Serbian Nationalist
08-03-08, 08:52
Драго Ковачевић
Савез антифашиста и Косово
Јутрос ми се јавио мој пријатељ Горан Деспотовић, члан Извршног одбора Савеза антифашиста Србије.
Послао ми је најновије саопштење и размишљање антифашиста на тему Косова које ћу постовати на мом блогу јер заслужује пажњу бриткошћу размишљања и прецизношћу појмова са којима се, десетинама година у јавности и од стране националистичког дела политичке елите, манипулише на најтрагичнији начин.
Иначе, Савез антифашиста је активан. Јучер су били у Зрењанину и основали подружницу, а спремају се и за Сомбор, да на лицу места кажу шта мисле о фашистичким акцијама које се ових дана и недеља проводе према пекарама и власницима пекара у том граду..
Па ево текста у целини...
Шта је Косово за нас данас?
Сви "знамо" да је Косово срце Србије – пробили су нам бубне опне овом паролом.
Међутим, хајде да погледамо реално: шта је Косово данас за мене, грађанина Србије?
Одговор је једноставан: Косово је назив једне велике манипулације. Још једне у низу манипулација којима већ 20 година неодговорни одговорни чиниоци управљају овом државом и народом.
Да ли се Србија данас бори за Косово? Наравно, не. Само се производи привид борбе.
Не треба много промућурности да се прозре ова подвала. Свима је јасно да је једини пут за очување Косова – и Срба на Косову – био пут измирења са Албанцима, пут друштвеног, цивилизацијског и демократског напретка.
Међутим, управо ово нико у Србији за последњих 20 година није ни помислио да покуша.
Објективно, Србија је сама одбацила Косово. Очигледне су три ствари:
1. Србија је сама укинула своје право на Косово. 1988, 89 и 90. Милошевић и његов апарат суспендовао је скупштину Косова, сменио руководство (неке и ухапсио) и наметнуо уставне промене. Од тада није образовано ни једно представничко или управно тело у оквиру државног система Србије које би иза себе имало легитимитет да представља Косово. Право неке области да буде адекватно представљена и заступљена у органима власти опште је призната цивилизацијска тековина кодификована у разним међународним повељама. Будући да је Србија укинула то право Косову, свако даље присуство администрације Србије на Косову са становишта прихваћених демократских принципа могло се посматрати само као узурпација или окупација. Право на територијални интегритет данас не може имати предност над правом на слободу и демократију
2. Србија никад није желела Косово. На Косову је постојало дуготрајно стање угрожености неалбанске популације од стране албанских екстремиста. Из разлога притисака и из економских разлога бројност неалбанске популације била је у непрекидном опадању упркос оштрим мерама које су власти предузимале против екстремиста. Из овога је свима било очигледно да се једина перспектива опстанка неалбанске популације на Косову, а самим тим и перспектива останка Косова у Србији, налази у ублажавању и коначном отклањању етничке напетости и неповерења. Међутим, за ових 20 година ни власти Србије ни истакнути политичари и представници српског народа нису предузели апсолутно ништа што би било усмерено ка том циљу. Напротив.
3. Косовски мит и "Косовски идентитет" српског народа нема везе са државно-правним статусом Косова. Уствари, веза косовског мита и српског националног идентитета настала је и развила се управо у време кад Косово није било у Србији. Према томе, нема никакве препреке томе да практикујемо – ако баш хоћемо – косовски мит и без Косова унутар граница Србије. То нам нико не може узети, а није ми познато ни да има претендената.
Према томе, Косово данас за наше политичаре нити је "света српска земља", ни "колевка наше духовности". Косово је празна апстрактна фраза помоћу које неодговорни политичари покушавају да стекну јефтине политичке поене.
У интервјуу "Недељи" (23. јуна 1991), Коча Поповић је истакао: "Ја сам против сваког национализма, јер је национализам најнижи облик друштвене свести."
За разлику од заступника других идеја, политичких, друштвених, уметничких, који имају у виду конкретне позитивне циљеве и конкретан напредак применом својих идеја, националиста стреми у празно. његов једини циљ и једина аспирација је гола апстракција, која егзистира само у националној митоманији и у неким будућим књигама историје и географије. У његовим циљевима нема никакве конкретне добробити за конкретне људе, а у његовом наступању настају сасвим конкретне штете.
Ипак, наши лидери ни дан-данас, после свих болних и трагичних искустава, не одустају од националистичке мобилизације и хушкања.
Позивамо их да се окану митоманских апстракција и да се окрену конкретном животу конкретних људи, унапређивању њихових људских и грађанских права и њиховој добробити. Само на тај начин, на том путу, неки народ и нека земља могу постати велики, снажни и поштовани.
Горан Деспотовић
члан Извршног одбора Савеза антифашиста Србије
http://www.antifasizam-nob.org.yu/
Шљам анти-српски! :mad:
Савез антифашиста и Косово
Јутрос ми се јавио мој пријатељ Горан Деспотовић, члан Извршног одбора Савеза антифашиста Србије.
Послао ми је најновије саопштење и размишљање антифашиста на тему Косова које ћу постовати на мом блогу јер заслужује пажњу бриткошћу размишљања и прецизношћу појмова са којима се, десетинама година у јавности и од стране националистичког дела политичке елите, манипулише на најтрагичнији начин.
Иначе, Савез антифашиста је активан. Јучер су били у Зрењанину и основали подружницу, а спремају се и за Сомбор, да на лицу места кажу шта мисле о фашистичким акцијама које се ових дана и недеља проводе према пекарама и власницима пекара у том граду..
Па ево текста у целини...
Шта је Косово за нас данас?
Сви "знамо" да је Косово срце Србије – пробили су нам бубне опне овом паролом.
Међутим, хајде да погледамо реално: шта је Косово данас за мене, грађанина Србије?
Одговор је једноставан: Косово је назив једне велике манипулације. Још једне у низу манипулација којима већ 20 година неодговорни одговорни чиниоци управљају овом државом и народом.
Да ли се Србија данас бори за Косово? Наравно, не. Само се производи привид борбе.
Не треба много промућурности да се прозре ова подвала. Свима је јасно да је једини пут за очување Косова – и Срба на Косову – био пут измирења са Албанцима, пут друштвеног, цивилизацијског и демократског напретка.
Међутим, управо ово нико у Србији за последњих 20 година није ни помислио да покуша.
Објективно, Србија је сама одбацила Косово. Очигледне су три ствари:
1. Србија је сама укинула своје право на Косово. 1988, 89 и 90. Милошевић и његов апарат суспендовао је скупштину Косова, сменио руководство (неке и ухапсио) и наметнуо уставне промене. Од тада није образовано ни једно представничко или управно тело у оквиру државног система Србије које би иза себе имало легитимитет да представља Косово. Право неке области да буде адекватно представљена и заступљена у органима власти опште је призната цивилизацијска тековина кодификована у разним међународним повељама. Будући да је Србија укинула то право Косову, свако даље присуство администрације Србије на Косову са становишта прихваћених демократских принципа могло се посматрати само као узурпација или окупација. Право на територијални интегритет данас не може имати предност над правом на слободу и демократију
2. Србија никад није желела Косово. На Косову је постојало дуготрајно стање угрожености неалбанске популације од стране албанских екстремиста. Из разлога притисака и из економских разлога бројност неалбанске популације била је у непрекидном опадању упркос оштрим мерама које су власти предузимале против екстремиста. Из овога је свима било очигледно да се једина перспектива опстанка неалбанске популације на Косову, а самим тим и перспектива останка Косова у Србији, налази у ублажавању и коначном отклањању етничке напетости и неповерења. Међутим, за ових 20 година ни власти Србије ни истакнути политичари и представници српског народа нису предузели апсолутно ништа што би било усмерено ка том циљу. Напротив.
3. Косовски мит и "Косовски идентитет" српског народа нема везе са државно-правним статусом Косова. Уствари, веза косовског мита и српског националног идентитета настала је и развила се управо у време кад Косово није било у Србији. Према томе, нема никакве препреке томе да практикујемо – ако баш хоћемо – косовски мит и без Косова унутар граница Србије. То нам нико не може узети, а није ми познато ни да има претендената.
Према томе, Косово данас за наше политичаре нити је "света српска земља", ни "колевка наше духовности". Косово је празна апстрактна фраза помоћу које неодговорни политичари покушавају да стекну јефтине политичке поене.
У интервјуу "Недељи" (23. јуна 1991), Коча Поповић је истакао: "Ја сам против сваког национализма, јер је национализам најнижи облик друштвене свести."
За разлику од заступника других идеја, политичких, друштвених, уметничких, који имају у виду конкретне позитивне циљеве и конкретан напредак применом својих идеја, националиста стреми у празно. његов једини циљ и једина аспирација је гола апстракција, која егзистира само у националној митоманији и у неким будућим књигама историје и географије. У његовим циљевима нема никакве конкретне добробити за конкретне људе, а у његовом наступању настају сасвим конкретне штете.
Ипак, наши лидери ни дан-данас, после свих болних и трагичних искустава, не одустају од националистичке мобилизације и хушкања.
Позивамо их да се окану митоманских апстракција и да се окрену конкретном животу конкретних људи, унапређивању њихових људских и грађанских права и њиховој добробити. Само на тај начин, на том путу, неки народ и нека земља могу постати велики, снажни и поштовани.
Горан Деспотовић
члан Извршног одбора Савеза антифашиста Србије
http://www.antifasizam-nob.org.yu/
Шљам анти-српски! :mad: