Фића
10-09-08, 02:30
Б92, педери, наркомани и остали умоболници
http://i350.photobucket.com/albums/q431/filipsrpski/slikazablog.jpg
Не треба да будемо изненађени кад сазнамо да се у нашем граду одржавају некакви скупови наркомана или педера. Не треба да се чудимо кад прочитамо у новинама да су у нашој земљи подигли споменик некаквом музичару који је био наркоман и који је промовисао расистичке идеје црначке супремације. Такође, не треба да буде чудно што нам од северне Србије праве још једну Републику и што су Срби тамо све више угрожени. Све је то нормално с обзиром ко нам је на власти и какве све организације вршљају у Србији.
Србијом владају Сорошеви људи који су доспели на власт помоћу једне од оних „обојених револуција“. Све те „обојене револуције“ широм Европе је финансирао јеврејски милијардер Џорџ Сорош који је познат по томе да је многе земље „завио у црно“ тако што их је финансијски ојадио и сматра се да је он изазвао многе немире и сукобе (ратове) широм света.
Сорошеву финансијску подршку имају многе невладине udruge као што су Фонд за „хуманитарно право“ (директорка Наташа Кандић), Хелсиншки одбор за „људска права“ (председница Соња Бисерко), Комитет правника за „људска права“ (директорка Биљана Ковачевић – Вучо). Не треба пуно објашњавати какве су те невладине udruge јер је довољно да се зна да добијају паре од богаташа са запада који су финансирали шиптрске терористе на Косову и који сада помажу влади Хашима Тачија. Директорка Фонда за „хуманитарно право“, Наташа Кандић, присуствовала је проглашењу независности у Скупштини Косова, седећи поред терориста који су одговорни за многа убиства и протеривање српског народа. За њу то нису били терористи већ само „захвални Албанци који су били жртве у претходном периоду“.
Ту су и „Жене“ у црном, Queeria (педери), антифа (анархисти и неокомунисти) и разна друга удружења умоболника која делују у Србији. Посебно треба истаћи медијску кућу Б92 чији је програм већ свима добро познат. Телевизија Б92 редовно приказује емисије у којима се на неки начин мора „пљунути“ по Србима или српској историји, а сличан им је и радио, уопште ме не би чудило да почну да пуштају песме Марка Перковића (Томпсона) и других усташа. Ту је и сајт Б92 на којем се могу прочитати текстови које пишу педери и наркомани.
Кад је требао да се одржи марш за јединство Србије у Новом Саду, то јест протест против свих облика аутономаштва, сепаратизма, секташења и подела у Србији, тадa су се активирали ови умоболници које сам горе навео. Педери, анархисти, „Жене“ у црном и још многе невладине udruge су се најоштрије успротивиле да се одржи такав протест. Наравно, они нису желели да наведу прави разлог због којег им је сметао српски марш већ су пустили причу како некакви зли фашисти хоће да марширају Новим Садом и да народ мора да спречи то. Ту се посебно истакао Ненад Чанак, звани Крмак, којем је највише сметало одржавање протеста српских патриота у Новом Саду. Постоје два разлога због којих је Чанак био најактивнији у спречавању одржавања скупа српских патриота. Први разлог је зато што је тај марш требао да буде протест против аутономаштва и сепаратизма за које се он иначе залаже, а други је зато што је он желео да се изрекламира пред народом као борац против некаквих „опасних фашиста“ који желе да марширају Новим Садом. Нажалост, било је оних који су насели на његове причице немајући појма о чему се заправо ради. Пошто су телевизија и сви остали медији под контролом власти, другој страни се није дозволило да објасни о каквом се протесту ради. То је за њих демократија.
Занимљиво је како су Крмак и њему слични тржили да се забрани протест српских патриота, а са друге стране не сметају им скупови које организују сепаратисти у Војводини, педерске параде и окупљања наркомана. Тај Крмак је био на усташком скупу на којем се узвикивало „Srijem Hrvatskoj“. За њега су окупљања усташа и сепаратиста нормални скупови „изузетног емотивног набоја“ и ништа више. Невладиним udrugama није сметала она „уметничка“ изложба са ликом шиптарског терористе Адема Јашарија у центру Београда, чак су је и подржавале. То управо објашњава какве су те невладине организације и каква нам је власт.
Забранили су нам да одржимо скуп сећања поводом 9 година од НАТО бомбардовања.
Забрањују нам да протестујемо против секташења и сепаратизма.
Забрањују нам да бранимо своју земљу.
Забрањују нам да мислимо.
Вероватно ће ускоро почети да нам забрањују да постојимо! Ако буду тако наставили, брзо ће им доћи крај!
Филип З.
среда, 10. септембар 2008.
.
http://i350.photobucket.com/albums/q431/filipsrpski/slikazablog.jpg
Не треба да будемо изненађени кад сазнамо да се у нашем граду одржавају некакви скупови наркомана или педера. Не треба да се чудимо кад прочитамо у новинама да су у нашој земљи подигли споменик некаквом музичару који је био наркоман и који је промовисао расистичке идеје црначке супремације. Такође, не треба да буде чудно што нам од северне Србије праве још једну Републику и што су Срби тамо све више угрожени. Све је то нормално с обзиром ко нам је на власти и какве све организације вршљају у Србији.
Србијом владају Сорошеви људи који су доспели на власт помоћу једне од оних „обојених револуција“. Све те „обојене револуције“ широм Европе је финансирао јеврејски милијардер Џорџ Сорош који је познат по томе да је многе земље „завио у црно“ тако што их је финансијски ојадио и сматра се да је он изазвао многе немире и сукобе (ратове) широм света.
Сорошеву финансијску подршку имају многе невладине udruge као што су Фонд за „хуманитарно право“ (директорка Наташа Кандић), Хелсиншки одбор за „људска права“ (председница Соња Бисерко), Комитет правника за „људска права“ (директорка Биљана Ковачевић – Вучо). Не треба пуно објашњавати какве су те невладине udruge јер је довољно да се зна да добијају паре од богаташа са запада који су финансирали шиптрске терористе на Косову и који сада помажу влади Хашима Тачија. Директорка Фонда за „хуманитарно право“, Наташа Кандић, присуствовала је проглашењу независности у Скупштини Косова, седећи поред терориста који су одговорни за многа убиства и протеривање српског народа. За њу то нису били терористи већ само „захвални Албанци који су били жртве у претходном периоду“.
Ту су и „Жене“ у црном, Queeria (педери), антифа (анархисти и неокомунисти) и разна друга удружења умоболника која делују у Србији. Посебно треба истаћи медијску кућу Б92 чији је програм већ свима добро познат. Телевизија Б92 редовно приказује емисије у којима се на неки начин мора „пљунути“ по Србима или српској историји, а сличан им је и радио, уопште ме не би чудило да почну да пуштају песме Марка Перковића (Томпсона) и других усташа. Ту је и сајт Б92 на којем се могу прочитати текстови које пишу педери и наркомани.
Кад је требао да се одржи марш за јединство Србије у Новом Саду, то јест протест против свих облика аутономаштва, сепаратизма, секташења и подела у Србији, тадa су се активирали ови умоболници које сам горе навео. Педери, анархисти, „Жене“ у црном и још многе невладине udruge су се најоштрије успротивиле да се одржи такав протест. Наравно, они нису желели да наведу прави разлог због којег им је сметао српски марш већ су пустили причу како некакви зли фашисти хоће да марширају Новим Садом и да народ мора да спречи то. Ту се посебно истакао Ненад Чанак, звани Крмак, којем је највише сметало одржавање протеста српских патриота у Новом Саду. Постоје два разлога због којих је Чанак био најактивнији у спречавању одржавања скупа српских патриота. Први разлог је зато што је тај марш требао да буде протест против аутономаштва и сепаратизма за које се он иначе залаже, а други је зато што је он желео да се изрекламира пред народом као борац против некаквих „опасних фашиста“ који желе да марширају Новим Садом. Нажалост, било је оних који су насели на његове причице немајући појма о чему се заправо ради. Пошто су телевизија и сви остали медији под контролом власти, другој страни се није дозволило да објасни о каквом се протесту ради. То је за њих демократија.
Занимљиво је како су Крмак и њему слични тржили да се забрани протест српских патриота, а са друге стране не сметају им скупови које организују сепаратисти у Војводини, педерске параде и окупљања наркомана. Тај Крмак је био на усташком скупу на којем се узвикивало „Srijem Hrvatskoj“. За њега су окупљања усташа и сепаратиста нормални скупови „изузетног емотивног набоја“ и ништа више. Невладиним udrugama није сметала она „уметничка“ изложба са ликом шиптарског терористе Адема Јашарија у центру Београда, чак су је и подржавале. То управо објашњава какве су те невладине организације и каква нам је власт.
Забранили су нам да одржимо скуп сећања поводом 9 година од НАТО бомбардовања.
Забрањују нам да протестујемо против секташења и сепаратизма.
Забрањују нам да бранимо своју земљу.
Забрањују нам да мислимо.
Вероватно ће ускоро почети да нам забрањују да постојимо! Ако буду тако наставили, брзо ће им доћи крај!
Филип З.
среда, 10. септембар 2008.
.