Тара
22-09-08, 22:32
Ко је „прегазио“ Биљану Србљановић?
http://gorandavidovic.com/images/stories/Srblj001.jpg
Незаслуженој и ничим изазваној промоцији неких људи никад краја.
Наравно, ко други служи за то до „најпрофесионалније“ телевизије Б92 са својим издресираним промотерима.
Често то превазилази границе доброг укуса. Један од последњих примера који смо могли да видимо била је синоћња емисија Оље Бећковић која је на чудан начин бирала госте који ће да причају о проблемима војске. То што је позвала министра војног Шутановца (кога је ословљавала са „Шутанац“) и аналитичара Лазанског очекивано је. Ипак су то људи који се тренутно баве војним питањем. Али, то што је позвала госпођицу, госпођу (даму не свакако), другарицу Србљановић, може се само протумачити као подсмевање гостима и аудиторијуму. Знамо да се њих две приватно друже и то је изгледа битан разлог да се дође на пластичну столицу у „Утиску“.
Емисија је била комична на моменте. Господину Лазанском, Србљановићева замало „очи да ископа“ јер се гласно запитао да ли је она „госпођица или госпођа“? Па још кад јој је Лазански реплицирао на то „ко је прегажен и од кога“ , гледаоци су имали добру забаву.
Некултура и неспособност за вођење цивилизованог разговора, као и неваспитање и непоштовање конвенционалних правила у вербалној комуникацији Биљане Србљановић, није нешто што је непознато. Али, да ова „особа“ коментарише војна и државна питања, па то је урнебесно!
Волела бих да знам по ком основу је та „списатељица- политичарка“ себе прогласила за експерта по војном питању?
Школована у ЛДП-овој школици, просипала је набифловане већ излизане и истрошене, да не кажем „прегажене“ реченице које су досадиле и Богу и народу.
Овим путем се извињавам другарици Биљани што сам принуђена да употребим њој тако мрску реч народ. Јер дотична рече да не воли реч НАРОД.
Стварно, како би један члан анти-народне ЛДП и могао да воли народ, па макар се радило само о речи.
Једном просечном гледаоцу тв програма одмах буде јасно да се ради о члану ЛДП-а само на основу пар изговорених реченица. Они то раде на себи својствен начин, да би убедили све остале како су они јадни ето несхваћени у својој борби за права и једнакост грађана. Нео-бољшевичка ЛДП има за свој светли циљ одлазак у ЕУ а онај ко није за то не заслужује да живи. Њихови чланови се препознају на километар. Чим их видиш приметиш да нису како треба. Не морају ни да проговоре.
А кад ипак проговоре- догоди се Биљана Србљановић. Какав Матрикс, мој Боже.
Не желим да коментаришем како је дотична другарица дозвољавала себи такве лапсусе да је просто тражила да је исправљају и поклапају остали гости. Само желим да истакнем другаричин „утисак недеље а који није на листи“.
Ето, баш је радила једну од „битних“ промоција са својим другарицама из модерног АФЖ-а у Панчеву, „кад су упали неки хулигани у жељи да их спрече“, мало су се споречкали, вербално ваљда, и она јадна је завршила са пријавом за угрожавање јавног реда и мира. Нико није био „прегажен“ али она је добила позив да иде код судије за прекршаје. Борцу за поштовање права и закона, у какве она спада не пада на памет да се одазове на позив па макар завршила у затвору. Заиста Утисак недеље. Или „Безобразлук недеље“?
Зарад мало мира и милозвучности за наше уши и мозак, искрено се надам да ће другарица Б.С. одржати реч изречену пред толиким сведоцима и да се неће одазвати позиву судије за прекршаје.
Можда је време да постане и стручњак за затворе.
Александра Давидовић, 22.09.2008
http://gorandavidovic.com/images/stories/Srblj001.jpg
Незаслуженој и ничим изазваној промоцији неких људи никад краја.
Наравно, ко други служи за то до „најпрофесионалније“ телевизије Б92 са својим издресираним промотерима.
Често то превазилази границе доброг укуса. Један од последњих примера који смо могли да видимо била је синоћња емисија Оље Бећковић која је на чудан начин бирала госте који ће да причају о проблемима војске. То што је позвала министра војног Шутановца (кога је ословљавала са „Шутанац“) и аналитичара Лазанског очекивано је. Ипак су то људи који се тренутно баве војним питањем. Али, то што је позвала госпођицу, госпођу (даму не свакако), другарицу Србљановић, може се само протумачити као подсмевање гостима и аудиторијуму. Знамо да се њих две приватно друже и то је изгледа битан разлог да се дође на пластичну столицу у „Утиску“.
Емисија је била комична на моменте. Господину Лазанском, Србљановићева замало „очи да ископа“ јер се гласно запитао да ли је она „госпођица или госпођа“? Па још кад јој је Лазански реплицирао на то „ко је прегажен и од кога“ , гледаоци су имали добру забаву.
Некултура и неспособност за вођење цивилизованог разговора, као и неваспитање и непоштовање конвенционалних правила у вербалној комуникацији Биљане Србљановић, није нешто што је непознато. Али, да ова „особа“ коментарише војна и државна питања, па то је урнебесно!
Волела бих да знам по ком основу је та „списатељица- политичарка“ себе прогласила за експерта по војном питању?
Школована у ЛДП-овој школици, просипала је набифловане већ излизане и истрошене, да не кажем „прегажене“ реченице које су досадиле и Богу и народу.
Овим путем се извињавам другарици Биљани што сам принуђена да употребим њој тако мрску реч народ. Јер дотична рече да не воли реч НАРОД.
Стварно, како би један члан анти-народне ЛДП и могао да воли народ, па макар се радило само о речи.
Једном просечном гледаоцу тв програма одмах буде јасно да се ради о члану ЛДП-а само на основу пар изговорених реченица. Они то раде на себи својствен начин, да би убедили све остале како су они јадни ето несхваћени у својој борби за права и једнакост грађана. Нео-бољшевичка ЛДП има за свој светли циљ одлазак у ЕУ а онај ко није за то не заслужује да живи. Њихови чланови се препознају на километар. Чим их видиш приметиш да нису како треба. Не морају ни да проговоре.
А кад ипак проговоре- догоди се Биљана Србљановић. Какав Матрикс, мој Боже.
Не желим да коментаришем како је дотична другарица дозвољавала себи такве лапсусе да је просто тражила да је исправљају и поклапају остали гости. Само желим да истакнем другаричин „утисак недеље а који није на листи“.
Ето, баш је радила једну од „битних“ промоција са својим другарицама из модерног АФЖ-а у Панчеву, „кад су упали неки хулигани у жељи да их спрече“, мало су се споречкали, вербално ваљда, и она јадна је завршила са пријавом за угрожавање јавног реда и мира. Нико није био „прегажен“ али она је добила позив да иде код судије за прекршаје. Борцу за поштовање права и закона, у какве она спада не пада на памет да се одазове на позив па макар завршила у затвору. Заиста Утисак недеље. Или „Безобразлук недеље“?
Зарад мало мира и милозвучности за наше уши и мозак, искрено се надам да ће другарица Б.С. одржати реч изречену пред толиким сведоцима и да се неће одазвати позиву судије за прекршаје.
Можда је време да постане и стручњак за затворе.
Александра Давидовић, 22.09.2008