajamni odnos medu njima, nisu uvideli da u prirodi nema
jednakosti, ne može biti slobode, da je sama priroda ustanovila nejednakost umova, karaktera i
sposobnosti, kao i potcinjenost njenim zakonima, nisu razmislili da je gomila slepa, da su njeni vodi –
bukaci, izabrani iz njene sredine radi upravljanja, u pogledu politike takvi isto slepci kao i ona sama,
da covek posvecen, pa ma bio i ludak, može da upravlja, a neposvecen, pa ma bio cak i genije, ništa
nece razumeti u politici – sve su to Goji izgubili iz vida; a medutim na tome se temeljila i zasnivala
dinasticka vladavina: otac je predavao sinu znanje toka politickih poslova, tako da ga niko nije znao
sem ckanova dinastije, i nije mogao izdati njegovu tajnu narodu kojim se vlada i upravlja. U toku
vremena smisao dinasticke predaje pravog stanja politickih poslova bio je izgubljen, što je poslužilo
uspehu naše stvari.
U svima krajevima sveta reci “sloboda, jednakost, bratstvo� svrstale su u naše redove, preko naših
slepih agenata, citave legione, koji su oduševljeno nosili naše zastave. Medutim, te su reci bile crvici
koji su podgrizali blagostanje Goja, uništavajuci svugde mir, spokojstvo, solidarnost, rušeci sve osnove
njihovih država. Vi cete videti docnije da je to poslužilo našem trijumfu: to nam je pružilo mogucnost,
izmedu ostalog, da dograbimo u svoje ruke najvažniji adut – uništenje privilegija, drugim recima same
suštine gojske aristokratije, koja je bila jedina protiv nas zažtita naroda i zemalja. Na razvalinama
prirodne aristokratije mi smo podigli aristokratiju naše inteligencije, na celu svega – novcane. Cenzus
ove nove aristokratije mi smo ustanovili u bogatstvu, koje od nas zavisi, i u nauci, koju pokrecu naši
mudraci.
Naš trijumf je bio olakšan još i time, što smo u opštenju sa potrebnim nam ljudima uvek dejstvovali na
najosetljivije strune covecijeg uma – na racun, na pohlepnost, na nenasitost i nezaježljivist
materijalnih potreba coveka; a svaka od tih pobrojanih covekovih slabosti, napose uzeta, sposobna je
da ubije inicijativu, stavljajuci volju ljudi na raspoloženje kupcu njihove delatnosti.
Apstrakcija slobode pružila je mogucnost da se gomile ubede, da vlada nije ništa drugo nego upravnik
na dobru sopstvenika zemlje – naroda, i da se ti upravnici mogu menjati kao pohabane rukavice.
Okolnost pak da se narodni predstavnici mogu smenjivati stavila ih je na raspoloženje nama i našim
ciljevima.
Protokol br. 2
Ekonomski ratovi su osnov jevrejske prevlasti.
Pokazna (prividna) administracija i “tajni savetnici�. Uspesi razornih doktrina. Uloga štampe.
Prilagodavanje u politici. Vrednost zlata i dragocenost jevrejske žrtve.
Za nas je neophodno potrebno da ratovi, po mogucnosti , ne donose nikakve teritorijalne koristi: to ce
prebaciti rat na ekonomsku osnovicu i narodi ce u našoj pomoci sagledati silu naše prevlasti, a takvo
stanje stvari stavice obe strane na raspoloženje našoj internacionalnoj agenturi koja je snabdevena
milionima ociju, pogleda nesprecavanih nikakvim granicama. Tada ce naša medjunarodna prava
smrviti nacionalna prava i vladace narodima isto onako kao što gradansko pravo pojedinih država
upravlja medusobnim odnosima svojih podanika.
Administratori koje mi vrbujemo iz publike, u zavisnosti od njihovih ropskih sposobnosti, nece biti lica
pripremljena za upravljanje, i stoga ce oni lako postati pioni u našoj igri, u rukama naših ucenih i
genijalnih savetnika, specijalista, vaspitanih još iz ranog detinjstva za upravljanje poslovima celog
sveta. Kao što vam je poznato, ovi naši specijalisti crpeli su radi upravljanja potrebne podatke iz naših
politickih planova, iz eksperimenata i iskustava istorije, iz posmatranja svakog tekuceg momenta. Goji
se ne rukovode praktikom bespristrasnih istoriskih posmatranja, vec teoreticnom rutinom, bez ikakvog
kritickog odnosa prema njenim rezultatima. Prema tome mi nemamo potrebe da od njih zaziremo –
neka se oni za sada vesele ili žive u nadama na nove zabave ili u uspomenama o preživljenim. Neka za
njih igra najglavniju ulogu ono Å¡to smo im mi ulili da priznaju za zahteve nauke (teorije). U tom cilju
mi stalno, putem naše štampe, pothranjujemo slepu veru u njih. Intelektualci gojski ponosice se
svojim znanjima i, ne proveravajuci ih logicki, sprovodice u delo sva pocrpena iz nauke saznanja koja
su naši agenti vešto iskombinirali u cilju vaspitanja i obrazovanja umova u potrebnom za nas pravcu.
Nemojte misliti da su naša tvrdenja prazna i neosnovana: obratite pažnju na uspehe darvinizma,
marksizma, niceizma koji su tako zgodno s neše strane udešeni. Razorni i pogubni znacaj ovih pravaca
za gojske umove, bar za nas mora biti ocigledan.
Mi se moramo obazirati na savremena misli, karaktere, tendencije naroda, da ne bismo imali
promašaja u politici i upravljanju administrativnim poslovima. Trijumf naše sisteme, cije delove
mehanizma možemo rasporedivati razno, prema temperamentu naroda koje sretamo na svom putu,
ne može imati uspeha ako prakticna primena ne bude osnivala na sumiranju prošlosti u vezi sa
sadacnjošcu.
U rukama savremenih država nalazi se velika sila koja stvara kretanje misli u narodu – to je štampa.
Uloga štampe je da iznosi tobož neophodne zahteve, da prenosi žalbe narodnog glasa, da izražava i
stvara nezadovoljstva. Ali se države nisu umele koristiti ovom silom, i ona se našla u našim rukama.
Kroz nju smo se docepali uticaja, ostajuci ipak u senci i zaklonu, zahvaljujuci njoj mi smo prikupili u
svoje ruke zlato, bez obzira na to Å¡to smo ga morali uzimati iz citavih potoka krvi i suza... Ali mi smo
se otkupili žrtvujuci mnoge iz našeg naroda. Svaka žrtva s naše strane vredi hiljadu Goja pred Bogom.
Protokol br. 3
Simbolicna Zmija i njen smisao. Nepostojanost ustavnih terazija. Teror u dvorovima. Vlasti
castoljublje. Parlamentske govornice, pamfleti. Zloupotrebe vlasti. Ekonomsko ropstvo. “Prava
narodaâ€ÂÂ�. Ã…ÂÂ*pekulanti i aristokratija. Armija masono-jevrejstva. Degenerisanje Goja. Glad i pravo
kapitala. Gomila i krunisanje “gospodara celoga sveta�. Osnovni predmet programa buducih masonskih
narodnih škola. Tajna nauke društvenog uredenja. Opšta ekonomska kriza. Bezopasnost za “naše�.
Despotizam masonstva je carstvo razuma. Gubitak rukovode. Masonstvo i “velika� francuska
revolucija. Car – despot Sionske krvi. Uzroci po kojima se masonstvu ne može naškoditi. Uloga tajnih
masonskih agenata. Sloboda.
Danas vam mogu saopštiti, da je naš cilj vec na nekoliko koraka pred nama. Ostaje još jedan mali
prostor, a ceo naš put gotov je vec da sastavi svoj krug Simvolicne Zmije kojom mi predstavljamo naš
narod. Kada se taj krug sastavi, sve evropske države bice njime zatvorene i stegnute kao snažnom
presom.
Savremena ustavna vaga skoro ce se preturiti, jer smo je mi udesili netacom zato, da bi se ona
neprestano njihala dok se ne istupi i ne pokvari njezin oslonac – održac. Goji su mislili da su ga dosta
cvrsto iskovali i jednako su iscekivali da se vaga uravnoteži. Ali je održac – vladari – zaklonjen svojim
predstavnicima koji se ludiraju, zanoseci se svojom beskontrolom i neodgovornom vlašcu. Za tu vlast
oni su obavezni teroru koji je navejan u dvorove. Nemajuci pristupa ka svome narodu, u samu njegovu
sredinu, vladari vec nisu u stanju da se dogovore sa njim protiv vlastoljubaca. Vladarska sila, koja vidi,
i slepa narodna sila, buduci razjedinjene našom veštinom, izgubile su svaki znacaj, jer su posebno, kao
slepac bez palice, posve nemocne.
Da bismo podstakli vlastoljupce na zloupotrebu vlasti, mi smo protivstavili jedno drugome sve snage,
razvivši njihove liberalne tendencije ka nezavisnosti. Mi smo u tom pogledu izazvali svekoliku
preduzimljivost, naoružali smo sve ambicije, istakli smo vlast kao metu za sve ambicije. Od država
napravili smo erene, na kojima se odigravaju smutnje i meteži. Još malo pa ce se neredi, bankrotstva
pojaviti svugde . . . .
Neiscrpni brbljivci pretvorili su sednice parlamenata i administrativnih skupova u oratorske utakmice.
Smeli novinari, neustrucljivi pamfletisti svakodnevno napadaju administrativni personal. Zloupotrebe
vlasti definitivno ce pripremiti sve ustanove za pad, i sve ce poleteti strmoglavice pod udarcima
izbezumljene gomile. Revolucija!
Narodi su sirotinjom prikovani za težak rad jace nego što ih je prikovalo nekadašnje ropstvo: od njega
su se ovako ili onako mogli osloboditi, mogli su se sa nijm obracunati, no od nevolje se ne mogu
otrgnuti. Mi smo uneli u ustave takva prava koja su za mase fiktivna a ne stvarna. Sva ova takozvana
“prava narodaâ€ÂÂ� mogu postojati samo u ideji koja se na praksi nikad ne ostvaruje. Ã…ÂÂ*ta dobija proleter –
trudbenik, savijen kao gudalo na svome teškom poslu, prignjecen svojoj sudbinom, od toga što su mu
brbljivci dobili pravo da brbljaju, novinari – da pišu svakojake gluposti naporedo sa ozbiljnim stvarima,
kad proleterijat nema nikakve druge vajde od ustava sem onih žalosnih mrvica koje mu mi bacamo sa
našeg stola kao naknadu i nameštenika neših, naših agenata?... Republikanska prava za siromaha su
samo gorka ironija, jer neophodnost mal’te ne svakodnevnog rada ne da mu da se koristi njima, ali
zato mu oduzima garanciju stalne i sigurne zarade, bacajuci ga u zavist od Å¡trajkova poslodavaca ili
drugova.
Narod je pod našim rukovodenjem uništio aristokratiju, koja je bila njegova prirodna zaštita i
hraniteljka radi svoje vlastite koristi nerazdvojno skopcane sa narodnim blagostanjem. Sada pak, sa
uništenjem aristokratije, on je pao pod pritisak špekulacije obogacenih probisveta i varalica koji su
nalegli na radnike kao nemilosrdna mora.
Mi cemo se pojaviti kao tobožnji spasioci radnika od tog jarma, kad mu predložimo da stupi u redove
naše vojske – socijalista, anarhista, komunista, kojima mi uvek pokazujemo potporu tobož iz bratske
opšte – covecanske solidarnosti našeg socijalnog masonstva. Aristokratija, koja se po pravu koristila
trudom radnika, bila je zainteresovana u tome da radnici budu siti, zdravi i snažni. Mi smo pak
zainteresovani u obrnutom – u degeneraciji Goja. Naša je vlast u hronicnom gladovanju i slabljenju
radnika, jer ga sve to potcinjava našoj volji, a kod svojih vlasti on nece naci ni snage, ni energije da se
odupre njoj. Glad stvara kapitalu pravo na radnika pouzdanije nego Å¡to je to pravo davala aristokratiji
carska vlast.
Nevoljom i zavidljivom mržnjom koja iz nje proistice mi pokrecemo gomile i njihovim rukama brišemo i
satiremo one koji nam smetaju na našem putu.
Kada dode vreme da se naš gospodar celoga sveta kruniše, – tada ce iste ruke zbrisati sve ono što bi
ovome moglo biti na smetnji.
Goje su se odvikli da misle bez naših naucnih saveta. Stoga oni i ne vide neotstupnu neophodnost,
koje cemo se mi, kad nastupi naše carstvo, neodložno pridržavati, a naime: da u narodnim ckolama
treba predavati jedinu istinsku nauku, prvu medu svima – nauku o uredenju covecanskog života,
društvenig stroja, koji zahteva podelu rada, a sledstveno i podelu ljudi na klase i staleže. Neophodno
je da znaju svi da jednakosti ne može biti usled razlike u naimenovanju delatnosti, da ne mogu
podjednako odgovarati pred zakonom onaj koji svojim postupkom kompromituje ceo stalež i onaj koji
njime ne dodiruje nikoga drugog sem svoje casti. Pravilna nauka društvenoga uredenja, u cije tajne mi
ne dopuštamo da Goji budu posveceni, pokazala bi svima da se mesto i rad moraju održavati u
odredenom krugu, da ne bi bili izvor covecanskih muka koje dolaze od nesaglasnosti vaspitanja sa
radom. Izucavajuci ovu nauku narodi ce poceti dobrovoljno da se pokoravaju vlastima i državnom
uredenju koje one stvore. Pri sadašnjem stanju nauke i njenog pravca koji smo joj mi dali, narod,
verujuci slepo Å¡tampanoj reci, gaji po neznanju svom a u zabludama koje smo mu mi ululi,
neprijateljstvo prema svima staležima koje on smatra kao više od sebe, jer ne razume znacaj svakoga
staleža.
Pomenuto neprijateljstvo ce se još više pojacati na podlozi ekonomske krize koja ce zaustaviti
berzanske pogodbe i tok industrije. Stvorivši svima pristupacan nam podzemnim putevima, a pomocu
zlata koje je sve u našim rukama, opštu ekonomsku krizu mi cemo baciti na ulicu citave gomile
radnika jedovremeno u svima krajevima Evrope. Ove gomile pojurice sa nasladom da prolivaju krv
onih, kojima one u prostoti svoga neznanja zavide još iz detinjstva i cija ce imanja tada moci da
opljackaju.
Naše oni nece dirati, jer ce nam momenat napada biti poznat i mi cemo preduzeti sve mere za
obezbedenje svojih.
Mi smo uvereni, da ce progres dovesti sve Goje do carstva razuma. Naš despotizam ce i biti takav, jer
ce on umeti razumnom strogošcu da stiša sve nemire, da iskoreni liberalizam u svima ustanovama.
Kad je narod uvideo, da mu se u ime slobode cine svakojaka ustupanja i popuštanja, on je namah
uobrazio da je gospodar i gurnuo u vlast, ali je, naravno, kao i svaki slepac, nabasao na masu
prepona; pojurio je da traži rukovodioca, nije se dosetio da se vrati k predašnjem i položio je svoja
punomocstva pred naše noge. Setite se francuske revolucije kojoj smo mi dali ime “velika�: tajne
njezine pripreme dobro su nam poznate jer je ona sva delo ruku naših.
A od tog doba mi vodimo narode od jednog razocarenja do drugoga, da bi se oni i nas odrekli u korist
onoga Cara-despota Sionske krvi kojega mi pripremamo svetu.
U današnje vreme mi smo kao medunarodna sila nepovredljivi, jer ako nas napadaju jedne,
podržavaju nas i štite druge države. Neiscrpna podlost gojskih naroda, koji puzi pred silom, koji
nemaju sažaljenja prema slabosti, koji su nemilostivi prema pogreškama i snishodljivi prema
zlocinima, koji nece da podnose protivrednosti slobodnoga uredenja, koji su strpljivi do muceništva
pred nasiljem smeloga despotizma – evo šta sve pomaže i doprinosi našoj nezavisnosti. Od
savremenih premijera-diktatora oni trpe i podnose takve zloupotrebe, od kojih bi za najmanju oni
odrubili glave dvadesetorici kraljeva.
Cime da se objasni takva pojava, takva nedoslednost narodnih masa u svom odnosu prema
dogadajima, reklo bi se, jednoga reda?
Ta se pojava objašnjava time, što diktatori ovi šapucu narodu preko svojih agenata da oni tim
zloupotrebama nanose štetu državama radi viših ciljeva – postizanja dobra doticnih naroda, njihovog
medunarodnog bratstva, solidarnosti i ravnopravnosti. Razume se, njima ne govore da se takvo
sjedinjenje mora izvršiti samo pod našom državom.
I tako narod osuduje prave i opravdava krive, ubedujuci se sve više i više u to da on može da cini sve
što poželi. Zahvaljujuci takvom stanju stvari, narod ruši svaku postojanost i stvara nerede na svakom
koraku.
Rec “sloboda� potstice ljudska društva na borbu protiv svake sile, protiv svake vlasti, pa šta više
Božanske i prirodne. Eto zašto cemo morati, kad se zacarimo, da tu rec sasvim iskljucimo iz covjecijeg
recnika kao princip životinjske sile koja pretvara gomile u krvolocne zveri.
Istina, te zveri zaspe svaki put kad se napiju krvi, i za to vreme lako ih je okovati u lance. Ali, ako im
se ne da krvi, one ne spavaju i bore se.
Protokol br. 4
Stadium republike. Spoljašnje masonstvo. Sloboda i vera. Medunarodna trgovacko-industrijska
konkurencija. Uloga Å¡pekulacije. Kult zlata.
Svaka republika prolazi kroz nekoliko stadiuma. Prvi od njih obuhvata prve dane ludovanja i besnila
slepceva, kad on juri kao sumanut desno i levo; drugi se sastoji u demagogiji, od koje se rada anarhija
koja neizbežno vodi despotizmu, ali vec ne zakonitom, otvorenom, pa prema tome i odgovornom, nego
nevidljivom i nepoznatom i nešta manje osetnom despotizmu kakve bilo tajne organizacije. Ova
organizacija dejstvuje prikriveno iza leda raznih agenata, cija smena ne samo da ne Å¡kodi nego i
pomaže tajnoj sili koja se, zahvaljujuci toj smeni, oslobada neophodnosti da troši svoja sredstva na
naknade dugorocnim službenicima.
Ko i šta može svrgnuti nevidljivu silu?! A naša je sila baš takva. Spoljašnje masonstvo služi njoj i
njenim ciljevima kao slepi zakon i prikrice, ali plan dejstva ove sile pa cak i mesto njenog bavljenja
ostace za ceo narod nepoznati.
No i sloboda bi mogla biti neškodljiva i postojati u svakodnevnom državnom životu bez uštrba po
blagostanja naroda, kad bi se ona održavala na principima vere u Boga, na bratstvu covecanstva, van
misli o jednakosti kojoj protivrece sami zakoni zidanja koji su ustanovili potcinjenost. Kod takve vere
narod bi bio pod upravom i starenjem svojih parohija i išao bi smerno i krotko pod rukom svoga
duhovnog pastira, pokoravajuci se Božjem rasporedu na zemlji. Evo zašto moramo neminovno
potkopavati veru, išcupati iz uma Goja sami princip Božanstva i Duha i zameniti sve to aritmetickim
racunima i materijalnim potrebama.
Da umovi Goja ne bi stizali da misle i zapažaju, treba ih odvratiti na industriju i trgovinu. Tako ce sve
nacije tražiti svoje koristi i u borbi za njih nece primetiti svoga zajednickog neprijatelja. Ali, da bi
sloboda konacno razjela i razorila gojska društva, treba industriju staviti na špekulativnu podlogu: to
ce doprineti, da se ono što industrija otme od zemljoradnje ne zadrži u rukama, vec da prede u
Å¡pekulaciju, t.j. u nace kase.
Naporna borba za nadmocnost, udarci u ekonomskom životu stvorice, a i stvorili su vec, razocarenja,
hladna i nemila društva. Ova društva imace potpunu odvratnost prema višoj politici i religiji. Njih ce
rukovoditi samo racun, t.j. zlato, prema kome ce oni gajiti pravi kult, radi onih materijalnih naslada
koje ono može dati. Tada ce niže klase Goja, ne iz želje da služe dobru, pa šta više ne i radi bogatstva,
vec iz ciste mržnje prema privilegisanim, poci za nama protiv naših konkurenata na vlast –
intelektualaca Goja.
Protokol br. 5
Stvaranje pojacane centralizacije uprave. Putevi masonstva ka dohvatanju vlasti. Uzroci nemogucnosti
sporazuma medu državama. “Predizbraništvo†� Jevreja. Zlato je pokretac državnih mehanizama.
Monopoli u trgovini i industriji. Znacaj kritike. “Pokazne� (opsenite) ustanove. Premorenost od
govorništva. Kako da se dohvati u ruke javno mnenje. Znacaj licne inicijative Nadvlada.
Kakav se oblik administrativne uprave može dati društvima u kojima je podmitljivost pronikla svuda,
gde se do bogatstva, dolazi samo veštim iznenadenjima poluvaralaških mahinacija, gde vlada
raskalašenost, gde se moral podržava kaznenim merama i surovim zakonima a ne dobrovoljno
usvojenim principima, gde su osecaji prema otadžbini i religiji zamrljani kosmopolitskim ubedenjima?
Kakav se drugi oblik uprave može dati ovim društvima, ako ne onaj despotski koji cu vam opisati
dalje? Mi cemo stvoriti pojacanu centralizaciju uprave, da bismo sve društvene snage docepali u svoje
ruke. Mi cemo mehanicki regulisali sve radnje politickog života naših podanika novim zakonima. Ti ce
zakoni oduzeti jedno za drugim sve slobode i popuštanja koje su Goji dozvoljavali, i naše carstvo ce se
obeležiti takvim velicanstvenim despotizmom, da ce on biti u stanju u svako doba i na svakom mestu
da poklopi i uguši sve protivradnje nezadovoljnjih Goja.
Reci ce nam se da se taj despotizam, o kome ja govorim, ne slaže sa savremenim progresom, ali ja cu
vam dokazati obrnuto.
U ona vremena, kada su narodi gledali na vladare kao na cistu manifestaciju Božje Volje, oni su se bez
roptanja pokoravali autokratiji careva; ali od onoga dana, kada smo im mi ulili misao o njihovim
sopstvenim pravima, oni su poceli smatrati vladare kao obicne smrtne ljude. Božansko pomazaništvo
spalo je sa glave careva u ocima naroda, a kad smo mu oduzeli i veru u Boga, onda je moc vlasti bila
izbacena napolje na mesto javne sopstvenosti, i mi smo je dograbili.
Sem toga, veština upravljati masama i licima pomocu vešto podešene teorije i frazeologije, pravilima
opštežica i svakim drugim majstorijama, u kojima se Goji ništa ne razumeju, spada takode u
specijalnosti našeg administrativnog uma vaspitanog na analizi, na posmatranju, na takvim tankocama
kombinacija u kojima mi nemamo takmaca, kao Å¡to nemamo ni u sastavljanju planova politicke akcije
i solidarnosti. Jedini jezuiti mogli bi se u tome s nama sravniti, ali mi smo umeli da ih diskreditujemo u
ocima besmislene gomile kao organizaciju javnu, dok smo mi sa svojom tajnom organizacijom ostali u
senci. Uostalom, nije li svejedno za svet ko ce biti njegov gospodar: da li glava katolicanstva ili naš
despot Sionske krvi? Za nas pak, izabrani narod, to ni izdaleka nije svejedno.
Privremeno sa nama bi mogla izaci na kraj svetska koalicija Goja; ali s te strane nas osigurava ono
duboko korenje nesuglasica medu njima, koje se vec ne može išcupati. Mi smo im jedno drugome
protivstavili licne i nacionalne interese, religiozne i plemenske mežnje koje smo odnegovali u njihovim
srcima u toku dvadeset vekova. Blagodareci svemu tome, nijedna država ni s koje strane nece dobiti
traženu potporu, jer svaki mora misliti da je sporazum protiv nas neprobitacan za njega samog. Mi
smo odvec jaki – o nama se mora voditi racuna. Države ne mogu cak ni mali, delimican sporazum da
naprave, a da u njemu tajno ne ucestvujemo i mi.
Per Me reges regnant – “preko mene vladaju kraljevi�. A medutim proroci su rekli da je nas izabrao
Sam Bog da vladamo celom zemljom, Bog nas je nagradio genijem, da bismo mogli izvršiti svoj
zadatak. Kad bi genija bilo u protivnickom logoru, on bi se još i borio sa nama, ali je jace selo od
svatva: borba bi medu nama bila nemilosna, kakve još nije video svet. Pa i zakasnio bi njihov genije.
Svi tockovi državnih mehanizama krece se snagom pokretaca koji se nalazi u našim rukama, a taj
pokretac je zlato. Nauka politicke ekonomije koji su naši mudraci izmislili vec davno pripisuju kapitalu
carski prestiž.
Kapital, da bi mogao dejstvovati bez ogranicenja, mora se docepati slobode radi monopola industrije i
trgovine, Å¡to se vec i ostvaruje nevidljivom rukom u svima delovima sveta. Takva sloboda dace
politicku snagu industrijalcima, a to ce doprineti pritešnjavanju naroda. Danas je važnije razoružati
narode nego ih voditi u ratove, važnije je koristiti se razbuktalim strastima nego ih gasiti, važnije je
dohvatiti i tumaciti tude misli na svoj nacin, nego ih odbacivati i progoniti. Glavni zadatak naše uprave
sastoji se u tome što cemo oslabiti javni um kritikom, oduciti ga od razmišljanja koja izazivaju otpor,
odvuci umne snage ka puškaranju prazne recitosti.
U svim vremenima narodi su, kao i pojedina lica, primali reci za delo, jer se oni zadovoljavaju onim Å¡to
im se pokaže, retko zapažajuci da li je u javnom radu za obecanjem došlo i izvršenje. Zato cemo mi
osnivati pokazne ustanove koje ce recima dokazivati svoja dobrocinstva progresu.
Mi cemo pridati sebi liberalnu fizionomiju svih partija, svih pravaca i snabdecemo njome i oratore, koji
ce toliko govoriti da ce dovesti ljude do premorenosti od govora, do odvratnosti prema govornicima.
Da bi se javno mnenje dohvatilo u ruke, treba ga dovesti u nedoumicu iznošenjem sa raznih strana
toliko protivrecnih mišljenja, i sve dotle, dok se Goji ne izgube u njihovom libirintu i ne shvate da je
najbolje nemati nikakvog mišljenja u pitanjima politike, jer društvu nije dano da ih zna, nego ih zna
samo onaj koji rukovodi i upravlja društvom. To je prva tajna.
Druga tajna, potrebna za uspeh uprave, sastoji se tome, da se u tolikoj meri razmnože narodni
nedostatci navike, strasti, da se niko u tom haosu ne bi mogao snaci i da ljudi usled toga prestanu
razumevati jedan drugoga. Ta ce nam mera poslužiti još i za to, da posejemo razdor medu partijama,
da razjedinimo sve kolektivne snage koje još nece da nam se pokore, da obeshrabrimo svaku licnu
inicijativu koja bi mogla koliko bilo smetati našoj stvari. Nema ništa opasnije od licne inicijative; ako je
ona genijalna ona može uciniti više nego što mogu uciniti milione ljudi medu kojima smo posejali
razdor. Mi moramo uputiti vaspitanje gojskih društava tako, da oni pred svakim poslom gde je
potrebna inicijativa moraju nemocno i beznadno spuštati ruke i obarati glavu. Naprezanje koje
proistice iz slobode akcije slabi i iznurava snage pri susretima sa tudom slobodom. Od toga dolaze
teški moralni udari, razocaranja, neuspesi. Sve to tako ce zamoriti Goje, da cemo ih prinuditi da nam
ponude medunarodnu vlast koja ce moci po svom raspoloženju bez ikakva lomljenja usisati u sebe sve
državne sile sveta i obrazovati Nadvladu. Na mesto savremenih upravljaca mi cemo postaviti strašilo
koje ce se zvati Nadvladina Administracija. Ruke njegove bice opružene na sve strane, kao klješta, kod
takve kolosalne organizacije, da ona ne može a da ne pokori sve narode.
Protokol br. 6
Monopoli; zavisnost od njih “gojskih imanja�. Aristokratija bez zemlje. Zaduženost zemlje. Trgovina,
industrija i špekulacija. Raskoš. Povecanje radnickih nadnica i poskupljivanje najpotrebnijih životnih
namirnica. Anarhija i pijanstvo. Tajni smisao propagande ekonomskih teorija.
Ubrzo cemo poceti osnivati ogromne monopole – rezervoare kolosalnih bogatstava, od kojih ce zavisiti
cak i velika gojska imanja u tolikoj meri, da ce ona potonuti zajedno sa kreditima država sutradan
posle politicke katastrofe…
Gospodo ekonomisti, koji ovde prisustvujete, izmerite znacaj te kombinacije!
Svim putevima i nacinima treba da razvijemo znacaj naše Nad-vlade, pretstavljajuci je kao zaštitnika i
nagradodavca svima onima koji nam se dobrovoljno pokore.
Aristokratija gojska, kao politicka sila; umrla je – o njoj više ne vodimo racuna; ali kao teritorijalna
vlasnica ona je po nas škodljiva time što može biti samostalna u pogledu materijalnih izvora za svoj
život. Mi je moramo po svaku cenu lišiti zemlje. Najbolji nacin za postignuce toga cilja je povecanje
dacija na zemlju – dakle, zaduženje zemlje. Ove mere de održavati zemljoradnju u stanju bezuslovne
potištenosti.
Ne umejuci, po sili naslednosti, da se zadovoljavaju malim, gojski aristokrati ce brzo bankrotirati.
U isto vreme treba pojacano štititi trgovinu i industriju, a, što je glavno, – špekulaciju, cija se uloga
sastoji u tome da bude protivteg industriji: bez špekulacije, industrija ce umnožiti privatne kapitale i
poslužice jacanju i podizanju zemljoradnje, oslobodivši zemlju od zaduženosti stvorene zajmovima
agrarnih banaka. Potrebno je, da industrija isiše iz zemlje i ruke i kapitale i da preko špekulacije preda
u naše ruke sav svetski novac, izbacivši samim tim sve Goje u redove proletera. Tada ce Goji kleknuti
pred nama da bi samo dobili pravo na opstanak.
Da bismo srušili gojsku industriju, mi cemo pustiti u pomoc špekulaciji silnu potrebu u raskoši, koju
smo uspeli da razvijemo medu Gojima. Podici cemo radnicke nadnice, koje svejedno nece doneti
nikakve koristi radnicima, jer cemo istovremeno izazvati poskupljivanje najglavnijih životnih namirnica,
tobož usled opadanja zemljoradnje i stocarstva; a sem toga, mi cemo vešto i duboko potkopati izvore
proizvodnje, naviknuvši radnike na anarhiju i alkoholna pica i preduzevši zajedno s tim sve mere da se
sa zemlje oteraju sve inteligentne gojske snage.
Da bi pravo nalicje stvari ostalo za Goje neprimetno, mi cemo ga prikriti tobožnjom težnjom da
poslužimo radnickim klasama i veliki ekonomski principima, koje vrlo aktivno propagiraju naše
ekonomske teorije.
3 decembra 1910 godine u br. 297 “Moskovskih Vjedomosti� naštampan je clanak “Radnicki pokret u
Zapadnoj Evropi�. Donosimo ovde sledeci citat iz njega: …. Uopšte osnovni je uzrok svih sukoba u
poslednje vreme radnicka nadnica, – radnici forsirano traže povišenje njeno. Ovi zahtevi se prikrivaju
ponekad drugim motivima, kao na pr. novim nacinima proracunavanja zarade; ali se ipak svi sukobi
svode na povišenje radnickih nadnica. U železnicarskom štrajku u Francuskoj otvoreno je bio
postavljen zahtev, da minimalna zarada železnickih službenika bude povecana od 4 do 5 franaka
dnevno. Ne ulazeci u pitanje ukoliko su ostvarljivi ti zahtevi mi cemo se zaustaviti na onom uzroku koji
ih je izazvao.
U svim državama Zapadne Evrope opaža se poslednjih godina znatno poskupljenje životnih namirnica.
O tome svedoci i takozvani “Indeks number�. Ali u taj “Indeks� ulaze veoma raznoliki predmeti koji ni
izdaleka nemaju podjednaki znacaj u pogledu životnih potreba, kao na pr. hleb, gvožde, svila, duvan i
t. sl. jer dok su jedni neophodno i bitno potrebni, drugi se javljaju kao raskoš. Drugo, “Indeks number�
ne pretstavlja srednje cene izvesnog perioda, vec se podešavaju za izvesne rokove, te prema tome
njegova kazivanja održavaju slucajna kolebanja cena. Usled toga uzimamo prema službenoj statistici
Nemacke (Statist šes Jarbuh fir das Dojce Rajh 1910) srednje godišnje cene najvažnijih artikala:
ražanog brašna, pšenicnog brašna, svinjskog i ovcijeg mesa, i izvodimo iz njega srednje cene za dva
petogodišnja perioda od 1899 do 1904 i od 1905 do 1909 godine. Cene na veliko ovih artikala u
Berlinu iznosile su u sledecim razmerama (u markama za metarsku centu):
1899–1904 1905–1909 Poskupljenje
5 5 u %
Brašno raženo 18,7 22,8 19%
Brašno pšenicno 22,5 26,9 19%
Svinjetina 104,8 124,3 19%
Ovcetina 121,0 144,5 19%
Dobija se cudan sticaj i podudaranje, da su se cene ovih najneophodnijih životnih namirnica povecale u
drugom petogodišnjem periodu prema prvom podjednako za 19%.
---------o---------
List se cudi takvoj podudarnosti.
Da li ce Protokol br. 6 Sionskih mudraca rasterati sve te njegove nedoumice?
Prevareni i varani radnice, otvori svoje oci !….
Protokol br. 7
Cilj naprezanja u naoružanju. Vrenja, razdori i neprijateljstva u celom svetu. Obuzdavanje
protivdejstva Goja putem ratova i opÅ¡tim ratom. Tajna je uspeh politike. Ã…ÂÂ*tampa i javno mnenje.
Americki, kineski i japanski topovi.
Napori naoružanja, povecanje policijske liste – sve su to neophodne popune napred imenovanih
planova. Neophodno je postici da, sem nas, u svim državama budu samo mase proleterijata, nekoliko
odanih nam milionera, policajci i vojnici.
U celoj Evropi, a pomocu njenih odnosa i na drugim kontinentima, mi moramo stvoriti vrenja, razdore i
neprijateljstva. U tome je dvojaka korist: prvo, time mi držimo u respektu prema sebi sve zemlje, koje
dobro znaju da smo mi kadri, po svojoj vlastitoj želji, izazvati nerede ili povratiti red; sve su zemlje
navikle da vide u nama neophodni pritisak; drugo, mi cemo intrigama zamrsiti sve konce, koje smo
pružili u sve državne kabinete putem politike, ekonomskih ugovora ili dužih obaveza. Da bismo to
postigli mi treba da se naoružamo velikim lukavstvom i pronicljivošcu za vreme pregovora i
sporazuma, ali u onom što se zove “službeni jezik� mi demo se držati suprotne taktike i izgledacemo
pošteni, popustljivi i spremni za sporazum. Na taj nacin narodi i vlade Goja, koje smo mi navikli da
gledaju u pokaztnu stranu onoga što im pretstavljamo, smatrace nas još za dobrotvore i spasioce roda
ljudskog.
Na svaki otpor i protivdejstvo mi moramo biti u stanju da odgovorimo ratom sa susedima one zemlje
koja se osmeli da nam protivstane, ali ako i susedi misle da nam se kolektivno usprotive, mi moramo
dati otpor putem opštega rata.
Glavni uspeh politike sastoji se u tajni njenih preduzeca: rec ne mora biti u saglasnosti sa dejstvima
diplomate.
Na akciju u korist našeg široko smišljenog plana, koji se vec približuje željenom kraju, mi moramo
prinudavati gojske vlade tobož javnim mnenjem, koje smo tajno udesili pomocu takozvane “velike sile�
– štampe, koja je, sa malim izuzetkom na koji ne vredi obrcati pažnju, vec sva u našim rukama.
Jednom reci, da rezimiramo našu sistemu obuzdavanja gojskih vlada u Evropi, mi cemo jednoj od njih
pokazati svoju snagu atentatima tj. terorom, a svima ako se dopusti njihov ustanak protiv nas,
odgovoricemo amerikanskim ili kitajskim ili japanskim topovima.
Protokol br. 8
Dvosmisleno korišcenje juridickim pravom. Saradnici masonske uprave. Narocite škole i
nadvaspitavanje i obrazovanje. Ekonomisti i milioneri. Kome da se poveravaju odgovorna mesta u
vladi?
Mi se moramo snabdevati svim orudima kojima bi se naši protivnici mogli koristiti protiv nas. Mi cemo
morati iznalaziti u najfinijim izrazima pravnog recnika opravdanje za ove slucajeve kada budemo
morali donositi odluke koje se mogu uciniti prekomerno smele i nepravicne, jer je važno da se te
odluke izraze takvim izrazima koji bi izgledali kao najviša moralna pravila pravnog karaktera. Naša
uprava mora okružiti sebe svima snagama civilizacije u cijoj sredini bude dejastvovala. Ona ce okružiti
sebe publicistima, pravnicima, prakticarima, administratorima, diplomatama i najzad ljudima
pripremljenim narocitim nadvaspitanjem i obrazovanjem u našim narocitim školama. Ovi ljudi ce znati
sve tajne društvenoga života, oni ce znati sve jezike sastavljene iz politickih slova i reci: oni ce biti
upoznati sa celokupnim nalicjem ljudske prirode, sa svim njenim osetljlivim strunama na kojima ce
morati umeti da sviraju. Te su strune: konstrukcija gojskih umova, njihove tendencije, nedostaci,
poroci i kakvoce, osobine klasa i staleža. Pojmljivo je, da genijalni saradnici naše vlasti, o kojima ja
govorim, nece biti uzeti iz sredine Goja, koji su navikli da vrše svoj administrativni posao ne misleci šta
njime treba postici, ne misleci o tome zašto je on potreban. Administratori gojski potpisuju akte ne
citajuci ih, služe iz koristoljublja ili castoljublja.
Mi cemo okružiti našu vladu citavim svetom ekonomista. Eto zašto su ekonomske nauke glavni
predmet nastave za jevreje. Nas ce okružavati citava plejada bankara, industrijalaca, kapitalista, a što
je glavno, milionera, jer u suštini, sve ce biti rešeno pitanjem cifara.
Za vreme dok još ne bude bilo bezopasno da se odgovorni položaji u državama daju našoj braci
Jevrejima, mi cemo ih poveravati licima cija su karakteristika i prošlist takvi da izmedu njih i naroda
leži citava provalija, takvim ljudima koji u slucaju neposlušnosti prema našim naredenjima mogu
ocekivati samo ili sud, ili izgnanstvo – ovo zato da bi oni štitili naše interese do poslednjega daha.
Protokol br. 9
Primena masonskih principa u prevaspitanju naroda. Masonska parola. Znacaj antisemitizma. Diktatura
masonstva, Teror. Ko služi masonstvu. Razdvajanje “videce� i “slepe� sile gojski država. Opštenje
vlasti s narodom. Liberalna samovolja. Dohvatanje obrazovanja i vaspitanja. Lažne teorije. Tumacenje
zakona. Metropolitenovi hodnici.
Primenjujuci naše principe obracajte pažnju na karakter naroda u cijoj se sredini budete nalazili i
delovali; opšta, podjednaka njihova primena, pre nego što se narod prevaspita na naš nacin, ne može
imati uspeha. Ali, iduci oprezno u njihovoj primeni, vi cete videti da nece proci na desetak godina pa ce
se i najtvrdoglaviji karakter promeniti, i mi cemo ubeležiti novi narod u redove nama vec pokornih.
Reci liberalne, u suštini, naše masonske parole – “sloboda, jednakost, bratstvo� – kad se mi zacarimo,
zamenicemo vec ne recima parole nego samo idejnosti: “pravo slobode, dužnost jednakosti, ideal
bratstva�, – reci cemo mi i… i uhvaticemo jarca za rogove… De fakto mi smo vec zbrisali svaku drugu
upravu, sem naša, ma da je de jure takvih još mnogo. Sada pak, ako kakve države ulože protest
protiv nas, to je samo radi forme i po našem nahodenju i rasporedu, jer nam je njihov antisemitizam
potreban radi upravljanja našom mladom bracom. Ja necu ovo objašnjavati jer je vec ne jedanput bilo
predmet naših beseda.
U stvari pak za nas nema prepona. Naša Nad-vlada nalazi se pod takvim izvanredno legalnim
uslovima, koji se obicno nazivaju energicnom i snažnom recji – diktatura. Ja mogu sa cistom savešcu
reci, da smo u danom trenutku mi – zakonodavci, mi vršimo sud i sve rasprave, mi kažnjavamo i
pomilujemo, mi smo, kao šef svih naših trupa, na predvodnickom konju. Mi upravljamo snažnom
voljom, jer su u našim rukama parcici nekada silne partije koju smo sada pokorili. U našim su rukama
neobuzdana castoljublja, vrele požude i pohlepnosti, nemilosrdne osvete, pakosne mržnje.
Od nas dolazi teror koji je sve zahvatio. U našoj su službi ljudi svih mišljenja, svih doktrina:
restauratori monarhija, demagozi, socijalisti, komunisti i svakojaki utopisti. Mi smo sve uprezali u
posao: svaki od njih sa svoje strane podgriza poslednje ostatke vlasti, stara se da obori sav
ustanovljeni red. Ova akcija je izmucila sve države; one vapiju za mir, gotove su za njega dok ne
priznaju našu internacionalu Nadvladu otvoreno i pokorno.
Narod je zavapio o neophodnosti da se socijalno pitanje reši putem medunarodnog sporazuma.
Razdrobljenost na partije prepustila ih je sve našoj volji, jer da se vodi suparnicka borba treba imati
novca, a on je sav kod nas.
Mi bi se mogli bojati spajanja gojske “videce� sile vladara sa slepom silom narodnom, no mi smo
preduzeli sve mere protiv takve mogucnosti: izmedu jedne i druge sile mi smo podigli zid u vidu
uzajamnog medu njima terora. Na taj nacin slepa sila naroda ostaje naš oslonac i mi cemo joj samo mi
i niko više, biti rukovodilac i, naravno, upravicemo je ka našem cilju.
Da se ruka slepceva ne bi mogla osloboditi našeg rukovodstva, mi se moramo s vremena na vreme
nalaziti u prisnom opcenju s njim, ako ne licno a ono preko najvernije brace naše. Kad budemo
priznata vlast, mi cemo sa narodom besediti licno na trgovima i ucicemo ga po pitanjima politike onako
kako nama bude trebalo.
Kako cemo proveriti Å¡ta mu se predaje u seoskim Å¡kolama? Pa Å¡to rekne poslanik vladin ili sam vladar,
to ne može a da se ne sazna odmah u celoj državi, jer ce glas narodni to brzo razneti na sve strane.
Da ne bismo pre vremena uništavali gojske ustanove, mi smo ih se dotakli veštom rukom i prikupili u
svoje ruke krajeve opruga njihovog mehanizma. Te su opruge bile u strogom ali pravicnom redu, no
mi smo ga zamenili liberalnim narodom i samovoljom. Mi smo dodirnuli i pokrenuli jurisdikciju, izborni
red, Å¡tampu, slobodu licnosti, a Å¡to je glavno obrazovanje i vaspitanje kao ugaoni kamen-temeljac
slobodnog bica.
Mi smo zavarali, zabunili i razvratili gojsku omladinu putem vaspitanja na lažnim principima i
teorijama, koje smo im mi namerno takve sugerirali.
Pored postojacih zakona, ne menjajuci ih bitno vec kvareci ih samo protivrecnim tumacenjima, mi smo
stvorili nešto grandiozno u smislu rezultata. Ti su se rezultati u pocetku ispoljili u tome što su
tumacenja maskirala zakone, a zatim ih i sasvim zaklonila od vladinih pogleda, jer je nemoguce znati
takvo zamršeno zakonodavstvo.
Otuda je teorija suda savesti.
Vi kažete, da ce se na nas dici s oružjem u rukama ako pre vremena prokljuve u cemu je stvar; ali za
taj slucaj mi na zapadu imamo takav terorizujuci manevar, da ce i najhrabrija srca zadrhtati:
metropolitenovi podzemni hodnici*) bice dotle provedeni u svim prestonicama, odakle ce one biti
bacene u vazduh sa svima svojim organizacijama i zemaljskim dokumentima. *) To ce biti valjda
pomocu podzemnih železnica.
Protokol br. 10
Pokazano u politici. “Genijalnostâ€ÂÂ� podlosti. Ã…ÂÂ*ta obecava masonski državni prevrat? OpÅ¡te pravo glasa.
Samoznacaj. Lideri masonstva. Genijalni rukovoda masonstva. Ustanove i njihove funkcije. Otrov
liberalizma. Ustav je Å¡kola za partijske razdore. Reoublikanska era. Pretsednici su kreature masonstva.
Odgovornost pretsednika. “Panama�. Uloga narodne skupštine i pretsednika. Masonstvo je
zakonodavna sila. Novi republikanski ustav. Prelaz k masonskoj “autokrtatiji�. Moment proglašenja
“cara sveta�. Kalemljenje bolesti i ostale intrige masonstva.
Danas pocinjem ponavljanjem onog Å¡to sam vec rekao i molim vas da upamtite da se vlade i narodi
zadovoljavaju onim što im se pokaže. A i kud ce oni da razgledaju nalicje stvari kad je za njihove
pretstavnike veselje najvažnija stvar. Za našu politiku je vrlo važno da se zna ova podrobnost: ona ce
nam pomoci kad predemo na razmatranje podele vlasti, slobode govora, Å¡tampe, religije (vere), prava
udruživanja, jednakosti pred zakonom, neprikosnovenosti svojine, stana, poreza (ideja o skrivenom
porezu), povratne sile zakona. Sva su ta pitanja takva da ih direktno i otvoreno pred narodom ne treba
nikad dodirivati. U onim slucajevima kada se moraju dodirnuti ne treba ih nabrajati, nego izjavljivati
bez podrobnog izlaganja da mi priznajemo principe savremenog prava. Znacaj toga precutkivanja
sastoji se u tome Å¡to nam neimenovani princip ostavlja slobodu dejstva da ovo ili ono neprimetno
iskljucujemo iz njega; ako ih pak nabrajamo oni svi izgledaju kao vec darovani.
Narod gaji narocitu ljubav i poštovanje prema genijima politiške moci i na sva njihova nasilna dejstva
odgovara: jest da je podlo, ali je vešto!… opsena, ali kako je izvedena, prosto velicanstveno, drsko,
bezobrazno!…
Kada mi izvršimo naš državni prevrat mi cemo tada reci narodima: “Sve je išlo strahovito rdavo, svi
ste se namucili. Mi razbijamo i ništimo uzroke vaših muka: narodnosti, granice, raznolikost moneta.
Naravno, vi ste slobodni da o nama iskažete svoj sud, ali može li on biti pravican ako ga vi donesete
pre nego što oprobate ono što cemo vam mi dati�… Tada ce nas oni uzdici i na rukama nositi u
jednodušnom ushicenju nada i uzdanja. Glasanje, koje smo mi napravili orudem našeg zacarenja
naviknuvši na nj i najsitnije jedinice iz broja clanova covecanstva, sastavljajuci grupne skupove i
sporazume, ucinice svoje usluge i odigrace ovoga **** svoju poslednju ulogu jednoglasnošcu, u želji
da se upoznaju sa nama izbliže pre nego što nas osude.
Toga radi treba nam dovesti na glasanje sve, bez razlike klasa i cenzusa, da bi se ustanovio
apsolutizam vecine do kojega se ne može doci kod inteligentnih cenzusnih klasa. Takvim putem cemo,
naviknuvši sve na misao o znacaju sebe samog, slomiti znacaj gojske porodice i njenu vaspitnu
vrednost, otstranicemo izdvajanje individualnih umova, kojima gomila rukovodena od nas nece dati ni
da se istaknu, pa cak ni da se izjasne: ona je navikla da sluša samo nas koji joj placamo za patnju i
poslušnost. Time cemo stvoriti takvu slepu moc koja nikad nece biti u stanju nikud da se krene bez
rukovodstva naših agenata, koje cemo postaviti na mesta njihovih voda. Narod ce se potciniti tome
režimu, jer ce znati da ce od ovih voda zavisiti zarade pokloni i dobijanje svakojakih dobara.
Plan uprave mora izici gotov iz jedne glave, jer ga ne možeš nikako utvrditi, ako dopustiš da se on
iskida na komadice u mnogobrojnim umovima. Prema tome mi možemo znati plan dejstva, ali ga ne
možemo pretresati da ne bismo narušili njegovu genijalnost, vezu njegovih sastavnih delova, prakticnu
snagu tajnoga smisla svake tacke njihove. Ako se slican posao bude pretresao i menjao mnogobrojnim
glasanjem, onda ce on nositi na sebi otisak svih umnih nesporazuma, koji nisu pronikli u dubinu i vezu
njegovih zamisli. Nama je potrebno da naši planovi budu snažni i celishodno smišljeni. Stoga ne treba
da bacamo genijalni posao našega rukovode pred gomilu da ga ona rastrgne, pa cak ni pred
ograniceno društvo.
Svi planovi za sada nece prevrnuti tumbe savremene ustanove. Oni ce samo zameniti njihovu
ekonomiju, a sledstveno i svu kombinaciju njihovog kretanja koje ce se na taj nacin upraviti putem
obeleženim u našim planovima.
Pod raznimm nazivima u svim zemljama postoji približno jedno isto. Pretstavništvo, Ministarstvo,
Senat, Državni Savet, Zakonodavno i Izvršno Telo. Nije mi potrebno da vam objašnjavam mehanizam
odnosa ovih ustanovaa medu sobom, jer vam je to dobro poznato, obratite samo pažnju na to, da
svaka od pomenutih ustanova odgovara nekoj važnoj državnoj funkciji, pri cemu vas molim da imate u
vidu da rec “važan� ja ne verujem za ustanovu nego za funkciju, sledstveno, nisu ustanove važne nego
su važne njihove funkcije. Ustanove su podelile medu sobom sve funkcije uprave – administrativnu,
zakonodavnu, izvršnu, te su prema tome pocele dejstvovati u državnom organizmu kao organi u
covecjem telu. Ako povredimo jedan deo u državnoj mašini, država ce se poboleti, kao covecije telo, i
…..umrece.
Kad smo ubacili u državni organizam otrov liberalizma, sva se njihova politica kompleksija promenila:
države su se pobolele od smrtonosne bolesti – raspadanja krvi. Ostaje nam da ocekujemo kraj njihove
agonije.
Liberalizam je rodio ustavne države koje su zamenile spasonosnu za Goje autokratiju, a ustavna
država, kao što vam je dobro poznato, nije ništa drugo do škola razdora, raspre, nesuglasice, prepirke,
besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija – jednom reci, škola svega onoga što cini
bezlicnom delatnost države. Tribuna je, ništa manje od štampe, osudila vladare na aktivnost i nemoc i
time ih ucinila nepotrebnim, zbog cega su i bili zbaceni u mnogim zemljama. Tada je mogla ponici
republikanska era i tada smo zamenili vladara karikaturom vlade – pretsednikom, uzetim iz gomile, iz
sredine naših kreatura, naših robova. U tom je bila osnova mine koju smo podmetnuli pod gojski
narod, ili tacnije pod gojske narode.
U bliskoj buducnosti mi cemo ustanoviti odgovornost pretsednika.
Tada se mi vec necemo ustrucavati u sprovodenju onog zašto ce odgovarati naša bezlicna kreatura.
Ã…ÂÂ*ta se nas tice, ako se prorede redovi onih koji teže k vlasti, Å¡to ce nastati pometnje zbog
nemogucnosti da se nadu pretsednici, pometnje koje ce konacno dezorganizovati zemlju.
Da bismo doveli naš plan do takvih rezultata, mi cemo podešavati izbore takvih pretsednika u cijoj
prošlosti ima kakvih bilo neotkrivenih mracnih dela, kakvih bilo “panama� – tada ce oni biti verni
izvršitelji naših naredenja iz bojazni da se to ne otkrije i iz svojstvene svakome coveku, koji je došao
do vlasti težnje da održi svoje privilegije, preimucstva i pocasti vezane za zvanje pretsednika. Narodna
skupština ce prikrivati, štititi, izbirati pretsednike, ali cemo to pravo prepustiti odgovornom
pretsedniku, lutki u našim rukama. Naravno, tada ce vlast pretsednika postati meta za sve moguce
napade, ali mi cemo mu dati samozaštitu u pravu obracanja k narodu i traženju njegove odluke, bez
njegovih pretstavnika t. j. obracanje onom istom našem slepom službeniku – vecini iz gomile.
Nezavisno od ovoga mi cemo prepustiti pretsedniku pravo objavljivanja opsadnog stanja. Ovo
poslednje pravo motivisacemo time, Å¡to pretsednik, kao Å¡ef celokupne zemaljseke vojske mora je
imati na svom raspolaganju u slucaju zaštite novog republikanskog ustava, na ciju odbranu on ima
pravo kao odgovorni pretstavnik i cuvar toga ustava.
Pojmljivo je, da ce pod takvim uslovima kljuc od svetinje biti u našim rukama, i niko sem nas nece više
rukovati zakonodavnom silom.
Osim toga, sa uvodenjem novog republikanskog ustava mi oduzimamo od Skupštine pravo
interpretacije o vladinim merama pod izgovorom cuvanja politicke tajne, a pored toga mi cemo novim
ustavom smanjiti broj pretstavnika do minimuma, cime cemo za toliko smanjiti i politicke strasti i
strast za politikom. Ako se one, i preko ocekivanja, rasplamte i u ovom minimumu, onda cemo ih
svesti, na nulu proglasom i obracanjem ka svenarodnoj vecini…
Od pretsednika ce zavisiti odredivanje pretsednika i potpretsednika Skupštine i Senata. Mesto stalnik
sesija parlamenta mi cemo skratiti njihove sednice i svesti na nekoliko meseca. Sem toga pretsednik,
kao šef izvršne vlasti, imace pravo da saziva ili raspušta parlament i, u slucaju raspuštanja, da produži
vreme do odredivanje novog parlamentskog skupa. Ali da posledice svih ovih, u suštini nezakonitih
postupaka, ne bi pale na ustanovljenu od nas odgovornost pretsednika, pre nego što treba po našim
planovima, mi cemo dati ministrima i drugim više administrativnim cinovnicima koji okružuju
pretsednika misao da svojim vlastitim merama obilaze njegova naredenja, za Å¡ta ce i biti odgovorni
mesto njega…. Narocito preporucujemo da se ova uloga daje na izvršenje Senatu, Državnom Senatu ili
Ministarskom Savetu, a ne posebnim licnostima.
Pretsednik ce, po našem nahodenju, tumaciti smisao onih postojecih zakona koji se mogu protumaciti
razlicito; uz to ce ih poništavati kada mu s naše strane bude u tome predocena potreba; sem toga on
ce imati pravo da predlaže privremene zakone i štaviše novu izmenu vladinog ustanovnog rada,
motivišuci kako jedno tako i drugo zahtevima viših državnih interesa.
Takvim merama mi cemo dobiti mogucnost da uništimo malo po malo, korak po korak, sve ono što
cemo isprva, kad stupimo u naša prava, biti prinudeni da uvedemo u državne ustanove radi prelaza ka
neprimetnom izbacivanju svakog uopšte ustava, kad nastane vreme da se pretvori svaka vlada u naše
samodržavlje.
Priznanje našeg samodržca može nastupiti i pre uništenja ustava: ovaj momenat priznanja nastupice
onda kada narodi namuceni neredima i bankrotstvom upravljaca, koje smo mi udesili, uzviknu:
“Sklonite ih i dajte nam jednog sveštenog cara koji bi nas ujedinio i uništio uzroke razdora – granice,
narodnosti, religije, državne racune, koji bi nam dao mir i spokojstvo koje mi ne možemo da nademo
sa našim upravljacima i pretstavnicima�.
Ali vi i sami vrlo dobro znate da je za mogucnost svenarodnog izraza slicnih želja neophodno
neprekidno mutiti u svima zemljama odnose naroda i vlade, da svi budu premoreni rasprom,
neprijateljstvom, borbom, mržnjom i štaviše muceništvom, gladu, kalemljenjem bolesti, nevoljom, da
Goji ne bi mogli videti nikakav drugi izlaz, vec da pribegnu našem novcanom i potpunom
gospodarstvu…
Ako mi damo narodima da predahnu, to željeni momenat mucno ce ikad nastupiti.
Protokol br. 11
Program novog ustava. Neki detalji pretpostavljenog prevrata. Goji su ovnovi. Tajno masonstvo i
njegove “pokazne� lože.
Državni Savet se pojavio kao cinilac koji podvlaci vlast vladarevu: on ce kao pokazni deo
Zakonodavnog Tela, biti kao neki komitet-redakcija zakona i ukaza vladarevih.
Dakle, evo programa novog ustava koji se priprema. Mi cemo stvoriti Zakon, Pravo i Sud: 1) pod
vidom predloga Zakonodavnom Telu, 2) ukazima pretsednika pod vidom opštih uredaba, odredba
Senata i odluka Državnog Saveta pod vidom ministarskih odredaba, 3) a u slucaju da nastupe zgodni
momenti – u formi državnih prevrata.
Utvrdivši približno modus agendi, pozabavimo se podrobnostima onih kombinacija pomocu kojih cemo
dovršiti preokret toka državnih mašina u gore recenom pravcu. Pod ovim kombinacijama ja
podrazumevam slobodu štampe, pravo udruživanja, slobodu savesti, izborno nacelo i mnogo što šta
drugo, što ce morati išceznuti iz ljudskog repertuara, ili ce u korenu biti izmenjeno sutradan po objavi
novog ustava. Samo u tom momentu bice nam mogucno da odjedanput objavimo sve naše uredbe, jer
docnije bi svaka primetna izmena bila opasna, i evo zašto: ako ta izmena bude sprovedena sa
surovom strogošcu i u smislu strogosti i ogranicenja, onda ona može dovesti do ocajanja izazvanog
plašnjom od novih izmena u tom pravcu; ako ona bude izvršena u smislu daljih popuštanja, onda ce
reci da smo mi svesni svoje nepravicnosti, a to ce potkopati oreol nepogrešnosti nove vlasti, ili ce reci
da smo se uplašili pa smo prinudeni da cinimo ustupke, za koje niko nece biti zahvalan, jer ce smatrati
da je tako moralo biti… I jedno i drugo je štetno po prestiž novoga ustava. Nama je potrebno, da još
od prvog momenta njegova proklamovanja, kada narodi budu ošamuceni izvršenim prevratom, kada
se budu nalazili u teroru i nedoumici, oni budu svesni toga da smo mi tako snažni, tako nepovredljivi,
tako puni moci, da od njih nimalo ne zaziremo i da ne samo necemo obracati pažnju na njihova
mišljenja i želje, nego smo spremni i sposobni sa doslednom vlašcu da ugušimo izraz i manifestaciju
njihovu u svakom momentu i na svakom mestu, da smo odjedanput uzeli sve Å¡to nam je bilo potrebno
i da mi ni u kom slucaju necemo deliti s njima našu vlast… Tada ce oni od straha zažmuriti na sve i
ocekivace da vide Å¡ta ce sve iz ovoga proizaci.
Goji su ovnujsko stado, a mi smo za njih vuci. A vi znate Å¡ta biva sa ovcama kada se u toru pojave
kurjaci?…
Oni ce zažmuriti na sve još i stoga, što cemo im obecati povratak svih oduzetih sloboda cim umirimo
neprijatelje mira i ukrotimo sve partije.
Treba li govoriti o tome koliko ce vremena oni cekati taj povratak?…
Zašto smo smislili i ulili Gojima svu ovu politiku, ulili ne davši im mogucnost da razgledaju njeno
nalicje, zašto ako ne zato da bismo obilaskom postigli ono, što naše rastureno pleme ne može postici
direktnim putem. To je poslužilo kao osnova za našu organizaciju tajnoga masonstva za koje ne znaju i
o cijim ciljevima cak i ne slute životinje Goji, koje smo privukli u pokaznu armiju masonskih loža da
bismo zamazali oci njihovim saplemenicima.
Bog nam je darovao, kao svome izabranom narodu, rasturenost, i baš u toj prividnoj za sve slabosti
našoj ispoljila se sva naša snaga koja nas je sada dovela do praga vladavine celim svetom.
Sad nam vec ostaje malo da dozidujemo na udarenom temelju.
A oni, oni – luciferi!!!
Protokol br. 12
Masonsko tumacenje reci “sloboda“. Buducnost štampe u masonskom carstvu. Kontrola štampe.
Dopisnicke agenture. Ã…ÂÂ*ta je progres po shvatanjima masonstva? JoÅ¡ neÅ¡to o Å¡tampi. Masonska
solidarnost u savremenoj štampi. Pokretanje provincijalnih “društvenih� zahteva. Nepogrešnost novog
režima.
Rec “slobodu�, koja se može tumaciti raznoliko, mi tumacimo i odredujemo ovako:
Sloboda je pravo da se može ciniti ono što dozvoljava zakon. Ovakvo tumacenje ove reci poslužice
nam u ono vreme time, što ce se sva sloboda obresti u našim rukama, jer ce zakon rušiti ili stvarati
samo ono što mi budemo želeli po gore izloženom programu.
Sa štampom cemo postupati na sledeci nacin. – Kakvu ulogu igra sada dnevna štampa? Ona služi
bujnom raspaljivanju potrebnih nam strasti ili sebicnom partizanstvu. Ona biva prazna, nepravicna,
lažljiva, i vecina ljudi ne shvata cemu ona služi. Mi cemo je osedlati i dobro zauzdati, to isto cemo
uraditi i sa ostalom Å¡tampom, jer kakva smisla ima izbavljati se od napada dnevne Å¡tampe ako
budemo ostali meta za brošure i knjige? Mi cemo pretvoriti sadašnji skupi produkt javnosti, skup
blagodareci neophodnosti njegove cenzure, u unosni posao za našu državu: mi cemo je opteretiti
narocitim taksenim prirezom i kaucijama prilikom osnivanja organa Å¡tampe ili tipografija, koja ce
morati osigurati našu vladu od svakih napada sa strane štampe. Za eventualni napad mi cemo
kažnjavati nemilosrdno. Takve mere, kao što su marke, kaucije i kazne, donece ogroman prihod vladi.
Istina, partijski listovi mogli bi i ne žaliti novaca, ali mi cemo ih zabranjivati odmah posle drugog
napada na nas. Niko se nekažnjeno ne može dotaci oreola naše državnicke nepogrešivosti. Povod za
zabranu izdanja – zabranjeni organ obespokojava umove bez ikakva povoda i osnova. Molim vas da
imate u vidu, da ce medu onima koji nas napadaju biti i organi koje smo mi osnovali, ali oni ce
napadati iskljucivo one tacke koje smo mi vec predodredili za izmenu.
Nijedna obznana nece dopirati u društvo bez naše kontrole. To mi i sada postižemo time, što sve
novosti primaju samo nekoliko agentura, u kojima se ona koncentrišu sa svih krajeva sveta. Ove
agenture bice tada potpuno naše ustanove i objavljivace samo ono što im mi naredimo.
Kad smo mi sada umeli da zavladamo umovima gojskih društava u tolikoj meri, da pogotovu svi oni
gledaju na svetske dogadaje kroz obojena stakla onih naocara koje im mi mecemo na oci, kad sada za
nas ni u jednoj državi ne postaje prepreke koje bi nam zatvarale pristup ka državnim tajnama, kako ih
glupost gojska naziva, šta ce tek biti onda kada mi budemo priznati gospodari sveta u licu našeg
sveopšteg cara?!
No vratimo se na buducnost štampe. – Svakli koji poželi da bude izdavac, bibliotekar ili štampar, bice
prinuden da dobije za taj posao ustanovljenu diplomu, koja ce mu se u slucaju krivice odmah oduzeti.
Kod takvih mera orude misli postace vaspitno sredstvo u rukama naše vlade koja nece dopustiti
narodnim masama da lutaju po prašumama maštanja o blagodetima progresa. Ko od nas ne zna da su
te blagodeti i dobrocinstva direktni putevi ka ružnim maštanjima koja su porodila anarhicne odnose
ljudi medu sobom i prema vlasti, jer je progres ili bolje reci, ideja progresa navela na misao o
emancipaciji svake vreste, ne utvrdivši njene granice... Svi takozvani liberalni anarhisti su, ako ne dela
a ono misli. Svaki od njih juri za avetima slobode padajuci iskljucivo u samovolju, tj. u anarhiju
protesta radi protesta…
Predimo na Å¡tampu. Mi cemo je opteretiti taksama od tabaka i kaucijama, a knjige koje imaju manje
od 30 tabaka – dvostruko više. Mi cemo ih upisati u kategoriju brošura, da bismo s jedne strane
smanjiti broj dnevnih listova koji predstavljaju sobom najgori štampani otrov, a sa druge strane – ta
ce mera prinuditi pisce na tako dugacke sastave da ce ih svet malo citati, narocito zbog njihove
skupoce. Ovo, pak, što mi budemo izdavali sami, u korist umnog upucivanja u obeleženom i željenom
pravcu, bice jeftino i citace se na jagmu. Porezivanje ce umirati prazni književni zanos, a kažnjivost ce
staviti književnike u zavisnosti od nas. Ako se i nadu oni koji žele da pišu protiv nas, nece se naci
ljubitelji da njihova dela Å¡tampaju. Pre nego Å¡to primi na Å¡tampanje kakvo delo izdavac ili Å¡tampar
mora tražiti od vlasti dozvolu za to. Na taj nacin mi cemo iz ranije znati sve zamke i intrige koje nam
se spremaju, i mi cemo ih razbiti preduhitrivši ih unapred objašnjenjima po temi o kojoj se u knjizi
raspravlja.
Knjiiževnost i žurnalistika dve su najvažnije vaspitne sile, - eto zašto ce naša vlada postati vlasnik
vecine listova. Time ce se neutralisati Å¡tetan uticaj privatne Å¡tampe i zadobiti ogroman uticaj na
umove… Ako odobrimo deset dnevnih listova, mi cemo osnovati svojih trideset i tako dalje u tom
smislu. Ali u tom ne sme da bude ni najmanje sumnje u publici, cega radi ce i svi listovi, koje mi
budemo izdavali imati najrazlicitije i najprotivnije po spoljašnosti pravce i mišljenja, što ce izazvati
poverenje prema nama i privuci na našu stranu naše protivnike koji ništa o tome i ne slute, te ce na
taj nacin pasti u našu klopku i biti potpuno bezopasni.
Na prvom mestu bice postavljeni organi službenog karaktera. Oni ce uvek biti na strani i cuvati naše
interese, te ce stoga i njihov uticaj biti relativno ništavan.
Na drugom – stajace organi poluslužbeni cija ce se uloga sastojati u tome da privuku ravnodušne i
zagrejane.
Na trecem mestu postavicemo tobože našu opoziciju, koja ce makar u jednom od svojih organa
predstaviti se tobože kao naš antipod. Naši stvarni protivnici primice u duši ovu varljivu opoziciju za
svoje ljude i pokazace nam svoje karte.
Svi naši listovi pretstavljace sve moguce pravce – aristokratski, republikanski, revolucionarni, šta više
anarhisticki – dokle god, naravno, bude ubrzan, tada ce ove ruke povesti mnenje u pravcu Višnu, imati
stotinu ruku od kojih ce svaka pipati puls ciji god hocete u javnom mnenju. Kada puls bude ubrzan,
tada ce sve ruke povesti mnenje u pravcu našeg cilja, jer uzbudena osoba gubi moc rasudivanja i lako
se podaje sugestiji. One budale, koje budu mislile da ponavljaju mišljenje lista svog logora, ponavljace
naše mišljenje ili ono koje mi želimo. Uobražavajuci da idu za organom svoje partije, oni ce poci za
onom zastavomkoju mi budemo za njih istakli.
Da bismo upucivali u tom pravcu naše novinarske milicije, mi moramo narocito pažljivo organizovati
ovaj posao. Pod imenom centralnog otseka štampe mi cemo osnovati književne skupove na kojima ce
naši igenti davati parole i signale. Pretresajuci i oponirajuci našim projektima uvek povešno i ne
dodirujuci suštinu njihovu, naši ce organi voditi prazno puškaranje sa službenim listovima samo zato,
da bi nam pružili povod da se izjasnimo podrobnije nego što smo to mogli uraditi u svojim pocetnim
izjavama, naravno, kad to za nas bude bilo probitacno.
Ovi napadi na nas odigrace još i tu ulogu što ce podanici biti uvereni u potpunu slobodu javne
govornice, a našim ce agentima to dati povod da tvrde kako protivnicki listovi govore koještarije, jer
ne mogu da nadu prave povode za stvarno opovrgavanje naših naredenja.
Takve neprimetne za javno mnenje, ali sigurne, mere najuspešnije ce povesti javnu pažnju i poverenje
u stranu naše vlade. Blagodareci njima mi cemo ukoliko to bude potrebno uzbudivati i umirivati
duhove u politickim pitanjima, ubedivati ili zbunjivati, štampajuci cas istinu, cas laž, fakte ili njihova
pobijanja, s obzirom na to da li su oni dobro ili rdavo primljeni, uvek oprezno pipajuci teren pre nego
što na nj stupimo… Mi cemo pobedivati naše protivnike nasigurno, jer oni nece imati na raspolaganju
organe Å¡tampe u kojima bi se mogli izjasniti do kraja usled gorepomenutih mera preduzetih protiv
Å¡tampe.
Probne kamicke koje mi budemo bacali u trecem razredu naše štampe, u slucaju potrebe, mi cemo
energicno opovrgavati u našim poluslužbenim listovima.
I sada vec u izvesnim formama, recimo u francuskoj žurnalistici, postoji masonska solidarnost u
parolu: svi organi Å¡tampe vezani su medu sobom, profesionalnom tajnom; slicno starim augurima,
nijedan clan njezin nece izdati tajnu svojih saznanja i podataka, ako nije odluceno da se ona objavi.
Nijedan žurnalista nece se odluciti da oda tu tajnu, jer se nijedan od njih ne pušta u književnost, ako u
celoj prošlosti njegovoj nema kakve bilo sramne ranice… Te bi rane bile odmah otvorene. Dokle god su
te rane samo tajna njih nekolicine, oreol doticnog žurnaliste privlaci mišljenje sveta – za njim idu sa
oduševljenjem.
Mi racunamo narocito na provinciju. U njoj mi moramo izazvati one nade i težnje, sa kojima bi smo se
uvek mogli baciti na prestonicu, isticuci ih prestonicamama za samostalne nade i težnje provincije.
Jasno je, da izbor njihov mora biti uvek isti – naš. Nama je potrebno, da se prestonice ponekad, dok
mi još ne uzmemo punu vlast, nadu obavijene provincijalnim mišljenjem naroda, t. j. vecine udešene
od naših agenata. Nama je potrebno, da se prestonice u psihološkom trenutku ne odaju pretresanju i
kritici savršenog fakta iz jednog razloga što je on primljen mišljenjem provincijalne vecine.
Kad budemo u periodu novoga režima, prelaznog ka našoj vladavini, mi necemo smeti dopuštati da
štampa otkriva društveno nevaljalstvo; potrebno je da se misli, da je novi režim u tolikoj meri sve
zadovoljio, da su cak i zlocini išcezli.... Svi slucaji prestupništva moraju ostati poznati samo njihovim
žrtvama i slucajnim svedocima – nikome više.
Protokol br. 13
Potrebe u nasušnom hlebu. Pitanje politike. Pitanje industrije. Zabave i veselja. Narodni domovi.
“Istina je jedna�. Veliki problemi.
Nužda u nasušnom hlebu primorava Goje da cute i da budu naše pokorne sluge. Agenti uzeti iz njihove
sredine u našu štampu pretesace po našem naredenju ono što je nama nezgodno da izdajemo
neposredno u službenim dokumentima, a mi cemo za vreme te novinarske graje uzeti i sprovesti mere
koje želimo i podneti ih publici kao svršeni fakt. Niko nece smeti tražiti da se ukine ono što je vec
rešeno, tim pre što ce ono biti pretstavljeno kao poboljšanje… A u tom ce štampa skrenuti misli na
nova pitanja (jer mi smo navikli ljude da traže sve novo). Na pretresanje tih novih pitanja navalice svi
oni šupljoglavi izvršitelji sudbina, koji još ni sada ne mogu da pojme da ona ništa ne razumeju u
onome Å¡to hoce da razmatraju. Pitanje politike nikome nisu pristupacna sem onim koji rukovode
njome vec mnogo vekova, tvoraca njenih.
Iz svega ovoga vi cete videti, da traženjem mišljenja gomile mio samo olakšavamo kretanje našeg
mehanizma, i vi možete zapaziti da mi ne tražimo odobrenje naše radnje nego onih reci koje mi
puštamo po ovom ili onom pitanju. Mi stalno objavljujemo da se u svim našim merama koje
preduzimamo rukovodimo nadom spojenom sa pouzdanošcu da poslužimo opštem dobru.
Da bismo odvukli suviše nemirne ljude od pretresanja pitanja politike, mi sada sprovodimo tobože
nova pitanja njena – pitanja industrije. Na tom poprištu neka besne do mile volje! Mase su voljne da
ne dejstvuju, da se odmaraju od tobožnje politicke delatnosti (na koju smo ih navikli, da bismo se uz
njihovu saradnju borili sa gojskim vladama), ali smo pod uslovom novih zaposlenja, u kojima im mi
ukazujemo tobož taj isti politicki pravac. Da one same ne bi nešto smislile, mi ih još ometamo
zabavama, veseljem, igrama, strastima, narodnim domovima... Uskoro cemo preko Å¡tampe poceti
predlagati konkursne utakmice u veštini, sportu svih vrsta: ovo interesovanje odvratice konacno
duhove od pitanja na kojima bismo se morali sa njima boriti. Odvikavajuci se sve više i više od
samostalnog mišljenja ljudi ce poceti unisono govoriti o nama, jer cemo samo mi birati i predlagati
nove pravce misli... naravno preko takvih lica sa kojima nas oni nece smatrati za solidarne.
Uloga liberalnih utopista bice definitivno odigrana kada naša vlada bude priznata. Dotle ce nam oni
poslužiti kao dobre sluge. Stoga cemo još upucivati duhove na svakojaka izmišljanja fantasticnih
teorija, novih i tobože progresivnih: ta mi smo sa punim uspehom zavrteli progresom šuplje gojske
glave i sada nema medu Gojima uma koji bi mogao uvideti da se pod ovom recju krije skretanje od
istine u svim slucajevima gde nije rec o materijalnim pronalascima, jer je istina jedna i u njoj nema
mesta progresu. Progres, kao lažna ideja, služi zamracenju istine, da je ne bi niko mogao znati, osim
nas, Božjih izabranika, cuvara njenih.
Kada nastupi naše carstvo, tada ce naši oratori besediti o velikim problemima, koji su uzbudivali
covecanstvo zato da bi ga na kraju krajeva doveli do naše blage vladavine.
Ko ce posumnjati tada da smo sve ove probleme mi bili udesili i namestili prema politickom planu koji
niko nije prokljuvio u toku mnogih vekova?!
Protokol br. 14
Religija buducnosti. Buduce ropstvo. Nepristupacnost saznanja tajni religije buducnosti. Pornografija i
buduca Å¡tampana rec.
Kada se mi zacarimo, mi necemo želeti da postoji druga religija osim naše, religija o jednom Bogu, sa
kojim je naša sudbina vezana našim izbraništvom i kojim je ta ista naša sudbina sjedinjena sa
sudbinom sveta. Prema tome mi moramo oboriti sva verovanja. Ako se iz toga rode savremeni ateisti,
to nece, kao prelazni stupanj, ništa smetati našim izgledima, nego ce poslužiti kao primer za ona
pokoljenja koja ce slušati propovedi naše o religiji Mojsija koja je svojom smišljenom i nepokolebljivom
sistemom dovela do pokorenja nama svih naroda. U tome cemo mi podvuci i njenu misticnu istinu, na
kojoj ce se, reci cemo mi, osnivati sva njena vaspitna snaga... Tada cemo u svakom zgodnom slucaju
publikovati clanke, u kojima cemo sravnjivati našu blagu vladavinu sa prošlima. Blagodeti mira, makar
i iznudenog vekovima nemira, poslužice kao novi reljef ucinjenome dobru. Pogreške gojskih
administracija bice opisivane u najjasnijim bojama.
Mi cemo posejati takvu odvratnost prema njima, da ce narodi pretpostavljati spokojstvo u ropskom
stanju pravima famozne slobode koja su ih toliko namucila, iscrpila izvore ljudskog postanka, koja su
eksploatisana gomilom varalica i bitangi koje ni same nisu znale Å¡ta rade... Beskorisne promene
vladavina, na koje smo mi podbadali Goje kad smo potkopavali njihove državne temelje, toliko ce
dosaditi narodima da ce oni pretpostavljati da trpe od nas sve, samo da se ne izlažu riziku da ponova
iskuse predašnje nemire i nevolje. Mi cemo narocito podvlaciti istorijske pogreške gojskih uprava, koje
su toliko vekova mucile covecanstvo otsustvom inteligencije i dovitljivosti u svemu Å¡to se tice istinskog
njegovog dobra, u trci za fantasticnim projektima socijalnog dobra, ne videci, da su ti projekti sve više
pogoršavali a ne poboljšavali stanje opštih odnosa na kojima se zasniva covecanski život...
Sva snaga naših principa i mera sastojace se u tome što cemo ih mi istaci i protumaciti kao jasni
kontrast raspadnutim starim poretcima društvenog uredenja.
Naši filosofi ce posmatrati i pretresati sve nedostatke gojskih verovanja, ali niko i nikada nece
pretresati našu veru sa njene prave tacke gledišta, jer nju niko temeljno nece upoznati, osim naših koji
nikada nece smeti izdati njene tajne.
U zemljama koje prednjace mi smo otvorili bezumnu, prljavu, odvratnu književnost. Još neko vreme
po našem stupanju na vlast mi cemo podsticati njezin opstanak, da bi ona što reljefnije ocrtala
kontrast govora, programa koji se razrežu sa naših visina.... Naši pametni ljudi, narocito vaspitani za
to da rukovode Goje, sastavljace govore, projekte, memoare, clanke, kojima cemo uticati na duhove,
vodeci ih ka pojmovima i znanjima koje smo mi obeležili.
Protokol br. 15
Jednodnevni svetski prevrat. Kazne. Buduca sudbina Goja-masona. Misticnost vlaasti. Razmnožavanje
masonskih loža. Centralna uprava mudraca. “Azefovština� . Masonstvo kao rukovodilac svih tajnih
društava. Znacaj javnog uspeha. Kolektivizam. Žrtve. Kazne masona. Pad prestiža zakona i vlasti.
Predizboraništva. Kratkoca i jasnoca zakona buduceg carstva. Poslušnost starešina. Mere protiv
zloupotrebe vlasti. Surovost kažnjavanja. Krajnji rok sudijske starosti. Liberalizam sudija i vlasti.
Svetski novac. Apsolutizam masonstva. Pravo kasacije. Patrijahalni “izgled� vlasti buduceg “vladara�.
Obožavanje vladara. Pravo jaceg kao jedno pravo. Car izrailjski – patrijarh sveta.
Kada se mi najzad definitivno zacarimo, blagodareci državnim prevratima koji ce svugde biti
pripremljeni za jedan isti dan, posle definitivnog priznavanja nepodobnosti svih postojecih vlada (a
dotle ce proci dosta vremena, možda i ceo jedan vek), mi cemo se postaviti da protiv nas ne bude
zavera. Toga radi mi cemo nemilosrdno kazniti sve one koji predusretnu našu vladavinu s oružjem u
rukama. Svako novo osnivanje kakvog bilo tajnog udruženja bice takode kažnjeno smrcu, a ona koja
danas postoje, koja mi poznajemo i koja su nam ucinila izvesne usluge, ukinucemo i poslacemo ih u
daleke kontinente izvan Evrope. Tako cemo postupiti sa onim Gojima-masonima koji odvec mnogo
znaju; oni pak, koji budemo iz budi kojih razloga pomilovali, bice u stalnom strahu od izgnanstva. Mi
cemo izdati zakon po kome ce svi bivši ucesnici tajnih društava podležati progonstvu iz Evrope kao
centra naše uprave.
Odluke naše vlade bice definitivno i bez apelacije.
U gojskim društvima, u kojima smo posejali tako duboko korenje nesloge i protestanstva, moguce je
ustanoviti red samo nemilosrdnim merama koje jasno i oštro dokazuju vlasti: ne treba gledati na žrtve
koje se prinose buducem dobru. U postizavanju dobra, ma i putem prinošenja žrtava, sastoji se
obaveza svake vlade, koja je svesna toga da se ne samo u privilegijama nego i u obavezama sastoji
njezin opstanak. Glavna je stvar za stabilnost uprave ucvršcenje oreola moci, a taj se oreol postiže
samo velicanstvenom nepokolebljivošcu vlasti koja bi nosila na sebi znake neprikosnovenosti od
misticnih uzroka – od Božjeg izbora. Tako je bilo do poslednjeg doba rusko Samodržavlje – jedini u
svetu naš ozbiljni neprijatelj, ako ne racunamo Papstvo. Setite se, primera radi, kako Italija, zalivena
krvlju nije takla ni dlaku na glavi Sulinoj koji je tu krv i prolio: Sula je svojom moci bio bog u ocima
naroda koji je on namucio, a njegov muški i hrabri povratak u Italiju stavio ga je izvan
prikosnovenosti… Narod ne dira onog koji ga hipnotiše svojom hrabrošcu i silinom duha.
Za vreme do nastanka carstva mi cemo, naprotiv, stvoriti i umnožiti frank-masonske lože u svim
zemljama sveta, uvuci cemo u njih sve, koji mogu biti i koji vec jesu istaknute poslanike, jer ce u tim
ložama biti glavno obaveštajno mesto i uticajno sredstvo. Sve ove lože mi cemo skoncentrisati pod
jednu upravu, koja ce biti samo nama poznata a svima ostalima nepoznata i koja ce biti sastavljena od
naših mudraca. Lože ce imati svoga pretstavnika koji ce sobom prikrivati pomenutu upravu
masonstva, od koje ce dolaziti parola i program. U tim ložama mi cemo zavesti cvor svih
revolucionarnih i liberalnih elemenata. Oni ce se sastojati iz svih društvenih slojeva. Najskrivenije
politicke zamisli bice nam poznate i potpašce pod naše rukovodstvo onoga casa kad i poniknu. Clanovi
tih loža bice gotovo svi agenti medunarodne i nacionalne policije, jer je njena služba za nas
nezamenjiva u tom pogledu što policija može ne samo za svoj nacin da se obracuna sa nepokornima,
nego i da prikrije naše radnje, da stvori povode za nezadovoljstvo itd…
U tajna društva obicno najradije stupaju aferiste, karijeriste i uopšte ljudi vecinom lakomisleni, sa
kojima nam nece biti teško da vodimo poslove i pomocu njih da navijamo mehanizam mašine koju
smo projektovali… Ako se ovaj svet uskomeša i uzbuni, onda ce to znaciti da nam je bilo potrebno da
ga uzbunimo, da bismo rastrojili njegovu odvec veliku solidarnost. Ako u njegovoj sredini ponikne
zavera, onda ce na celo njeno stati niko drugi do jedan od naših najvernijih slugu. Prirodno je da cemo
mi a niko drugi povesti masonsku akciju, jer mi znamo kuda je vodimo, znamo krajnji cilj svakoga
dejstva; Goji pak ne znaju ništa, ne znaju cak ni neposreni rezultat: njih zadovoljava obicno trenutni
racun zadovoljenja samoljublja u izvršenju onoga što je zamišljeno, ne primecujuci cak ni to da i sama
zamisao ne pripada njihovoj inicijativi nego našem navodenju na doticnu misao..
Goji idu u lože iz radoznalosti ili u nadi da ce se uz pripomoc njihovu progurati što bliže ka bogatoj
društvenoj trpezi, a neki opet zato da bi imali mogucnosti da iznesu pred publiku svoja neostvarljiva i
neosnovana maštanja: oni žude za emocijom uspeha i aplauza na koje smo mi vrlo izdašni. Mi im zato
i dajemo taj uspeh, da bismo se koristili samoobmanom koje otud proisticu, pri kojoj ljudi neprimetno
usvajaju naše sugestije, ne zaziruci od njih, u punoj uverenosti da njihova nepogrešnost sila svoje
misli a da tude vec ne može da primi… Vi ne možete ni da zamislite kako se najpametniji medu
Gojama može dovesti do nesvesne naivnosti, pod uslovima samoodbrane, i kako ih je u isto vreme
lako obeshrabriti najmanjim neuspehom, recimo prekidom aplauza, i dovesti do ropske pokornosti,
samo da bi se uspeh obnovio… U koliko naši zapostavljaju uspeh, da bi smo sproveli svoje planove,
utoliko su Goji gotovi da žrtvuju svoje planove, da bi se samo docepali uspeha. Ta njihova psihologija
znatno nam olakšava zadatak njihova upucivanja. Ovi tigrovi po izgledu imaju ovnujske duše, u u
glavama njihovim duva promaja. Mi smo ih popeli na konjica mašte o tome da ce simvolicna jedinica
kolektivizma progutati ljudsku individualnost… Oni se još nisu snašli i razabrali i nece se razabrati u toj
misli, da je ovaj konjic ocigledno rušenje najglavnijeg zakona prirode koja je stvorila u samom pocetku
stvaranja sveta jedinicu koja ne lici na druge, naime baš u cilju individualnosti.
Kad smo ih mi mogli dovesti do takvog bezumnog slepila, nije li to frapantno jasan dokaz koliko je um
gojski covecanski nerazvijen u sravnjenju sa našim umom?!.. To baš poglavito i garantuje naš uspeh.
Koliko su bili pronicljivi naši stari mudraci kad su govorili da za postignuce ozbiljnog cilja ne treba
prezati ni od kakvih sredstava i ne gledati na broj žrtava koje se prinose radi tiga cilja… Mi se nismo
obzirali na žrtve iz sredine gojske marve, mada smo i žrtvovali mnogo više, ali smo im sada dali takav
položaj na zemlji o kakvom oni nisu mogli ni shvatiti. Relativno mnogobrojne žrtve naše sacuvale su
našu narodnost od propasti.
Smrt je neizbežan kraj za svakog. Bolje je da se taj kraj primakne onima koji ometaju naš posao, nego
li k našima, k nama koji stvaramo taj posao. Mi kažnjavamo masone tako, da niko sem brace o tome
ne može posumnjati, štaviše ni same žrtve kazne: svi oni umiru kad je to potrebno, reklo bi se, od
normalnog obolenja… Znajuci to, cak i braca ne smeju protestovati. Takvim merama mi smo išcupali iz
sredine masonstva i sam koren protesta protiv naših naredenja. Propovedajuci Gojima liberalizam mi u
isto vreme držimo svoj narod i naše agente u stalnoj poslušnosti.
Pod našim uticajem izvršenje gojskih zakona skraceno je i svedeno do minimuma. Prestiž zakona
podriven je liberalnim tumacenjima uvedenim u tu sferu. U najvažnijim politickim i principijelnim
stvarima i pitanjima sudije rešavaju onako kako im mi naredimo, vide stvari u onoj svetlosti kojom ih
mi osvelimo za gojsku administraciju, naravno, preko podmetnutih lica sa kojima mi tobože nicega
zajednickog nemamo, - mišljenjem novina ili drugim putevima… Cak i senatori i viša administracija
slepo primaju naše savete. Cisto životinjski um Goja nije sposoban za analizu i posmatranje, a još
manje za predvidanje onoga cemu može odvesti izvesna politicka pitanja.
U toj razlici u sposobnosti mišljenja izmedu Goja i nas može se jasno videti pecat izbraništva i
covecnosti za razliku od instinktivnog životinjskog uma Goja. Oni vide, ali ne predvidaju i ne pronalaze
(izuzev samo materijalne stvari). Iz toga se jasno vidi, da nas je sama priroda predodredila da
rukovodimo i upravljamo svetom.
Kada dode vreme naše javne uprave, vreme da manifestujemo njenu blagotvornost, mi cemo preraditi
sva zakonodavstva, naši ce zakoni biti kratki, jasni, postojani, bez ikakvih tumacenja, tako da ce svaki
bitiu u stanju da ih dobro i pouzdano zna. Glavna odlika njihova bice poslušnost prema starešinama
dovedena do grandioznog stepena. Tada ce sve zloupotrebe išceznuti usled odgovornosti svih do
jednog pred najvišom vlašcu pretstavnika vlasti. Zloupotrebe pak vlasti koja leži niže ove poslednje
instance kažnjavace se tako nemilosrdno da ce svaki izgubiti volju da eksperimentiše svoju snagu. Mi
cemo jednako i budno motriti na svaki korak administracije od koje zavisi kretanje državne mašine, jer
razuzdanost u njoj porada razuzdanost svugde: nijedan slucaj nezakonitosti i zloupotrebe nece ostati
primerno nekažnjen.
Prikrivanje, solidarno gledanje kroz prste medu službenicima u administraciji – sve ce ovo zlo išceznuti
posle prvih primera surovog kažnjavanja. Oreol naše vlasti zahteva celishodnost t.j., surove kazne za
najmanje rušenje, radi licne koristi njenog najvišeg prestiža. Onaj koji postrada, ma i nesrazmerno
svojoj krivici, bice kao vojnik koji pada na administrativnom polju u korist vlasti, principa i zakona koji
ne dopuštaju otstupanje sa društvenog **** na licni. Na primer: naše ce sudije znati da ce oni, u želji
da se pohvale glupim milosrdem, narušiti zakon pravosuda kji je stvoren radi primernog poucavanja
ljudi kaznama za istupe a ne radi izložbe duhovnih osobina sudija. Te osobine je umesno pokazivati u
privatnom životu a ne na javnom terenu koji pretstavlja sobom vaspitnu osnovu covecanskog života.
Naš sudski personal služice najviše do 55 godine života, pre svega zato što se starci upornije drže
predrasuda, Å¡to su manje sposobni da se pokoravaju novim naredbama, a drugo, zato Å¡to ce nam to
stvoriti da takvom merom postignemo gipkost premeštanja personala koji ce se time lakše saviti pod
našim pritiskom: ko zaželi da ostane na svome mestu morace se slepo pokoravati da bi to zaslužio.
Uopšte naše sudije cemo birati iz sredine samo onih koji ce tvrdo znati da je njihova uloga u
kažnjavanju i primeni zakona, a ne u maštanju o ispoljavanju liberalizma na racun državnog vaspitnog
plana, kao što to sada uobražavaju Goji… Mera premeštanja služice još i za slabljenje kolektivne
solidarnosti medu službenicima i privezace ih sve za interese vlade, od koje ce zavisiti njihova sudbina.
Mladi naraštaj sudija bice vaspitani u idejama nedopuštanja takvih zloupotreba koje bi mogle narušiti
ustanovljeni red u odnosima naših podanika medu sobom.
Sada gojske sudije cine popuštanja i gledaju kroz prste svakojakim zlocinima nemajuci pravilnu
pretstavu o svome pozivu, jer se sadašnji upravljaci pri odredivanju sudija na dužnosti ne staraju da
im uliju osecaj dužnosti i svest o poslu koji se od njih iziskuje. Kao što životinja pušta svoju decu na
traženje plena, tako i Goji daju svojim podanicima lukrativna mesta i ne misleci da im razjasne zašto
je to mesto stvoreno. Zato i propadaju njihove uprave same od sebe kroz dejstvo svoje vlastite
administracije.
Neka rezultati ovih dejstava posluže kao još jedna lekcija za našu upravu.
Mi cemo iskoristiti liberalizam na svima važnim strategijskim položajima naše uprave, od kojih zavisi
vaspitanje svih potcinjenih našem društvenom stroju. Na te položaje doci ce samo oni koje mi budemo
vaspitali za administrativnu upravu. Na mogucu primedbu, da ce penzionisanje starih službenika skupo
stati državnu blagajnu, reci cu, pre svega, da ce se njima prethodno naci privatna služba za
izgubljenu, a drugo, napomenucu da ce u našim rukama biti skoncentrisan sav svetski novac, te se
sledstveno naša vlada nema šta bojati skupoce....
Naš apsolutizam ce u svemu biti dosledan i stoga ce naša velika volja u svakoj svojoj odredbi biti
poštovana i bez pogovora izvršavana: ona ce ignorisati svako negodovanje, svako nezadovoljstvo,
iskorenjujuci svako njihovo ispoljavanje u dejstvu primernim kaznama.
Mi cemo ukinuti kasaciono pravo, koje ce preci u našu iskljucivu nadležnost – u nadležnost upravljaca,
jer mi ne smemo dopustiti da se u narodu rodi misao o tome da sudije koje smo mi postavili mogu
donositi nepravilne odluke. Ako se pak ma Å¡ta slicno dogodi, mi cemo sami kasirati odluku, ali sa tako
primernom kaznom odmerenom sudiji za nerazumevanje svoga posla i poziva, da se ti slucaji više
nece ponoviti... Ponavljam, da cemo mi znati svaki korak naše administracije, na koju samo i treba
motriti da bi narod bio zadovoljan nama, jer je on u pravu da traži od dobre uprave i dobrog cinovnika.
Naša ce uprava imati izgled patrijarhalnog ocinskog staranja našeg upravljaca. Naš narod i podanici
videce u njemu oca koji se brine o svakoj nevolji, o svakom dejstvu, o svakom uzajamnom odnosu
kako podanika jednog prema drugom, tako i njih sviju prema upravljacu. Tada ce oni biti toliko prožeti
mišlju da im je nemogucno biti bez toga staranja i rukovodenja, ako žele da žive u miru i spokojstvu,
da ce sa strahopoštovanjem, bliskim obožavajnju, priznati samodržavlje našeg vladara, narocito kada
se uvere da ga naši namešenici ne zamenjuju svojom vlašcu, nego samo slepo izvršavaju njegova
naredenja. Oni ce se radovati što smo mi sve regulisali u njihovom životu, kao što rade pametni
roditelji koji hoce da vaspitaju svoju decu u osecaju dužnosti i poslušnosti. Ta narodi su u odnosu
prema tajnama naše politike vecito nepunoletna deca, isto tako kao i njihove vlade...
Kao što vidite, ja zasnivam naš despotizam na pravu i dužnosti: pravo primoravanja na izvršenje
dužnosti direktna je obaveza vlade koja je otac svojih podanika. Ona ima pravo snažnoga zato, da se
koristi njime za dobro upucivanje covecanstva ka prirodno-dredenom stroju – poslušnosti. Sve se u
prirodi nalazi u poslušnosti, ako ne ljudima, a ono okolnostima, ili svojoj prirodi, u svakom pak slucaju
jacemu. Budimo dakle mi taj jaci radi dobra.
Mi smo dužni, bez predomišljanja, žrtvovati odelite licnosti, rušioce ustanovljenog reda, jer u primernoj
kazni zla leži velika vaspitna zadada.
Kada car izrailjski stavi na svoju sveštenu glavu krunu koju mu Evropa podnese, on ce postati patrijarh
sveta. Neohodne žrtve, koje on bude prineo usled njihove celishodnosti, nikad nece dostici onu cifru
žrtava koje su prineli u toku vekova grandomanija i nadmetanje gojskih vlada i vladara.
Naš car ce se nalaziti u stalnom opcenju sa narodom, i povodice mu sa tribine besede koje ce talasi
glasova raznositi odmah po celom svetu.
Protokol br. 16
Neškodljivost univerziteta. Zamena klasicizma. Vaspitanje i znanje. Reklama vlasti “vladara� u
Å¡kolama. Ukidanje slobode nastave. Nove teorije. Nezavisnost misli. Ocigledna nastava.
U cilju uništenja svakih kolektivnih snaga, sem naših, mi cemo uciniti neškodljivim prvi stepen
kolektivizma – univerziteta, prevaspitavši ih u novom pravcu. Njihove starešine i profesori bice
pripremani za svoj posao u duhu podrobnih tajnih programa dejstva, od kojih oni nekažnjivo nece
odstupiti ni za jotu. Oni ce biti postavljeni sa narocitom opreznošcu i bice dovedeni u potpunu
zavisnost od vlade.
Mi cemo iskljuciti iz nastave državno pravo, kao i sve što se dotice politickog pitanja. Ovi predmeti ce
se predavati nekolikim desetinama lica izabranih iz broja posvecenih po narocitim sposobnostima.
Univerziteti ne smeju iz svojih zidova puštati žutokljunce koji spremaju i kroje planove ustava kao
komedije ili tragedije, baveci se pitanjima politike u kojima se i njihovi ocevi nikada i ništa nisu
razumevali.
Rdavo upuceno upoznavanje velikog broja lica sa pitanjima politike stvara utopiste i loše podanike, kao
što i sami možete zapaziti iz primera opšteg vaspitanja Goja u tom pravcu. Nama je trebalo da
uvedemo u njihovo vaspitanje sve one principe koji su tako sjajno naceli njihov stroj. Kada mi budemo
na vlasti udaljicemo iz vaspitanja sve one predmete koji izazivaju zabunu i napravicemo od omladine
poslušnu decu starešina, decu koja vole onoga što upravlja kao svoj oslonac i nadu na mir i
spokojstvo.
Klasicizam, kao i svako izucavanje stare istorije u kojoj je više rdavih nego dobrih primera, mi cemo
zameniti izucavanjem programa buducnosti. Mi cemo izbrisati iz pamcenja ljudi sve fakte prošlih
vremena koji nam nisu po želji, a ostavicemo samo one koji ocrtavaju sve pogreške gojskih vladavina.
Ucenje o prakticnom životu, o obaveznom uredenju, o odnosima ljudi jednog prema drugome, o
izbegavanju rdavih sebicnih primera, koji seju zarazu zla, i druga slicna pitanja vaspitnog karaktera
stajace na celu nastavnog programa sastavljenog prema posebnom planu za svako zvanje, ne
generališuci nastavu ni pod kakvim vidom i izgovorom. Takva postavka pitanja ima narocitu važnost.
Svako društveno zvanje mora biti vaspitno u strogim razgranicenjima u skladu sa njegovim pozivom i
radom. Slucajni geniji uvek su umeli i umece da promaknu u druga zvanja, ali, zbog te retke
slucajnosti propuštali u tude redove lica nesposobna, oduzimajuci mesta od onih koji pripadaju tim
redovima po rodenju i zanimanju – potpuno je bezumlje. Vi sami znate cime se sve to svršilo po Goje,
koji su dopustili ovu vapijucu besmislicu.
Da bi onaj koji upravlja cvrsto zaseo u srcima i umovima svojih podanika, treba za vreme njegove
delatnosti predavati celom narodu po Å¡kolama i na trgovima o njegovom znanju i delima, o svima
njegovim lepim i plemenitim pocetcima.
Mi cemo uništiti svaku slobodnu nastavu. Ucenici ce imati pravo zajedno s roditeljima da se kao u
klubu iskupljaju po školskim zavodima: za vreme tih skupova, u praznicke dane, predavaci ce držati
tobože slobodna predavanja o pitanjima covecanskog odnosa, o zakonima primera, o represalijama
koje dolaze od nesvesnih odnosa i, najzad, o filozofiji novih teorija još neobjavljenih svetu. Ove teorije
mi cemo uzdignuti do dogmata vere kao prelazni stepen ka našoj veri. Kad završi izlaganje našeg
programa rada u sadašnjosti i buducnosti ja cu vam procitati o osnovima ovih teorija.
Jednom recju, znajuci iz mnogovekovnog iskustva da ljudi žive i rukovode se idejama, da te ideje ljudi
usišu samo pomocu vaspitanja koja se daje sa podjednakim uspehom svima uzrastima, naravno, samo
razlicitim nacinima, mi cemo upisati i konfiskovati u našu korist i poslednje bleske nezavisnosti misli,
koju mi vec odavno upravljamo na potrebne nam predmete i ideje. Sistem obuzdavanja misli vec je u
dejstvu, u takozvanom sistemu ocigledne nastave, koji ima da pretvori Goje u nemislece, poslušne
životinje koje ocekuju ociglednost da bi je mogle razumeti… Buržua, jedan od najboljih naših agenata u
Francuskoj, vec je objavio nov program ocigledne nastave.
Protokol br. 17
Advokatura. Uticaj gojskog sveštenstva. Sloboda savesti. Papski dvor. Car judejski kao patrijarh –
papa. Nacini borbe sa postojecom Crkvom. Zadaci savremene Å¡tampe. Organizacija policije.
Dobrovoljacka policija. Ã…ÂÂ*pijunstvo po obrascu kagalne Å¡pijunaže. Zloupotreba vlasti.
Advokatura stvara ljude hladne, surove, uporne, bezprincipne, koji se stavljaju u svim slucajevima na
bezlicni, cesto legalni teren. Oni su se navikli da sve navijaju u korist zaštite a ne socijalnog dobra. Oni
se obicno primaju svake zaštite, teže da se domognu opravdanja po svaku cenu hvatajuci se za sitne
zackolice jurisprudencije, cime oni demorališu sud. Stoga cemo tu profesiju staviti u uske ramove koji
ce je zatvoriti u sferu izvršnog cinovništva. Advokati ce, kao god i sudije, biti lišeni opcenja sa
strankama i dokumentima, štiteci svoje klijente posle saslušanja njihova na sudu po razjašnjenim
faktima. Oni ce dobijati honorar bez obzira na kakvocu zaštite. To ce biti prosti referenti poslova u
korist pravosuda, kao protivteg prokuroru koji ce biti referent u korist optužbe: to ce skratiti sudski
referent. Na taj nacin ustanovice se poštena bespristrasna odbrana, koja se nece vršiti iz interesa, vec
po ubedenju. To ce izmedu ostalog otstraniti podmicivanje dugova koji se danas praktikuje, njihov
pristanak da dobije stvar onog koji plati....
Sveštenstvo gojsko mi smo se vec pobrinuli da diskreditujemo i time razorimo njihovu misiju koja bi
nam danas mogla mnogo smetati. Svakoga dana njegov uticaj na narode slabi i pada. Sloboda savesti
je proklamovana sada svugde, sledstveno, nas samo ne mnoge godine dele od momenta potpunog
sloma hrišcanske religije; sa drugim religijama cemo još lakše izaci na kraj, ali o tome još rano da
govorimo. Mi cemo staviti klerikalizam i klerikale u tako uzane okvire da ce njihov uticaj poci pravcem
obrnutim svome ranijem kretanju.
Kad dode vreme da konacno uništimo papski dvor, onda ce prst nevidljive ruke pokazati narodima da
treba da se krenu u pravcu toga dvora. Kada se narodi ustreme i pojure tamo, mi cemo se pojaviti
tobože kao njihovi zaštitnici, da bi se sprecili odvec jaka puštanja krvi. Ovom diverzijom mi cemo se
provuci u sama nedra njegova, i više necemo izaci otuda dokle god ne podgrizemo svu noc toga
mesta.
Car judejski bice pravi vaseljenski papa, patrijarh internacionalne crkve.
Ali, za vreme dok mi ne prevaspitamo omladinu u novim prelaznim verama, a zatim u našoj, mi
necemo otvoreno dirati postojanje crkve, nego cemo se sa njima boriti kritikom koja izaziva rascep...
Uopšte naša savremena štampa izoblicavace državne poslove, religije, nesposobnosti Goja, i sve to
najbezobraznijim izrazima, da bi ih na sve nacine unizivali tako kako to ume da uradi, samo naše
genijalno pleme.
Naše carstvo bice apologija božica Višnu, u kome se nalazi njegovo olicenje – u svakoj od stotine naših
ruku bice po opruga socijalne mašine. Mi cemo sve videti bez pomoci službene policije, koja u onoj
formi njezinih prava, kakvu smo mi programu trecina podanika naših motrice na ostale izradili za Goje,
smeta vladama da vide. Po našem iz osecaja dužnosti, iz principa dobrovoljne državne službe. Tada
nece biti sramno nazvati se Å¡pijunom i dostavljacem, nego pohvalno, ali ce zato neosnovane dostave
biti surovo kažnjeni, da se ne bi razmnožila zloupotreba toga prava.
Naši agenti pripadace kako višim tako i nižim slojevima društva, bice ih iz sredine vesele
administrativne klase, iz sredine izdavaca, tipografa, knjižara, trgovackih pomocnjka, radnika,
kocijaša, lakeja it.d. Ova bespravna, neopunomocena na kakvo bilo samovoljstvo, te prema tome i
bezvlasna policija samo ce svedociti i referisati, a proveravanje njihovih iskaza i hapšenja zavisice od
odgovorne grupe policijskih kontrolora, dok ce samo hapšenje vršiti žandarmerijski korpus i gradska
policija. Onaj koji ne dostavi videno i cuveno iz oblasti politickih pitanja bice podvgnut odgovornost za
prikrivanje, ako se dokaže da je on u tome kriv.
Slicno onome kao što su danas naša braca pod licnom odgovornošcu obavezna da dostavljaju kagalu1)
o svojim otstupnicima ili onim koji su zapaženi u necem što je protivno kagalu, tako ce u našem
svetskom carstvo biti obavezan svaki naš podanik da vrši dužnost državne službe u tom pravcu.
Takva ce organizacija iskoreniti zloupotrebe vlasti, sile, podmicivanja - sve ono što smo mi uveli našim
savetima, teorijama nadcovecanskih prava u navike Goja.... No kako bismo drukcije mogli povecati
uzroke i povode za nered u njihovoj administraciji ako ne ovakvim putevima?!... Jedan od najvažnijih
medu njima su agenti za uvodenje reda, kojima je pružena mogucnost da u svojoj razornoj delatnosti
ispoljavaju i razvijaju svoje rdave naklonosti: samovolju, samovlašce i u prvom redu podmitljivost.
1) Kagal, još iz drevnih vremena tako se zvala kod Jevreja opštinska uprava, naravno, cisto jevrejska.
Protokol br. 18
Mere za zaštitu. Motrenje medu zaverenicima. Javna zaštita je propast vlasti. Zaštita judejskog cara.
Misticki prestiž vlasti. Hapšenje pri prvoj sumnji.
Kada nam bude potrebno da pojacamo stroge mere zaštite (najstrašniji otrov za prestiž vlasti) mi
cemo prirediti simulaciju nereda ili ispoljavanje nezadovoljstva koje se izražava pomocu dobrih
govornika. Ti govornici privuci ce k sebi simpatizere. To ce nam dati povod da vršimo pretrese i nadzor
preko naših slugu iz sredine gojske policije....
Pošto vecina zaverenika dejstvuje iz ljubavi prema vlasti, da bi se govorilo, mi cemo ih sve do
ispoljenja s njihove strane akcije ostaviti na miru i samo cemo uvesti u njihovu sredinu posmatracke
elemente... Treba zapamtiti, da prestiž vlasti slabi i smanjuje se ako ona otkriva cesto zavere protiv
sebe u tome se sadrži prezumpcija priznanja, nemoci ili, što je još gore, nepravilnosti. Vama je
poznato da smo mi razbili prestiž gojskih vladara cestim atentatima na njih preko svojih agenata,
slepih ovnova našega stada, koji je vrlo lako sa nekoliko liberalnih fraza pokrenuti na zlocine, samo
ako oni imaju politicku boju. Mi smo prinudili zemaljske upravljace da priznaju svoju nemoc u
objavljivanju javnih mera zaštite, i time cemo upropastiti prestiž vlasti.
Naš vladar bice šticen samo najneprimetnijom stražom, jer mi necemo doputiti ni misao o tome, da bi
protiv njega mogla postojati takva buna sa kojom on ne bi mogao da se bori i od koje bi morao da se
krije.
Kad bismo mi dopustili takvu misao, kao Å¡to to cine Goji, onda bi samim tim potpisali presudu, ako ne
njenu licno a ono njegovoj dinastiji u nedalekoj buducnosti.
Po strogo održavanoj spoljašnosti naš vladar ce se koristiti svojom vlašcu samo u korist naroda a
nikako ne radi svojih ili dinastickih dobiti. Prema trome, održavajuci i cuvajuci ovaj dekorum, njegovu
ce vlast poštovati i braniti sami podanici, oni ce je obožavati u punoj svesti da je sa njom skopcano
blagostanje svakog gradanina države, jer ce od nje zavisiti red i poredak društvenog stroja.
Ã…ÂÂ*tititi cara otvoreno znaci priznati slabost organizacije njegove sile.
Naša vlada ce u narodu uvek biti okružen gomilom tobož radoznalog muškinja i ženskinja, koji ce
zauzeti prve redove oko njega, po izgledu slucajno, a zadržavace ostale redove tobož iz poštovanje
prema poretku. To ce izazvati i poetski primer uzdržljivosti i kod drugih. Ako se u narodu nade kakav
molilac koji bi želeo, probijajuci se kroz redove, da preda molbu, onda ce prvi redovi primiti tu molbu i
na ocigled moliocu predati je vladaru, te da svi znaju da ono Å¡to se predaje dolazi tamo kuda je
oznaceno, da sledstveno, postoji kontrola vladaoceva. Oreol vlasti zahteva, opstanka svoga radi, da
narod uvek može reci: “Kad bi za to znao car� ili “Car ce o tome saznati�.
Sa ustanovljenjem službene zaštite išcezava misticki prestiž vlasti: svaki ko ima u sebi izvesne
smelosti smatra sebe za gospodara nad njok, buntovnik postaje svesan svoje snage i kad mu se ukaže
prilika vreba momenat da jure na vlast…. Za Goje smo propovedali drugo, ali zato i vidimo primer
dokle su dovele mere otvorene zaštite!…
Kod nas ce zlocinci biti hapšeni cim se manje ili više sa osnovom posumnja u njih: ne može se, iz
bojazni da se slucajno ne desi pogreška, prepustiti politickom krivcu ili zlocincu da pobegne, jer cemo
prema politickim istupima ili zlocinima biti uistinu nemilosrdni. Ako se još i može, sa izvesnom
nategom, dopustiti rasmatranje pobuda u prostim zlocinima, to u svakom slucaju nece bit izvinjenja za
lica koja se bave pitanjima u kojima ne razumeju istinsku politiku.
Protokol br. 19
Pravo predaje molbi i projekata. Buntovništvo. Sudska nadležnost politickih zlocina. Reklama politickih
zlocina.
U koliko mi necemo dopustiti samostalno bavljenje politikom, utoliko cemo, naprotiv podsticati
svakovrsne izveštaje i peticije sa predlozima na uvidaj vlade svakojakih projekata za poboljšanje
narodnog života: to ce nam otkriti nedostatke ili fantazije naših podanika, na koje cemo odgovarati ili
izvršenjem ili razumnim i jasnim oprovrgavanjem koje bi dokazalo kratkovidnost onoga koji rezonuju
nepravilno.
Buntovništvo nije ništa drugo do lavež šteneta na slona. Za vladu, dobro organizovanu ne s policijske
vec sa društvene strane, lavež šteneta na slona znaci da ono nije svesno njegove snage i znacaja.
Treba samo dobrim primerom pokazati znacaj i jednog i drugog, pa ce Å¡tene namah prestati da laje i
pocece da vrti repom cim spazi slona.
Da bismo skinuli prestiž vrline sa politickog zlocina, mi cemo ga postaviti na osudenicku klupu zajedno
sa kradom, ubistvom i svakojakim drugim odvratnim i prljavim zlocinima. Tada ce javno mnenje
pomešati i sliti u svojim predstavama tu vrstu zlocina sa sramotom i brukom svih drugih i žigosace ga
pod jednakim prezrenjem.
Mi smo se starali i, nadam se, postigli smo da Goji ne dodu do takvog nacina borbe sa buntovništvom.
U tom cilju mi smo preko štampe i u govorima, indirektno, u pametno sastavljenim udžbenicima
istorije reklamirali muceništvo koje su tobože primili na sebe buntovnici radi opšteg dobra i
blagostanja. Ova reklama je uvecala kontigent liberala i stavili hiljade Goja u redove našeg živog
inventara.
Protokol br. 20
Finansijski program. Progresivna poreza. Progresivne takse u markama. Fondovna kasa. Hartije od
vrednosti i zastoj novcanog opticaja. Odgovorno racunovodstvo. Ukidanje pretstavništva. Zastoj
kapitala. Novcana emisija. Zlatna valuta. Valuta vrednosti radnicke snage Budžet. Državni zajmovi.
Jednoprocentna serija. Industrijske hartije od vrednosti. Gojski upravljaci. Favoriti, masonski agenti.
Danas cemo dodirnuti finansijski program, o kome sam ostavio da govorim naposletku kao o najtežoj,
završnoj i odlucnoj tacki naših planova. Pristupajuci mu, ja cu vas potsetiti da sam vam i ranije
nagovestio da je suma naših dejstava rešena pitanjem cifara.
Kada se mi zacarimo naša ce samodržavna (autokratska) vlada izbegavati, iz principa samoodržanje,
da osetno opterecuje narodne mase porezima, ne zaboravljajuci svoju ulogu oca i zaštitnika. Ali pošto
državna organizacija staje skupo, ipak je neophodno dobiti potrebna za to sretstva. Stoga treba
narocito brižlljivo izraditi pitanje ravnoteže u tome predmetu.
Naša uprava, u kojoj ce car posedovati legalnu funkciju pripadanja njemu svega što se nalazi u
njegovoj državi (što je lako pretvoriti u stvarnost) može pribeci zakonitom izuzimanju svekolikih suma
radi regulisanja njihovog opticaja u državi. Iz toga izlazi da je pokrice poreza najbolje vršiti putem
progresivnog poreza na svojinu. Na taj nacin ce se dacije uplacivati bez pritešnjenja ili uništrenja u
srazmerom % posedovanja. Bogataši moraju biti svesni svoje obaveze da deo svojih suvišaka prepuste
državnoj koristi, pošto im država garantuje sigurnost u posedovanju ostale svoje sopstvenosti i pravo
tecevine, kažem – poštene, jer ce kontrola svacijeg imanja otstraniti pljacku na zakonskoj osnovici.
Ova socijalna reforma mora poceti, jer joj vec nastaje vreme – ona je neophodna kao jemstvo mira.
Porez na sirotana je seme revolucije i služi na uštrb državi koja gubi veliko trceci za malim. Nezavisno
od toga, porez na kapitaliste umanjice porast bogastva u privatnim rukama, u kojima ih sada držimo
prikupljene kao protivteg sila gojskih vlada – državnim finasijama.
Porez koji se povecava u procentnom odnosu prema kapitalu, dace mnogo veci prihod nego li današnji
s glave na glavu i cenzusni, koji je za nas koristan samo kao sredstvo za izazivanje nemira i
nezadovoljstva medu Gojama.
Sila na koju ce se naš car oslanjati sastoji se u ravnoteži i garanciji mira, cega radi je neophodno da
kapitalisti žrtvuju jedan deo svojih prihoda radi bezbednosti dejstva državne mašine. Državne potrebe
treba da podmiruju oni kojima to nije teško i od kojih se ima šta uzeti.
Takva ce mera uništiti mržnju sirotana prema bogatašu, u kome ce on videti potrebnu finansijsku
potporu države, videci u njemu organizatora mira i blagostanja, jer ce videti da ovaj upucuje potrebna
sretstva za njihovo postignuce.
Da ne bi inteligentni platci odvec jadikovali, zbog novih placanja, njima ce se pri odredivanju tih
placanja davati potrebni racuni, izuzimajuci, naravno one sume koje su potrebne za potrebe prestola i
administrativnih ustanova.
Vladalac nece imati svojih dobara, kad vec i onako sve što je u državi pretstavlja njegovu svojinu,
inace bi jedno protivurecilo drugome: fakat vlastitih sretstava uništio bi pravo svojine na sveopšte
vlasništvo.
Rodbina vladareva, sem njegovih naslednika koji se takode izdržavaju o trošku državnom, mora stupiti
u redove državnih službenika i raditi da bi zaslužila pravo svojine: privilegija carske krvi ne sme služiti
za pljacku državne kase.
Kupovina, prijem novca ili nasledstva podležavace progresivnim taksama. Neprijavljena i ovoj taksi
nepodvrgnuta, neizostavno licna, predaja svojine novcane ili kakve bilo druge, nametnuce ranijem
vlasniku placanje procentnog prireza za vreme od predaje tih suma pa do dana kad je otkriveno
prikrivanje izjave o predaji. Priznanice o predaji moraju se svake nedelje podnositi mesnoj blagajni sa
oznacenjem imena, prezimena i ostalog mesta stanovanja bivšeg i novog sopstvenika imanja. Ta licna
predaja mora pocinjati od opredeljenja sume koja prelazi obicne troškove oko kupovine i prodaje
neophodnog koja ce se uplacivati taksenim markama u odredenom % od jedinice.
Sracunajte po koliko ce **** takvi porezi pokriti prihode gojskih država.
Fondovna državna blagajna mora imati odredeni komplekt rezervnih suma, a sve ono što bude
prikupljeno preko toga komplekta mora biti vraceno u opticaj. Te sume ce poslužiti za obavljanje
javnih radova. Inicijativa takvih radova, koja potice iz državnih izvora, cvrsto ce privezati radnicku
klasu za državne interese i vladare. Od tih suma izdvojice se jedan deo koji ce biti upotrebljen na
premije za pronalaske i proizvodnju.
Niko ne treba, preko odredenih i široko proracunatih suma, zadržavati u državnim blagajnama ma i
najmanju jedinicu, jer novac postoji za opticaj i svaki njegov zastoj Å¡tetno se odaziva na toku
državnog mehanizma za koji on služi kao mazivno sredstvo: zastoj maziva može promeniti privalno
kretanje toga mehanizma.
Zamena jednog dela novcanica procentnim hartijama proizvela je baš takav zastoj. Posledice te
okolnosti sada su vec dovoljno primetne.
Mi cemo takode ustanoviti državno racunovodstvo, i u njemu ce vladar u svako doba naci potpuni
pregled državnih prihoda i rashoda, izuzev tekuce još nesastavljene mesecne racune i prediduce koji
još nisu dostavljeni.
Jedno lice, koje nece imati interesa da pljacka državne kase, to je vlasnik njihov, vladar. Eto zašto ce
njegova kontrola otstraniti mogucnost gubitka ili rasipanja.
Pretstavljanje na prijemima radi etiketa koje oduzima vladaocu dragoceno vreme, bice ukinuto da bi
vladar imao vremena za kontrolu i razmicljanje. Tada njegova moc nece biti rasparcana na favorite,
koji okružavaju presto samo radi sjaja i raskoša i koji su zainteresovani samo za svoje a ne za opšte
državne interese.
Ekonomske krize koje smo priredili za Goje stvorene su nicim drugim do povlacenjem novca iz
opticaja. Ogromni kapitali zastajali su blagodareci izvlacenju novca iz država, koje su bile prinudene da
se baš njima obrate za zajmove. Ti zajmovi su opteretili finansije država placanjem procenata, pritisli
ih i vezali pomenutim kapitalom... Koncentracija industrije u rukama kapitalista isisala je sve narodne
sokove, a s njima i državne...
Sadašnja emisija novca uopšte ne odgovara svopštoj potrebi, pa stoga i ne može da zadovolji sve
nevolje radnicke. Emisija novca mora biti u skladu sa povecanjem stanovništva, pri cemu je
neophodno racunati kao potrošace i decu od dana rodenja. Revizija emisije bitno je pitanje za ceo
svet.
Vi znate da je zlatna valuta bila propast za sve države koje su je usvojile, jer ona nije mogla zadovoljiti
potrošnju novca, tim pre štp smo mi povukli zlato iz opticaja ukoliko je god bilo mogucno.
Kod nas mora biti uvedena valuta vrednosti radnicke snage, pa bila ona od hartije ili od drveta. Mi
cemo izvršiti emisiju novca prema normalnim potrebama svakog podanika, povecavakjuci njegovu
kolicinu sa svakim novorodenim covekom, smanjujuci je sa svakim umrlim.
Racunske poslove obavljace svaki departman (francuska administrativna podela), svaki okrug.
Da ne bi bilo zadržavanja u isplati novca na državne potrebe, sume i rok njihove isplate odredivace se
ukazom vladara: time ce se otstraniti protektorat ministarstava nad jednom ustanovom na uštrb
drugih.
Budžeti prihoda i rashoda bice vodeni naporedo, da ne bi bilo nejasnosti, kad su udaljeni jedan od
drugog.
Reforme gojskih finasijskih ustanova i principa, koje smo mi projektovali, zaodenucemo u takve forme,
da one nece nikoga uznemiriti. Mi cemo ukazati na neophodnost reforma usled one zbrke i kolambura
do kojih su došli finansijski neredi kod Goja. Prvi nered, reci cemo, sastoji se u tome što oni pocinju sa
odredivanjem prostoga budžeta, koji raste iz godine u godinu iz sledecih uzroka: taj budžet oni dotegle
do polovine godine; zatim traže popravni budžet koji potroše za tri meseca, posle cega mole za
dopunski budžet, i sve se to završuje likvidacionim budžetom. A pošto se budžet za narednu godinu
odreduje prema sumi opšteg proracuna, onda se svakogodišnje kretanje od norme proteže za 50% na
godinu, zbog cega se godišnji budžet ureduje kroz deset godina. Blagodareci takvim nacinima,
dopuštenim nemarnošcu gojskih država, njihove su se kase ispraznile. Period zajmova, koji je posle
toga nastupio, pokupio je ostatke i doveo sve države gojske do bankrotstva.
Vi vrlo dobro znate, da takvu ekonomiju kakvu smo sugerovali Gojima mi ne možemo voditi.
Svaki zajam dokazuje državnu nemoc i neshvatanje državnih prava. Zajmovi, kao Damoklov mac, vise
nad glavama vladara koji, umesto da uzimaju od svojih podanika putem privremenih prireza, idu sa
ispruženom rukom da prose milostinju od naših bankara. Spoljašnji su zajmovi pijavice, koji se nikako
ne mogu otkinuti od državnog tela dokle god one same ne otpadnu ili ih država sama ne zbaci. Ali
gojske države ih ne otkidaju, nego ih sve više puštaju na sebe, tako da one moraju neibežno propasti
od dobrovoljnog puštanja krvi.
U samoj stvari, šta drugo može pretstavljati jedan zajam, i uz to još spoljašnji?!... Zajam – to je
emisija državnih menica koje sadrže procentnu obavezu srazmerno sumi pozajmljenog kapitala. Ako je
zajam 5%, onda ce država – kroz dvadeset godina uludo platiti procentnu sumu koja ce biti ravna
uzetom zajmu; za cetrdeset godina placa dvostruku sumu a za šezdeset godina – trostruku, a dug
ostaje uvek onaj isti neuplaceni dug.
Iz ovog racuna jasno se vidi, da kod oblika sveopšteg prireza, države crpe poslednje parice siromašnih
poreskih obveznika, da bi isplatila inostrane bogataše od kojih je uzele novac na zajam, umesto da te
parice prikupi za svoje potrebe bez procentnih doplata.
Dok su zajmovi bili unutrašnji, Goji su samo premeštali novac iz džepa sirotana u džepove bogataša,
ali kad smo mi podmitili koga je trebalo, da bismo preneli zajmove na spoljašnji teren, onda su sva
državna bogatstva potekla u naše kase, i svi su Goji poceli da nam placaju svoj podanicki danak.
Kad je lakomislenost gojskih vladara u pogledu državnih poslova i podmitljivosti ministara ili
nerazumevanje u finansijskim pitanjima drugih upravnih lica uspelo da zaduži svoje zemlje kod naših
kasa neisplativim dugovima, onda treba znati koliko nas je sve to stalo truda i novca.
Zastoj novca mi necemo dopustiti, te zato nece biti ni državnih procentnih hartija, sem jednoprocentne
serije, da ne bi placanja procenata predavala državnu moc pijavicama na isisavanje. Pravo emisije
procentnih hartija iskljucivo prepušteno industrijskim kompanijama, kojima nece biti teško da isplacuju
procente od svojih dobiti koje država ne zaraduje na pozajmljeni novac kao što to cine ove kompanije,
jer ona zajmi da istraci a ne da vodi privredne operacije.
Industrijske hartije kupovace i vlada koja ce se od današnjeg platca nacije na zajmove pretvoriti u
zajmove iz racuna. Takva mera prekinuce zastoja novca, gotovanstvo i lenost koji su nam bili korisni
kod samostalnih Goja, ali neželjenih u našoj vladavini.
Kako je jasna i ocigledna nedotupavnost cisto životinjskih mozgova gojskih, koji se ispoljava u tome
što oni nisu ni mislili, uzimajuci od nas nova od nas novac pod interes, da ce sav taj naovac, pa još sa
interesom na nj, oni morati crpiti iz svojih državnih džepova radi obracuna sa nama. Ã…ÂÂ*ta je bilo lakÅ¡e i
prostije nego uzeti potreban novac od svojih gradana!
To daokazuje genijalnost našeg izabranog uma u tome što smo mi umeli tako da im predstavimo stvar
zajmova da su oni videli u njima štaviše i svoju korist.
Naši racuni, koje cemo mi pretstaviti kada nastupi vreme, osvetljeni vekovnim eksperimentima što
smo vršili nad gojskim državama, odlikovace se jasnošcu i odredenošcu, i ocigledno ce pokazati svima
korist od naših novotarija. Oni ce uciniti kraj onim zloupotrebama blagodareci kojima smo mi upravljali
Gojima, ali koje ne mogu biti dopuštene u našem carstvu.
Mi cemo tako podesiti racunski sistem, da ni vladar, ni najmanji cinovnik nece biti u stanju da izvuku ni
najmanju sumu neprimetno od njene namene ili da je upute drugim pravcem sem onog koji je vec
jednom oznacen u odredenom planu dejstva.
Bez odredenog plana ne može se upravljati. Iduci neodredenim putem i sa neodredenim rezervama
propadaju na putu heroji i vitezovi.
Gojski vladari koji su po nekadašnjim našim savetima odvracani od državnih poslova svecanim
prijemima, etiketama, veselim zabavama i razonodama, bili su samo zasloni naše uprave. Izveštaje
favorita koji su ih zamenjivali na poprištu poslova sastavljali su za njih naši agenti i svaki put su
zadovoljavali kratkovide umove obecanjima da se u buduce predvidaju uštede i poboljšanja... Od cega
uštede? Od novih prihoda? – mogli su da upitaju i nisu pitali oni koji su citali naše izveštaje i
projekte... Vi znate dokle ih je dovela ta nemarnost, do kakvog su finansijskog rastrojstva oni doterali,
bez obzira na divnu vrednocu njihovih naroda...
Protokol br. 21
UnutraÅ¡nji zajmovi. Pasiva i porezi. Konverzije. Bankrotstvo. Ã…ÂÂ*tedionice i renta. UniÅ¡tenje fondovnih
berza. Taksiranje industrijskih vrednosti.
Svemu što sam vam na prošlom našem skupu izložio dodajuci još podrobno objašnjenje unutrašnjih
zajmova. O spoljašnjim pak necu vam više govoriti, jer oni su nas hranili nacionalnim novcima Goja;
za našu, pak državu nece biti stranaca t. j. cega bilo spoljašnjeg.
Mi smo se koristili podmitljivošcu administratora i nemarnošcu vladara pozajmljujuci gojskim vladama
sasvim nepotrebne državne pare, te smo na taj nacin dobijali dvostruke, trostruke i vece sume. Ko bi
to mogao ciniti u odnosu prema nama?... Stoga cu vam izložiti podrobnosti samo unutarnjih zajmova.
Objavljujuci zakljucenje takvoga zajma države otvarajuci upis na svoje menice tj. na procentne hartije.
Da bi one bile pristupacne svakome odreduje im se vrednost od sto do hiljade, a pri tom se cini popust
prvim upisnicima. Drugoga dana podiže im se veštacka cena, tobože zato što su svi nagrnuli da ih
kupuju. Kroz nekoliko dana kase tokorse bivaju prepune i ne znaju kud ce s parama (zašto su ih onda
uzimali?). Upis bajagi premaša mnogo **** emisiju zajma: u tome je sav efekat – vidite li, koliko je
poverenje prema vladinim menicama.
Ali, kad je komedija odigrana, onda se pojavljuje stvarnost pasiva i uz to vrlo teška. Za isplatu
procenata mora se pribegavati novim zajmovima koji ne apsorbuju vec samo povecavaju glavni dug.
Kad je kredit iscrpen pribegava se novim prirezima da bi se pokrio ne zajam nego samo procenti na nj.
Ti su prirezi pasiva koja se upotrebljuje za pokrice pasive...
Zatim nastaje vreme konverzija, ali one samo smanjuju placanje procenata a ne pokrivaju dugove,
sem toga one ne mogu biti izvršene bez pristanka zajmodavaca: prilikom objave konverzije predlaže
se vracanje novca onima koji ne pristanu da konvertuju svoje hartije. Kad bi svi izjavili da ne pristaju i
potražili svoj novac natrag, vlada bi bila uhvacena na svoju sopstvenu udicu, jer ne bi bila u stanju da
isplati ponudeni novac. Srecom podanici gojskih država i njihovih vlada, ne razumevaju se u
finansijskim poslovima, uvek su pretpostavljali gubitak na kursu i smanjenje procenata riziku novih
ulaganja novca, cime su pružali mogucnost ovim vladama da više **** zbace sa sebe pasive od
nekoliko miliona.
Sada, kod spoljašnjih zajmova, Goji ne mogu da prave takve smicalice, jer znaju da cemo mi potražiti
sav novac natrag.
Na taj nacin priznato bankarstvo najbolje ce dokazati zemljama odsustvo veze izmedu interesa naroda
i njihovih vlada.
Obracam vašu dvostruku pažnju na ovu okolnost i na sledecu: sada su svi unutrašnji zajmovi
konsolidovani takozvanim letecim dugovima, t. j. takvim ciji su rokovi placanja manje ili više bliski. Te
dugove sacinjavaju pare uložene u štedionice i rezervne kase. Nalazeci se dugo vreme na raspoloženju
vladinom ti se fondovi iskorišcuju za isplate procenata na inostrane zajmove, a mesto njih se polažu na
istu sumu ulozi rente.
Dakle, ovi poslednji pokrivaju i zapuštaju sve rupe u pukotine na gojskim kasama.
Kada se mi popenjemo na presto sveta, sva slicna finansijska vijuganja kao neodgovarajuca našim
interesima bice nepovratno uništena, kao što ce biti uništene i sve fondovne berze, jer mi necemo
dopustit da se prestiž naše vlasti koleba kolebanjem cena naših dragocenosti koje cemo mi objaviti
zakonom u iznosu potpune njihove vrednosti bez mogucnosti njihova spuštanja ili podizanja.
(Podizanje daje povod spuštanju, odakle, smo mi i poceli u odnosu prema gojskim vrednostima).
Mi cemo zameniti berze grandioznim državnim kreditnim ustanovama, ciji ce se zadatak sastojati u
taksiranju industrijskih vrednosti saobrazno vladinim kombinacijama. Te ustanove ce biti u stanju da
izbace na pijacu po pet stotina miliona industrijskih hartija za jedan dan, ili da ih toliko isto kupe. Na
taj nacin ce sva industrijska preduzeca postati zavisna od nas. Možete zamisliti kakvu cemo mi moc
pribaviti sebi posredstvom toga!...
Protokol br. 22
Tajna buducnosti. Mnogovekovno zlo kao osnova buduceg dobra. Oreol vlasti i misticko poklonjenje
njoj.
U svemu što sam vam do sada izložio ja sam se brižljivo starao da vam naslikam tajnu svega što se
dešava – što je bilo i što je sada – što juri u bujicu velikih dogadaja koji dolaze i vec su u bliskoj
buducnosti, tajnu zakona naših odnosa prema Gojima i finansijskih operacija. O toj temi ostaje mi još
samo malo da dodam.
U našim je rukama najveca savremena sila – zlato: za dva dana mi ga možemo iz naših cuvarnica i
skladišta dobaviti u kolikoj hocete kolicini.
Zar još treba dokazivati da je naša vladavina predodredena samim Bogom?!... Zar takvim bogastvom
mi necemo dokazati, da je sve ono zlo koje smo toliko vekova bili primorani da cinimo na kraju krajeva
poslužilo istinskom dobru – dovodenju svega u red ? . . . Ma i po cenu izvesnog nasilja, ali on ce biti
uveden. Mi cemo umeti da dokažemo, da smo mi dobrotvori koji smo vratili namucenoj i iskidanoj
zemlji istinsko dobro i slobodu licnosti, kojoj cemo dati da se koristi spokojstvom, mirom,
dostojanstvom odnosa, pod uslovom, naravno, da se poštuju i cuvaju zakoni koje smo ustanovili. Uz to
mi cemo razjasniti, da se sloboda ne sastoji u raspuštenosti i razuzdanosti, kao što se isto tako
dostojanstveno i snaga coveka ne sastoji u svacijem pravu da proklamuje razorne principe na formu
slobode savesti, jednakosti i njima slicnih; da se sloboda licnosti nikako ne sastoji u pravu uzbudivanja
sebe i drugih bezobraznim oratorstvom pred neuredenim ruljama i zborovima, vec da se istinska
sloboda sastoji u neprikosnovenosti licnosti koja casno i ispravno vrši i poštuje sve zakone opštežica,
da se covecansko dostojanstvo sastoji u svesti o svojoj bespravnosti, a ne samo u stalnom
fantaziranju o temi svoga – Ja.
Naša ce vlast biti slavna, jer ce biti mocna, upravljace i rukovodice a nece gegati za vodama i
oratorima koji izbacujubezumne reci nazivajuci ih velikim principima a koje, govoreci po savesti, nisu
ništa drugo do utopija... Naša ce vlast biti vršilac reda u kome se i sastoji sva sreca ljudi. Oreol ove
vlasti ulice svima misticno klanjanje njoj i strahopoštovanje svih naroda pred njom. Istinska sila ne
popušta ni u kakvom pravu, cak ni u božanskom: niko ne sme pristupiti k njoj da joj oduzme makar i
ped njene moci.
Protokol br. 23
Smanjenje proizvodnje luksuznih predmeta. Proizvodnja domace sitne industrije. Nezaposlenost.
Zabrana pijanstva. Ubistvo starog društva i njegovo vaskrsenje u novom obliku. Izbranik Božji.
Da bi se narodi navikli na poslušnost, treba ih nauciti skromnosti, te prema tome treba smanjiti
industrijsku proizvodnju luksuznih predmeta. Time cemo popraviti i poboljšati naravi demoralizovane
utakmicom na polju raskoši. Mi cemo uspostaviti domacu sitnu industriju koja ce potkopati privatne
kapitale krupnih fabrikanata. To je neophodno još i stoga što krupni industrijalci cesto pokrecu, mora i
ne uvek svesno, misli masa protivu vlade. Narod fabrikant ne zna za nezaposlenost, a to ga vezuje za
postojeci red, sledstveno i za cvrstinu vlasti. Nezaposlenost je najopasnija stvar za vladu. Za nas ce
njena uloga biti odigrana cim vlast prede u naše ruke. Pijanstvo ce takode biti zakonom zabranjeno i
kažnjavana kao zlocin protiv covecnosti ljudi koji se pretvaraju u životinje pod uticajem alkohola.
Podanici, ponavljam još jedanput, slepo se pokoravaju samo snažnoj, potpuno nazavisnoj od njih ruci,
u kojoj oni osecaju mac za zaštitu i podršku protiv udaraca socijalnih biceva... Zašto im je potrebna
andelska duša u vladaocu? – Oni treba da vide u njemu olicenje sile i moci.
Gospodar, koji smeni sada postojece uprave što bedno životare medu demoralisanim s naše strane
društva, koja se odricu cak i Božanske vlasti i iz cije sredine izbija sa svih strana oganj anarhije, - taj
gospodar mora pre svega pristupiti gašenju toga plamena koji vec proždire sve. Zato je on dužan da
ubije takva društva, makar ih morao zaliti njihovom vlastitom krvlju, te da ih ponovo vaskrsne u licu
pravilno organizovane vojske koja se svesno bori protiv svake zaraze opasne po državno telo.
Taj izbranik Božji odreden je odozgo, da slomi bezumne sile pokretane instinktom a ne razumom,
životinjstvom a ne covecnošcu. Te sile sada trijunfuju u manifestacijama pljacke i svakojakog nasilja
pod maskom principa slobode i prava. One su razorile sve društvene poretke, da bi se na njima
podigao presto cara judejskog; ali njihova ce uloga biti odigrana u onom momentu kada se on zacari.
Tada ce one biti zbrisane sa njegova ****, na kome ne sme biti ni grancice, ni travcice.
Tada cemo moci reci narodima: blagodarite Bogu i poklonite se pred onim koji nosi na licu svome
pecat predodredenosti ljudske, ciju je zvzdu Sam Bog vodio i doveo k njemu da niko drugi, osim njega,
ne bi mogao osloboditi vas od svih gore pobrojanih sila i zala.
Protokol br. 24
Ucvšcenje loze cara Davida(?). Pripremanje cara. Uklanjanje neposrednih naslednika. Car i trojica koji
su ga posvetili. Car je sudbina. Besprekornost spoljašnjeg morala cara Judejskog.
Sad cu preci na nacin ucvršcivanja korenja dinasticke loze cara Davida do poslednjih slojeva zemlje…
Ovo ucvršcenje sastojace se pre svega u onome u cemu se do današnjeg dana sastoji moc koja je
našim mudracima osigurala i ocuvala vodenje svih svetskih poslova kao i davanje pravca vaspitanju
misli celog covecanstva…
Nekoliko clanova od semena Davidova spremace careve i njihove naslednike, ne birajuci ih po pravu
nasleda nego po sposobnostima, posvecujuci ih u skrivene tajne politike, u planove upravljanja, s tim
da niko ne sme znati ove tajne. Cilj je takvog nacina rada taj, da svi znaju da uprava ne može biti
poverena neposvecenima u najdublje tajne njene veštine.
Samo ce se takvim licima predavati prakticna primena imenovanih planova kroz sravnjenje sa
mnogovekovnim iskustvima, sva posmatranja politicko-ekonomskih tokova i socijalnih nauka – sav,
jednom recju, duh zakona, koje je priroda nepokolebljivo ustanovila radi regulisanja covecanskih
odnosa.
Neposredni naslednici cesto ce biti odstranjivani od stupanja na presto, ako za vreme ucenja i
spremanja budu ispoljili lakomislenost, mekocu i druge osobine, koje ih cine nesposobnim za
upravljanje a same po sebi su Å¡tetne po carski poziv.
Samo oni koji su bezuslovno sposobni za cvrsto, makar i surovo, budno upravljanje dobice njegove
dizgine od naših mudraca.
U slucaju oboljenja slabošcu volje, ili kakvom drugom nesposobnošcu, carevi ce morati po zakonu
predati upravu u nove, sposobne ruke...
Carski planovi dejstva u tekucem momentu, a tim pre u buducnosti, bice nepoznati cak i onima koji se
budu zvali bliskim savetnicima.
Samo car i trojica koji su ga posvetili znace buducnost.
U licu cara, koji sa nepokolebljivom voljom vlada sobom i covecanstvom svi ce ugledati sudbinu sa
njenim nepoznatim putevima. Niko nece znati šta car želi da postigne svojim naredenjima, pa stoga se
niko nece smeti ni ispreciti na nepoznatom putu...
Razume se, potrebno je da umni rezervoar, careva odgovara planu uprave koji on ima da primi u sebe.
Zato on i nece stupiti na presto, pre nego Å¡to um njegov ne podvrgnu probi i ispitu pomenuti mudraci.
Da bi narod znao i voleo svoga cara, neophodno je da on besedi na trgovima sa svojim narodom. To
stvara potrebno spajanje dveju sila, koje smo mi sada terorom odvojili jednu od druge.
Ovaj teror nam je bio neophodan, da bi obe te sile ponaosob potpale pod naš uticaj.
Car judejski se ne sme nalaziti pod vlašcu svojih strasti, narocito sladostrašca: nijednom stranom
svoga karaktera on ne sme davati životinjskim instiktima vlast nad svojim umom. Sladostrašce
najgore razorava umne sposobnosti i jasnocu pogleda, odvodeci misli na najgoru i najviše životinjsku
stranu covecanske delatnosti.
Oslonac covecanstva u licu gospodara sveta od svetog Semena Davidova mora prinositi na žrtvu
svome narodu sve svoje licne naklonosti.
GOSPODARI RUSIJE U 1920 GODINI
Sastav Saveta narodnih komesara
1. Pretsednik Saveta – Uljanov (Lenjin); Rus.
2. Komesar za Spoljne poslove Cicerin (po materi Jevrejin); Rus
3. Komesar za poslove nacionalnosti, Cugašvili; Rus.
4. Pretsednik Višeg ekonomskog saveta Lurje (Lerin); Jermenin.
5. Komesar za ustanovljenje, Ã…ÂÂ*lihter; Jevrejin.
6. Komesar poljoprivrede, Gritjan; Jermenin.
7. Komesar Državne kontrole, Lander; Jevrejin.
8. Komesar Vojske i mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.
9. Komesar državnog erara, Kaufman; Jevrejin
10. Komesat javnih radova, Ã…ÂÂ*mit; Jevrejin.
11. Komesar javnog snabdevanja, E. Lilina (Knigisen); Jevrejka.
12. Komesar narodne prosvete, Lunacarski; Rus.
13. Komesar za veroispovest, Ã…ÂÂ*picmerg; Jevrejin.
14. Narodni komesar Alfelbaum (Zinovjev); Jevrejin.
15. Komesar za javnu higijenu, Anvelt; Jevrejin.
16. Komesar finansija, Gukovski; Jevrejin.
17. Komesar pecata, Kogen (Volodarski ubijen); Jevrejin.
18. Komesar za izbore, Radomisljski (Uricki ubijen); Jevrejin.
19. Komesar pravde, Ã…ÂÂ*tajnberg; Jevrejin.
20. Komesar za evakuaciju, Fenigštajn; Jevrejin.
21. Njegovi pomocnici, Ravic i Zaslavski; Jevreji.
Ukupno 22 clana: Rusa 3, Jermena 2, Jevrejina 17.
Vojni komeserijat.
1. Komesar Vojske i Mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.
2. Predsednik revolucionarnog štaba Sev. Vojske, Finšman; Jevrejin.
3. Komesar Vojno-sudski 12-te Armije, Romm; Jevrejin.
4. Politicki komesar 12-te Armije, Mejcik; Jevrejin.
5. Politicki komesar 4-te Armije, Livenston; Jevrejin.
6. Predsednik saveta armije Zapadnog fronta, Pozern; Jevrejin.
7. Politicki komesar Moskovskog Vojnog Okruga, Gubelman; Jevrejin.
8. Komesar Politicki Vitebskoga Voj. Okruga, Dejb; Jevrejin.
9. Komesar za vojnu rekviziciju grada Slucka, Kalmanovic; Latiš.
10. Politicki komesar Samarske divizije, Bekman; Jevrejin.
11. Vojni komesar iste divizije, Gluzman; Jevrejin.
12. Komesar rekvizicionog odreda Moskovskog Okruga, Zuzmanovic; Jevrejin.
13. Pretsednik Glavnog moskov. vojnog. saveta, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.
14. i 15. Njegovi pomocnici, Grišfeld i Skljanski; Jevreji.
15. i 17. Clanovi istog saveta: Ã…ÂÂ*orodak i Petc; Jevreji.
Vojni komesar moskovske oblasti, Ã…ÂÂ*tajnhard; Nemac.
Vojni komesar moskovske oblasti, Dulis; Latiš.
Komesar škole pogranicne grupe, Glajzer; Latiš.
Politicki komesar 15-te divizije Saveta, Dzenis; Jevrejin.
22. Politicki komesar 15-te divizije Saveta, Plonski; Latiš.
23. Komesar Vojnog saveta kavkaskih armija, Lehtiner; Jevrejin.
24. – 25. Izvanredni komesari Istocnog fronta, Buno i Ã…ÂÂ*ilman; Jevreiji.
26. – 28. Clanovi Kazanskog Vojnog saveta Rozenholc, Mejhof, Nezenholc; Jevreji.
29. Komandant crvene armije u Jaroslavu, Gekker; Jevrejin.
30. Nacelnik Petrovgradskog vojnog komeserijata, Cajger; Jevrejin.
31. Politicki komesar Petrogradskog vojnog okruga, Gitris; Jevrejin.
32. Komandant Zapadnog fronta prema Cehoslovackoj, Vacetis; Latiš.
33. Clan saveta vojne komune, Lazimer; Jevrejin.
34. Nacelnik vojne komune (biv. austr. oficir), Kolman; Jevrejin.
35. Vojni komesar Moskovskog voj. okruga, Matkaz; Jevrejin.
36. Nacelnik odbrane Krima, Zak; Jevrejin.
37. Komandant kurskog fronta, Sluzin; Jevrejin.
38. Njegov pomocnik, Silberman; Jevrejin.
39. Politicki komesar Rumunskog fronta, Spiro; Jevrejin.
40. Punomocnik za pregovore o miru s Nemackom, Davidovic; Jevrejin.
41. Kandidat, Ã…ÂÂ*neur; LatiÅ¡.
42. Vojnik, Smirnovic; Jevrejin.
Dakle od 43 clana: Rusa 0, Latiša 8, Nemaca 1, Jevreja 34.
Komesari unutrašnjih poslova
1. Narodni komesar Apfelbaum (Zinovjev), Jevrejin.
2. Njegov pomocnik cerzvicajne komisije (C. K.-a) Radomisljski (Uricki) ubijen od svog politickog
druga; Jevrejin.
3. Nacelnik propagande, Goldenrudin; Jevrejin.
4. Predsednik ekonomske komisije Pertogr. komune, Ender; Jevrejin.
5. Potpredsednik komisije za higijenu, Rudnik; Jevrejin.
6. Komesar za evakuaciju izbeglica, Fengštajn; Jevrejin.
7. Njegov pomocnik, Abram Krahman; Jevrejin.
8. Komesar Petrogradskog pecata, Volodarski (ubijen); Jevrejin.
9. Petrogradski gradonacelnik, Ã…ÂÂ*najder; Jevrejin.
10. Moskovski gradonacelnik, Micor; Jevrejin.
11. Komesar Moskovskog pecata, Krasikov; Jevrejin.
12. Komesar Petrogradske policije, Fejerman; Jevrejin.
13. Nacelnik biroa za pecat, Martinson; Jevrejin.
14. Moskovski komesar javne bezbednosti, Rozental; Jevrejin.
Clanovi Petrogradske Crezvicajne komisije “Ceka�
15. Mejkman; Jevrejin.
16. Giller; Jevrejin.
17. Kozlovski; Poljak.
18. Vodel; Jevrejin.
19. I. Razmirovic; Jevrejka.
20. Desperov; Jermenin.
21. Iselevic; Jevrejin.
22. Krassikov; Jevrejin.
23. Buhan; Jermenin.
24. Merbis; Latiš.
25. Pajkis; Latiš.
26. Anvelt; Nemac.
Clanovi Saveta Petrogradske komune
27. Zorke; Jevrejin.
28. Radomisljski; Jevrejin.
Clanovi Moskovske Crezeicajne Komisije “CkKa�
29. Predsednik; Dzeržinski; Poljak.
30. Potpredsednik: Poers; Latiš.
31. Ã…ÂÂ*klovski; Jevrejin.
32. Knejfis; Jevrejin.
33. Cejstin; Jevrejin.
34. Razmirovic; Jevrejin.
35. Kronberg; Jevrejin.
36. Hajkina; Jevrejka.
37. Karson; Latiš.
38. Ã…ÂÂ*auman; LatiÅ¡.
39. Lentovic; Jevrejin.
40. Rivkin; Jevrejin.
41. Antonov; Rus.
42. Delafabr; Jevrejin.
43. Citkin; Jevrejin.
44. E. Rozmirovic; Jevrejin.
45. Sverdlov; Jevrejin.
46. Bizenski; Jevrejin.
47. Bljumkin (ubica frofa Mirbaha); Jevrejin.
48. Aleksandrovic; Rus.
49. Rajtenberg; Jevrejin.
50. Fines; Jevrejin.
51. Zaks; Jevrejin.
52. Jakov-Goldin; Jevrejin.
53. Golperštajn; Jevrejin.
54. Kniggisen; Jevrejin.
55. Lacis; Latiš.
56. Dejbolj; Latiš.
57. Sejzan; Jermenin.
58. Dejbkin; Latiš.
59. Nacelnik Taganrogskog zatvora, Libert; Jevrejin.
60. Fogelj; Nemac.
61. Zakis; Latiš.
62. Ã…ÂÂ*ilenkus; Jevrejin.
63. Ansol; Latiš.
64. Pretsednik komisije Trubeckog bastiona i Petrovlovske tvrdave, Model; Jevrejin.
Svega 64 clana, od kojih: Rusa 2, Poljaka 2, Jermena 3, Nemca 2, Latiša 10, Jevreja 45.
KOMESERIJAT INOSTRANIH POSLOVA
1. Narodni komesar, Cicerin (prognan); Rus.
2. Njegov pomocnici: Karahan; Jermenin. Fritce; Latiš.
3. Direktor pasošne ekspedicije, Margolin; Jevrejin.
4. Konsul u Berlinu; Jofe; Jevrejin.
5. Pridoddat konsulatu u Berlinu (kažnjen u 1919 god. kao komesar Bavarske Sovjetske republike),
Levin; Jevrejin.
6. Nacelnik biroa Å¡tampe i informacija pri poslanstvu u Berlinu, Akselrod; Jevrejin.
7. Izvanredni punomocnik u Parizu i Londonu, Bek; Jevrejin.
8. Konsul u Becu i Londonu, Rozenfeld (Kamenjev); Jevrejin.
9. Poslanik u Hristijaniji, Bejtler; Jevrejin.
10. Konsul u Glazgovu, Malkin; Jevrejin.
11. Predsednik delegacije za mir u Kijevu, Kain Rakovski; Jevrejin.
12. Njegov pomocnik, Mapuilski; Jevrejin.
13. Pravni konsul, Astšub, (Ilsen); Jevrejin.
14. Generalni konzul u Kijevu Grinbaum, (KÅ¡evinski); Jevrejin.
15. Generalni konzul u Odesi, A. Bek; Jevrejin.
16. Konsul u Americi, Martens; Nemac.
Dakle od 17 clanova: Rusa 1, (pa i njega su proterali), Jermenin 1, Latiš 1, Nemac 1, Jevreja 13.
KOMESERIJAT FINANSIJA
1. Prvi komesar (zbog sumnjive delatnosti bio je proteran iz Pariza), Meržvinski; Poljak.
2. Njegov pomocnik, Don-Solovej; Jevrejin.
3. Komesar, Isidor Gukovski; Jevrejin.
4. Njegov pomocnik, I. Akseldor; Jevrejin.
5. Direktor kancelarije, Zaks (Gladnev); Jevrejin.
6. Direktor kancelarije, Bogoljepov; Rus.
7. Glavni sekretar, Haskin; Jevrejin.
8. Njegov pomocnik, Berta Hinevic; Jevrejka.
9. Predsednik finansiskih kongresa saveta, Lacis; Latiš.
10. Njegov pomocnik, Vejstman; Jevrejin.
11. Komesar za likvidaciju rusko-nemackih racuna, Firstberg; Jevrejin.
12. Glavni sekretar njegov, Kogan; Jevrejin.
13. 14. i 15. Administracija narodnih banaka, Mihelson, Zaks, i Akselrod; Jevreji.
16. Sadnikov; Rus.
Finansiski agenti
17. U Berlinu, Laundau; Jevrejin.
18. U Kopenhagenu, Vorovski; Jevrejin.
19. U Ã…ÂÂ*tokholmu, Abraam Ã…ÂÂ*nekman; Jevrejin.
20. Glavni revizor narodnih banaka, Kan; Jevrejin.
21. Njegov pomocnik, Gorenštajn; Jevrejin.
22. Glavni komesar za likvidaciju privatnih banaka, Anrik; Jevrejin.
23. Njegov pomocnik, Mojsej Kovš; Jevrejin.
Clanovi tehnicke komisije za likvidaciju privatnih banaka
24. Eljaševic; Jevrejin.
25. G. Hiftlih; Jevrejin.
26. A. Rogov; Jevrejin.
27. G. Lemerih; Jevrejin.
28. A. Rozenštajn; Jevrejin.
29. A. Plan; Latiš.
Dakle, od 29 clanova: Rusa 2, Latiša 2, Poljak 1, Jevrejina 24.
KOMESERIJAT PRAVDE
1. Narodni komesar, i. Ã…ÂÂ*tajnberg; Jevrejin.
2. Komesar kasacionog suda, Ã…ÂÂ*reder; Jevrejin.
3. Predsednik Moskovskog revolucionarnog tribunala, I. Berman; Jevrejin.
4. Komesar senata u Petrovgradu, Ber; Jevrejin.
5. Pretsednik vrhovne revolucionarne komisije, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.
6. Pretsednik islednicke komisije pri revolucionarnom tribunalu, Bluzman; Jevrejin.
7. Sudija toga tribunala, Legendorf; Jevrejin.
8. Sudija toga tribunala, Slicki; Jevrejin.
9. Prokurov tribunala, Fridkin; Jevrejin.
10. Glavni sekretar konfidencionog odelenja, Hajnbark; Jevrejin.
11. Glavni sekretar narodne komune, Ã…ÂÂ*irvin; Jevrejin.
12. Komesar za narodnu zaštitu, Lucki; Jevrejin.
Narodni zaštitnici
13. G. Antokljski; Jevrejin.
14. V, Aronovic; Jevrejin.
15. R. Bisk; Jevrejin.
16. I. Bajer; Jevrejin.
17. A. Gundar; Jevrejin.
18. G. Davidov; Jevrejin.
19. R. Kastarjanc; Jermenin.
Dakle, od 19 clanova: Rusa 0, Jermenin 1, Jevreja 18.
KOMESERIJAT ZA HIGIJENU
1. Komesar, Dauge; Nemac.
2. Nacelnik Farmaceutskog odeljenja, Rapoporg; Jevrejin.
3. Njegov pomocnik, Fuks; Jevrejin.
4. Direktor komisije protiv beneric. Bolesti, Veber; Jevrejin.
5. Direktor komisije za zarazne bolesti, Voljson; Jevrejin.
Dakle, od 5 clanova: Rusa 0, Nemaca 1, Jevreja 4.
KOMISIJA NARODNE PROSVETE
1. Narodni komesar, Lunacarski; Rus.
2. Komesar Severne Oblasti, Grinberg; Jevrejin.
3. Pretsednik komisije vaspitnog instituta, G. Zolotnicki; Jevrejin.
4. Nacelnik Municipalne sekcije, Lurje; Jevrejin.
5. Nacelnik Plastickog instituta, Ã…ÂÂ*tenberg; Jevrejin.
6. Glavni sekretar komesarijata, M. Ajhenholc; Jevrejin.
7. Nacelnik pozorišne sekcije (žena Kamenjeva), O. Z. Rozenfeld; Jevrejka.
8. Njena pomocnica, Zac; Jevrejka.
9. Direktor 2. departmana, Grojnim; Jevrejin.
Clanovi profesori socijalisticke akademije nauka
10. Rejsner; Nemac.
11. Fritce; Latiš.
12. Gojhbork; Jevrejin.
13. M. Pokrovski; Rus.
14. Veltman; Jevrejin.
15. Sobeljson; Jevrejin.
16. Krupskaja; Jevrejka.
17. Nahamles Steklov; Jevrejin.
18. Stucka; Jevrejin.
19. Nemirovski; Jevrejin.
20. I. Rakovski; Jevrejin.
21. K. R. Levin; Jevrejin.
22. K. S. Oljšanski; Jevrejin.
23. Z. R. Ã…ÂÂ*etenberg; Jevrejin.
24. Gurvic; Jevrejin.
25. Ludberg; Jevrejin.
26. Erberg; Jevrejin.
27. Keltulon; Madar.
28. Grossman (Rošcin); Jevrejin.
29. Krackovski; Jevrejin.
30. Ursinen; Finac.
31. Tono Sirola; Finac.
32. Rozin; Jevrejin.
33. Dancevski; Jevrejin.
34. Glejcer; Jevrejin.
35. Goldenrudin; Jevrejin.
36. Budin; Jevrejin.
37. Karl Rapoport; Jevrejin.
38. Rotštajn; Jevrejin.
39. Lurje; Jevrejin.
40. Mering; Nemac.
41. Gaze; Jevrejin.
Pocasni clanovi iste akademije
42. Roza Luksemburg; Jevrejka.
43. Klara Cetkin; Jevrejka.
Literaturni biro Moskovskog proleterijata
44. Ajnhenholc; Jevrejin.
45. Polanski (Lebedev); Jevrejin.
46. Hersonskaja; Jevrejka.
47. V. Zajcev; Jevrejin.
48. Brender; Jevrejin.
49. Hodasevic; Jevrejin.
50. Ã…ÂÂ*varc; Jevrejin.
51. Direktor 1. departmana, Pozner; Jevrejin.
52. Upravitelj komeserijata, Alter, Jevrejin.
Dakle od 52 clana: Rusa 2, Finca 3, Latiš 1, Madar 1, Nemac 2, Jevrejin 43.
KOMESERIJAT ZA SOCIJALNU POMOC
1. Narodni komesar, E. Lilian (Knigisen); Jevrejka.
2. Direktor, Pauzner; Jevrejin.
3. Glavni sekretar, E. Helfman; Jevrejin.
4. Pomocnik sekretara, Roza Haufman; Jevrejka.
5. Direktor penzionog odeljenja, Levin; Jevrejin.
6. Direktor kancelarije, K. F. Rozental; Jevrejin.
Dakle, od 6 clanova: svi su Jevreji.
KOMESERIJAT RADA
1. Narodni komesar, V. Ã…ÂÂ*mit; Jevrejin.
2. Njegov pomocnik, Radus, (Zenkovic); Jevrejin.
3. Nacelnik komisije javnih naoružanja; Jevrejin.
4. Komesar za javna naoružanja, M. Veltman; Jevrejin.
5. Njegov pomocnik, Kaufman; Nemac.
6. Glavni sekretar, Raskin; Jevrejin.
7. Claan Komesarijata, Kušner; Jevrejin.
8. Direktor eksplozivnog odeljenja, Zarh; Jevrejin.
Dakle, od 8 clanova: Rusa 0, Nemac 1, Jevreja 7.
KOMISIJA ZA OBNOVU GRADA JAROSLAVLJA
1. Predsednik, I. D. Tartakovski; Jevrejin.
2. Glavni agent, Isidur Zabludski; Jevrejin.
Dakle, oba clana su Jevreji.

[БПС]

Ја сам читао негде да се шпекулише да је 25 протокол причао о томе да је хришћанство јеврејска творевина која је имала сврху да се наметне не-јеврејима за њихово уништење (што и јесте истина). Ствар је у томе што је Сергеј Нилус био православни свештеник и та чињеница му није баш одговарала. Због тога није ни објавио 25-ти протокол, него само 24.

[Хајдук]

Вероватно си то читао у неком од дела Бена Класена? Вечна религија природе можда...

[Расен777]

Ја сам читао негде да се шпекулише да је 25 протокол причао о томе да је хришћанство јеврејска творевина која је имала сврху да се наметне не-јеврејима за њихово уништење (што и јесте истина). Ствар је у томе што је Сергеј Нилус био православни свештеник и та чињеница му није баш одговарала. Због тога није ни објавио 25-ти протокол, него само 24.Прво, Сергеј Нилус није био Православни свештеник! Друго, Протоколи су објављивани и пре његових издања. (Види: Бернски предмет ,,Сионских мудраца'' (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=231631))

[Алекса]

Тачно, то је још једна у низу Класенових недоречености и тривијалних нагађања. Каже Класен:

Kao Å¡to smo ranije rekli, veruje se da jedan deo Protokola nedostaje. Ubeđen sam da fali deo koji se bavi izuzetno moćnom ulogom koju je imala judeo-hriÅ¡ćanska obmana u potčinjavanju “Gojaâ€ÂÂ�. PoÅ¡to je profesor Nilus bio i sveÅ¡tenik, možda je i sam sklonio ili uniÅ¡tio taj deo smatrajući ga Å¡tetnim po svoju crkvu.
U svakom slučaju, Protokoli koje mi imamo su nekompletni. Pa ipak, njihovih 70
stranica sadrže toliko toga osnovnog iz jevrejskog programa da je imperativ proučiti ih. Oni su vitalni za naÅ¡e razume-vanje jevrejskog razmiÅ¡ljanja i taktike.

Прво, Нилус није био први издавач "Протокола", друго, његово резоновање је толико плитко на неким местима, да мене лично доводи у сумњу његових правих намера, треће, на основу чега је он убеђен да се тај измишљени 25. протокол, баш односи на Хришћанство? И откуд зна да, ако нешто фали, то није 25 и 26 и надаље, већ само 25. протокол?

Како год, "Протоколе" треба и данас читати. С обзиром да је свет већ отворено кренуо у правцу жигосања људи, светске владавине, екуменизма, фрапантно је како се све што у том документу стоји, остварује, истим редом и редоследом како је и тамо написано.

[bogsvarog]

Протоколи скупова сионских мудраца


Квалитетна верзија за штампу и даљу дистрибуцију се може преузети одавде. (http://www.megaupload.com/?d=S23ZTZYN) Књига је на ћирилици и у ПДФ формату. Светска економска криза ће многима бити јаснија ако прочитају барем протокол под редним бројем 20.




.

[Basileus]

Ко хоће да има протоколе у штампаном облику, може да их купи у кљижари Никола Пашић у Београду. Ја лично ћу увек да се одлучим за књигу у класичном формату, пре него за електронско издање.:)

[Новак]

Ко хоће да има протоколе у штампаном облику, може да их купи у кљижари Никола Пашић у Београду. Ја лично ћу увек да се одлучим за књигу у класичном формату, пре него за електронско издање.:)

Протоколи већ више година могу да се нађу без проблема и по изузетно приступачној цени. Ја сам свој примерак набавио код уличног продавца књига још 2002. Коштао је 200 дин.

[bogsvarog]

Протоколи већ више година могу да се нађу без проблема и по изузетно приступачној цени. Ја сам свој примерак набавио код уличног продавца књига још 2002. Коштао је 200 дин. Прошле године, на сајму књига у Београду, јевреји су оштро осудили издавачку кућу "Ихтус" јер се на њиховом штанду налазила управо ова књига. Чак мислим да је покренут и кривични поступак против њих, али нисам сигуран.

[Расен777]

Инж. Милосав Васиљевић

Демократија или аутократија

Шта нам о томе кажу Протоколи сионских мудраца



Пре увођења општег права гласа политика je била тајна неколико породица, углавном монарха и аристократије. Са увођењем права свакога да одлучује, управљање народом постало je тако рећи - свачије занимање.
Шта je сам народ овим добио?
Управљање народом je свакако озбиљан посао и народ je у целини својој заинтересован да се овај посао озбиљно и води, а то захтева и озбиљно бављење питањима политике. Површност je штетна свугде. У политици пак највише, јер последице површности политичара погађају цео народ.
Демократија je, дајући свакоме право да одлучује у питањима управљања народом, у ствари политику свукла у блато. Од озбиљног заната, за чије je упражњавање свакако потребна и озбиљна примена, направљена je нека врста забаве за гомилу. Јер, познато je и наука je то давно утврдила, да je површност једна од најглавнијих одлика сваке гомиле, пa чак и оне која je састављена од интелектуалаца. Густав Ле Бон, у својој познатој књизи Психологија гомила, ово изрично тврди следећим речима: „Одлуке од општег интереса, које доноси скуп угледних људи различитих специјалности, нису осетно изнад одлука које би донела гомила глупака. Људи у гомили удружују само своје осредње особине. Гомиле скупљају не разум, већ медиокритет".
Уместо дубине мисли, народ je на врху државне управе добио површност. Уместо разума, медиокритет. A то све за љубав права малог човека да једанпут у три, четири или пет година изађе на биралиште и да свој глас за једнога од људи кои су му кандидацијом већ у напред предложени.
To смо назвали демократијом. Више од тога, то смо ставили као идеал пред најшире народне масе.
Држава je инструмент народне судбине као што je железница нашег путовања. Док код вожње железницом, ниједан путник не би смео, сем ако није стручан машиниста, да седне на локомотиву и да воз поведе, дотле у питањима државне управе сматрамо да je сваки способан да заседне на највише место. И то без икакве претходне припреме. Довољно je само да уме да залуди масе. A наука нам каже да су особине, потребне на управном положају сасвим различите од оних којима се придобија гомила. „Појединац у гомили", - вели нам Густав Ле Бон, - „услед дејства самога броја, добија непобедиву снагу која му допушта да подлегне извесним инстинктима, који би сам иначе зауздао. Он подлеже у толико радије што, услед тога што je гомила безимена и неодговорна, осећање одговорности, које иначе задржава појединца, овде потпуно ишчезава".
A наше демократско гледање на свет учи нас да у вољи најширих маса, дакле гомиле, видимо ни мање ни више него народни суверенитет.
Гомила je површна и пo правилу не уме да мисли. Она je поводљива и може да почини невероватне глупости. Гомила мирних људи, који појединачно ниједан не би могао ни пиле да закоље, у стању je да учини најгора зверства линчовања. И то je науци познато. Па ипак, некоме je потребно било да се највиша брига о судбини народа, народни суверенитет, пренесе на безимену гомилу.
Коме je то било потребно?
Одговор на ово питање налазимо у Протоколима сионских мудраца, књизи, која je ових дана поново стављена на расположење и нашој српској читалачкој публици.
„Још у стара времена ми смо у народу први пут узвикнули „слобода, једнакост, братство", речи тако много пута од тада понављане од несвесних папагаја који одасвуда долетеше на ове мамце, са којима они однесоше благостање света, истинску слободу личности пређе тако добро заштићену од притиска гомиле. Тобоже паметни, интелигентни Гоји (Нејевреји) нису се сналазили у апстрактности изговорених речи, нису приметили противречности њиховог значења и узајамни однос међу њима, нису увидели да у природи нема једнакости, не може бити слободе, да je сама природа установила неједнакост умова, карактера и способности, као и потчињеност њеним законима, нису размислили да је гомила слепа, да су њени вођи - букачи , изабрани од њене средине ради управљања, у погледу политике исто такви слепци као и она сама, да човек посвећен, пa ма био и лудак, може да управља, a непосвећен, пa ма био чак и геније, неће ништа у политици разумети - све су то Гоји изгубили из вида, a међутим на томе се темељила и заснивала династичка владавина; отац je предавао сину знање тока политичких послова, тако да га нико није знао сем чланова династије, и није могао издати његову тајну народу којим се влада и управља. У току времена смисао династичке предаје правог стања политичких послова био je изгубљен, ШТО JE ПОСЛУЖИЛО УСПЕХУ НАШЕ СТВАРИ" (Протоколи сионских мудраца, протокол бр. 1).
Свлачење политике у гомилу није, дакле, било потребно самим народима. (To je била потреба онога народа коме je било у интересу слабљење националних организама свих других народа сем њега самога. To je била потреба међународног јеврејства.
A Јевреји су свима другим народима наметали либерализам и демократију јер су знали следеће (што je за друге била тајна):
„Народ, препуштен самоме себи, то јест букачима и вођама из његове средине, сам себе руши и ломи партијским раздорима, изазваном тежњом за влашћу и почастима, и нередима који из тога произилазе. Могу ли се народне масе мирно, без такмичења, да размисле, да упуте послове своје земље који се не могу мешати са личним интересима? Могу ли се оне бранити од спољашњих непријатеља? To се не да замислити, јер план раздробљен на толико делова колико je глава у гомили, губи своју целину, пa према томе постаје непојмљив и неизводљив.
„Само аутократно лице може израдити планове опширне и јасне, у једном реду који чини расподелу свега што се налази у механизму државне машине; из тога треба закључити да се целисходна за једну земљу управа мора сконцентрисати у рукама ЈЕДНОГ ОДГОВОРНОГ ЛИЦА. Без апсолутног деспотизма не може постојати цивилизација, коју не спроводе масе већ њихов руковођа пa ма ко он био. Гомила je варварин који испољава своје варварство у свакој прилици. Чим се гомила дочепа слободе, она je убрзо претвара у анархију која je сама пo себи највиши степен варварства" (Протоколи Сионских Мудраца, протокол бр. 1).
Мислим да овоме није потребан никакав даљи коментар.