View Full Version : Порекло ћирилице
Подстакнут следећом констатацијом члана форума bf_109_g_6:
cirilicu ne volem jer nije nashe ,nego grchko pismo napravljeno da unishti slovensku pismenost
отварам тему о пореклу ћирилице.
За почетак ћу рећи да се ни у ком случају не слажем с овом констатацијом. То би значило да су Грци (или по бугарашкој теорији - Бугари; они се радују оваквим констатацијама) направили писмо којим се служе православни народи од Балкана до Сибира. Шта више, очевидне сличноси између ћириличног и Виначнског писма не дају места сумњи у званичну верзију, по којој су Ћирило и Методије аутори ћирилице; по мени, они би једино могли бити њени модификатори.
Какво је ваше мишљење?
Има у ћирилици грчког елемента то је несумљиво, али више у овој данашњој коју ми користимо него у старој пре Вука или у средњевековној. И глагољица има грчке елементе, али и многе симболе за које се ни до дан данас не зна одакле су преузети. А ово да ћирилица није ,,наше писмо'' сам видео и на форуму расоналиста, који прилично форсирају латиницу, која, је ипак много мање србска од ћирилице.
gde me nadjoste sad na temu ovu :) .... bojim se da ova tema ne izazove neku svadju i razdor ,poshto ovo shto cu da kazem nije bash prihvatljivo svima :p ...
kad neki narod hocete da pokorite ,pamcenje prvo mu uzmite - da ne zna ko je i shta je . a najlakshe to je ako je narod nepismen - ako ne moze da prochita i razume ono shto su mu preci ostavili .onda je lako prichati mu bajke . tako mi danas imamo prichu o svetim cirilu i metodiju ,dobrodushnim grcima :p koji iz velike ljubavi napravishe azbuku nepismenim slovenima i uvedoshe ih za svoga zivota u svetlost hriscanstva.
istina je malchice drukchija :D . cirilo i metodije hriscanstvo doista shirahu - ali iz razloga vrlo sebichnih ;) . stara vizantija beshe izgubila svoje zube ,pa se manje sluzila silom a vishe lukavstvom. a koje je grchko lukavstvo vece od pretvaranja da su prijatelji - i da pod maskom prijateljstva ostvare duhovnu vlast nad narodom slovenskim. vekovima posle toga preuzimanja hriscanstva , grchki patrijarsi i arhiepiskopi behu vlast nad stadom slovenskim , a knezovi zeljni vlasti klahu svoj narod da uspostave vlast jahvea tamo gde nekad behu kipovi perunovi i svetovidovi .
ali vratimo se cirilici . chak i da verujemo u genijalnost cirilovu ,ipak je teshko od nule napraviti neshto chega nema . zato to tako i nije bilo. :) uporedimo li grchko ustavno pismo i cirilicu - sve ce nam biti jasno :) .slicnost je velika i nesumnjiva i ne ostavlja primisli o poreklu . ali da li bash tako lako grchko pismo sidje medju narod slovenski ?
postoji jedna velika tajna - a zove se glagoljica ! ne zna se ko je napravi ,ali zna se da je gonjahu i katolichki pape i pravoslavni patrijarsi ... ima u njoj kazu uticaja sa raznih strana - pismena grchkih cirilici slichnih ,ali i shara slichnim arapskim i slova nepoznatih narodima sveta :P . i na tom pismu kazu , prve su slovenske knjige pisane .ali dal bash behu prve ? jer tesho da slavjani slavjahu isusa nazarecanina pored bogova svojih - bliskijih i duhom i jezikom ... crnorizac neki hrabar ,sluga boga izrailjskoga ,ali krvlju ipak sloven - reche chrtama i rezama preci pisahu ... ostashe li neke od tih reza u knjigama glagoljskim ? . bogovi naroda vasheg tajnu znaju - vratite im li se ,mozda vam tajnu kazu ;) ...
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/09/images/14.jpg
Као што рекох већ, оваквом разматрању највише се радују - Бугари. Св. Климент и Наум, Св. Ћирило и Методије, сви они су Бугарског порекла, па су тако Бугари нас Србе научили да пишемо, знаш. :rolleyes:
Е сад ћу ја да ти покажеш линк на jew/pedii, http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0
Прво - територија на којој се пише, или се писало ћирилицом:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cc/Cyrillic_alphabet_distribution_map.png/350px-Cyrillic_alphabet_distribution_map.png
Тамне површине су оне где је ћирилица главно писмо, а оне светле, где се користи као споредно, уз нека друга.
Друго - списак језика који користе, или су користили ћирилицу:
* индоевропски језици
o словенски језици
+ руски
+ украјински
+ белоруски
+ бошњачки (који уз ћирилицу равноправно користи и латиницу[тражи се извор])
+ српски (који уз ћирилицу равноправно користи и латиницу)
+ македонски
+ бугарски
o индо-ирански језици
+ осетски
+ таџички
o романски језици
+ румунски (до 19. века а у Молдавији између 1940 и 1989 (види молдавски))
o остали индоевропски језици
+ ромски (у Србији и земљама бившег СССР)
+ курдски (код Курда који живе у земљама бившег Совјетског Савеза)
* алтајски језици
o турански језици
+ азеријски (1939-1991)
+ татарски
+ туркменски (1940-1994)
+ узбечки (1940-1998)
+ киргишки
+ казашки и гангушки (од 1957)
o угро-фински језици
+ удмуртски
+ килдински саамијски
+ мордвински
o остали, махом алтајски језици
+ абаски
+ абхаски
+ адиџеји
+ ајсорски
+ алтајски
+ аварски
+ балкарски
+ башкирски
+ бурјатски
+ чеченски (1940-1991)
+ чувашки
+ чукчијски
+ даргваски
+ дунгански
+ евенкски
+ кабардијански
+ калмички
+ карачејски
+ каракалпачки
+ карелијански
+ какаски
+ кантски
+ комијски
+ корјачки
+ кумички
+ лачки
+ лезгијански
+ мансијански
+ маријски
+ монголски
+ нанајски
+ ненецки
+ ногајски
+ оријатски
+ селкупски
+ табасарански
+ татски
+ тувански
+ удекански (удегански) и јакутски језици)
* вештачки језици
o словио
o нова лингва франка
Према томе, по званичној теорији (а и по теби), испада да су ова два Грка (или Бугара, јел`те), описменили све ове народе, учећи их ћириличном писму. Ако мене питаш, мало им је много. :biggrinjester:
Сад ћу даље, да не правим папазјанију у једном посту, наставак стиже одмах. :D
...Ко што рекох друже авијоне:biggrinjester:, а мислим да се ту слажемо, историја је, поготову ова наша, словенска, препуна наметнутих фалсификата и нетачности. Последње што треба да урадимо, то је да се и ми сами поводимо за тиме. Лепо си рекао, кад неки народ хоћете да покорите, одузмите му сећање. Пази ово:
http://raska.greatnow.com/Vinca/Vir_Bukvar.jpg
Azbuka Lepenskog Vira iz VII i VI milenijuma pre naše ere
Даље, поређење модерне ћирилице и латинице, са писмом Лепенског вира:
http://raska.greatnow.com/Vinca/Vinca_Cirilica.jpg
Ко оно беше измислио ћирилицу? А руне, јесу ли оне само нордијске, или је још неко писао њима ? :rolleyes:
Славјанске руне (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=336246&highlight=runes);)
Хвала господину Радивоју Пешићу за своја истраживања. Жалосно је што оваква сазнања по правилу наилазе на зид ћутања и догматског оповргавања.
А ово да ћирилица није ,,наше писмо'' сам видео и на форуму расоналиста, који прилично форсирају латиницу
Па да, они су увек најпаметнији. :(
cirilo i metodije su grci ,nemaju veze sa bugarima (zvali su se konstantin i mefodi pre zamonashenja ,otac ima se zvao lav i bio je vizantijski vojskovodja ;) ) .
shto se tiche slichnosti pisma lepenskog vira sa latinicom i cirilicom ,ona postoji - poshto su se oba ta pisma tada formirala ,samo ne znam kakve to veze ima sa nama slovenima ,kad tu nismo ziveli u to vreme :p ...
koliko sam ja uvideo ,slovenima su pripisuju 2 vrste pisama : jedno oblije pisano na drvenim dashcicama i drugo grublje i oshtrije ,pogodnije za rad na kamenu . nijedno od tih pisama nije slicno ni cirilici ni latinici ,koje vode poreko od uncijale :
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Codex_sinaticus.jpg/285px-Codex_sinaticus.jpg
За мене је ћирилица српско писмо и нећу да пишем шокачким хироглифима(Латиницом)
За мене је ћирилица српско писмо и нећу да пишем шокачким хироглифима(Латиницом)
svet se ne okrece oko tebe :p ,a latinica je pismo latinsko i ima isto poreklo kao i cirilica ,shto se vidi po broju istih grafema ;) .
Slavic Runes were called "Runitsa", "Cherty y Rezy" ("Strokes and Cuts") and later, "Vlesovitsa". The Cyrillic system ("Cyrillitsa") was created in the 9th century by Sts. Cyril and Methodius based on a combination of the Greek alphabet and the Slavic Runes. Vlesovitsa continued to be used by the Pagans, while Cyrillitsa was used by the Christians. During the "war" against Paganism, the Christians destroyed each document that contained Runic instead of the Cyrillic writing, usually along with its owner. This was done so effectively that according to most sources, the ancient Slavic peoples had no written language at all. Therefore the nearly all records of the rituals, temples and idols/gods of the ancient Slavs come from the very people sent to destroy them. This, along with the fact that very little information on Slavic Mythology and Magick has been translated into English, makes studying the subject extremely difficult.
http://members.aol.com/hpsofsnert/beli.html
Vlesovitsa или власовица, карактеристично је писмо на којем је писана и Велесова књига.
Весели пламичак
05-09-08, 10:08
Ја лично мислим да је ћирилица у неком облику постојала и пре Ћирила и Методија... Јер ми не делује логично да нам њих двоица измисле комплетно ново писмо, кад им је било много једноставније да нам просто наметну своје грчко и науче нас њему и тиме прошуире византиски утицај и културу.
svet se ne okrece oko tebe :p ,a latinica je pismo latinsko i ima isto poreklo kao i cirilica ,shto se vidi po broju istih grafema ;) .
Све и да је ћирилица чисто грчког порекла, она има далеко већи утицај у нашој култури од њене латинске ,,сестре''.
Ја лично мислим да је ћирилица у неком облику постојала и пре Ћирила и Методија
Ћирило и Методије су направили глагољицу, а не ћирилицу. Ћирилица је дело Наума и Климента охридског.
Па и ћирилица и латиница (стандардна и "словенизована" ) вуку грчко и даље феничанско порекло . И наравно да је више књига на српском језику написано ћирилицом. Све то није спорно ,већ се ради о једноставном проблему - да ли ми треба да се толико идентификујемо са тим писмом , с обзиром на сврху његовог стварања ?
да ли ми треба да се толико идентификујемо са тим писмом , с обзиром на сврху његовог стварања ?
Да се враћамо на словенске руне не можемо сигурно...
Да се враћамо на словенске руне не можемо сигурно...
:)
Слажем се потпуно.
bf_109_g_6, једноставно немамо са којим другим писмом да се идентификујемо ако не са ћирилицом. Остају нам или руне или клинасто :)
Можемо се бавити питањем поријекла ћирилице, али не видим вајду од дискусије на тему србског идентификовања са ћирилицом као националним писмом...
Србски Гром
05-09-08, 17:54
Ево пар интересантних ствари везаних за ову тему...:)
ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ КОД ПОЖАРЕВЦА
СРПСКА ЋИРИЛИЦА ИЗ РИМСКОГ ДОБА!
Званична историја учи да је српска ћирилица настала у 10. веку. Међутим, сада је српска ћирилица откривена на Маргумском натпису насталом између 1. и 6. века, Што доводи у питање и теорију о доласку Срба на Балкан
Сличности српског и санскритског језика, помогле су Станиши да преведе хришћанску молитву \'\'Оче наш" или \'\'Тата хнах\'\'.
Молитва гласи: Ках аси на набхахси (који јеси на небесима), да ви видха нама тваја (да се светли име твоје), дабхијат апхи рађа тваја (да буде царство твоје)...
ОСНОВНИ ТЕКСТ
Пре педесетак и више година на локалитету \'\'Орашје\'\' код Дубравице, у близини Пожаревца, тим археолога је пронашао бројне предмете из праисторије, антике и средњег века. О нађеним предметима се сазнало више тек 1982. године, доласком археолога Драгана Јацановића за директора Народног музеја у Пожаревцу. Као млад и знатижељан човек, Јацановић се заинтересовао налазима упакованим у музејске депое и препуштене забораву. Тада је нашао и два фрагмента римске опеке са уклесаним чудним натписом и ћириличним словима Д, В и И, док друга слова до тада никада није ни видео. Опека је имала димензије 40 са 25 цм а била је дебљине 4 центиметра. На њој је било исписано око 180 знакова, од којих су 49 били различити. У документацији и извештајима руководилаца ископавања са локалитета, у стручним круговима познатом као антички град Маргум, и текстовима др Растислава Марића, Ђорђа Маноа-Зисија и проф. Милутина Гарашанина, који су спроводили ископавања и тумачили латинске текстове из Маргума, археолог Јацановић није нашао пратећу документацију и о опеци; претпостављао је да о њој, коју је сада имао и у рукама, тим стручњака није много знао.
Млади археолог се заинтересовао за порекло нађене римске опеке и почео да се распитује којој врсти писма припада. Археолог Мирослава Мирковић, стручњак за антику, била је сигурна да се не ради о латинском и грчком писму, па је затражено мишљење стручњака за средњи век. Ни епиграфичари се нису сложили око тога: једни су тврдили да је у питању глагољица, а други да се ради о натпису ћириличног порекла. Загонетни натпис на римској опеци нико није умео да протумачи!
Лингвиста проф. Радивоје Пешић осамдесетих година прошлог века и сам се заинтересовао за римску опеку у Пожаревцу. Било му је чудно словенско писмо на римској опеци, знајући да локалитет \'\'Орашје\'\' садржи материјал Старчевачке културе до половине средњег века. Временско порекло Маргумског натписа није било могуће утврдити а, да цела ствар буде и компликованија, преовладало је мишљење да је натпис на римској опеци настао у средњем веку, иако не представља средњевековно словенско писмо!
Поред опеке са чудним натписом, на другим предметима римског доба откривени су жигови Клаудијеве и Флавијеве седме, односно четврте легије. Натпис је био утиснут у свежу опеку пре печења у керамичкој радионици. Коришћене су и формуле, скраћенице и лигатуре карактеристичне за писмо Горње Мезије крајем другог и почетком трећег века наше ере. Сазнања везана за облик и фактуру опеке, упутили су стручњаке да одговор потраже и у антици. Приликом декодирања натписа проф. Радивоје Пешић је наишао на речи заступљене у рашанско-етрурској лексици, али је натпис и даље остао загонетка.
После свега остало је питање: да ли Маргумски натпис представља тајну, вешто режирану превару или се, напросто, ради о потуреном фалсификату? До данас нико то није утврдио. Остало је записано да је у питању ћирилично писмо чији су поједини знаци, са намером или не, исписивани наопако! Поред ћириличних слова, друга нису слична познатим писмима тог периода. Маргумски натпис је тако остао загонетка коју, педесет и више година, нико није умео или, из неких других разлога, желео да протумачи.
ПОРУКА ЈЕ НАЈЗАД ПРОЧИТАНА
Станиша Атанасијевић из Јагодине је истраживач и аматер у области историје; страст му је српска древна историја. Рођен је 1935. године у оближњем Ракитову; завршио је средњу техничку школу и Вишу школу организације рада. Од скора је и пензионер, после 40 година рада на разним пословима у јагодинској \'\'Електродистрибуцији\'\'. За јагодински недељник \'\'Нови пут\'\' припремио је до сада више написа о пореклу Срба и санскрит речнику али, то треба и рећи, прилози на ову тему нису наишли на очекивана реаговања.
А пре десетак година, сасвим случајно, на јагодинској пијаци, Станиша је наишао на стару књигу "Панча Татра", штампану 1920. године у Новом Саду. Књига је обиловала бројним причама, међу којима је уочио многа имена сличних српским. То га је мотивисало, испричао нам је, да потражи и друге књиге из старе индијске \'\'Веде\'\'. Из разних извора набавио је петнаестак, а највреднија је била \'\'Бхагавадгита\'\'. Преведено на санскрит писмо наслов књиге значи \'\'Божја химна\'\', а Станиша и појашњава: Бхаг-Бог, вад-хват, хватање, гита-гитара, песма. Или, свето писмо браманске вере прасрба док су живели у Индији пре пет хиљада година. Моја сазнања, каже Станиша, убедила су ме да су Срби древни народ Индије, и да су се на Балкан населили много пре од 6. века и много пре од Христа.
ТАЈНА САНСКРИТ ПИСМА
Римска опека са загонетним текстом из Пожаревца само је један од доказа да су Срби одувек били на данашњим просторима, тврди Станиша Атанасијевић. За Маргумски натпис сазнао сам из неког старог часописа. Годину дана сам га проучавао, као и писма старих народа: руне, старокелтско, санскритско, старогрчко, старојеврејско, глагољицу, клинасто и друга, данима исцртавао и тумачио смисао појединих знакова на римској опеци. Био сам изненађен, наставља Станиша и показује "превод" натписа са римске опеке. Колико је само ту старих српских речи, као што су: тавница, леш, сад, молим, мирни, убига, отео, изеле…
Са приметном мирноћом Станиша Атанасијевић нам потом и саопштава како у Маргумском натпису пише "да је неко убијен од његових најближих јер им је нешто отео, да је убијен у 32. години и да је сада леш, сахрањен у втавницу…"
Јагодински историчари, са којима се Станиша дружи, већ су чули за његово одгонетање Маргумског натписа. Питали смо га како су реаговали. Остали су практично без речи - одговара и обавештава нас да очекује скорашњи састанак са директором Народног музеја у Пожаревцу.
Маргумски натпис, ископан у периоду 1947-1950. године на локацији старог римског града Маргум код Пожаревца, више није изазов, а ни загонетка. Бар када се ради о човеку из Јагодине, историчару и аматеру, пензионеру Станиши Атанасијевићу.
ШТА КАЖУ ИСТОРИЧАРИ?
Станишино размишљање је занимљиво, каже јагодински професор историје који није желео да му поменемо име. Васпитавани смо да верујемо само \'\'ауторитетима\'\', те смо спремни да одбацујемо и саму помисао да би, неки заљубљеник или романтик, био у стању да открије значајне ствари. Ако се све генерално одбацује, тада се и дешава да се \'\'са прљавом водом избаци и новорођенче\'\'.
Пензионисани археолог у Јагодини Саво Ветнић каже:
"Заиста фасцинантно! Јасно је да је натпис писан ћирилицом, али остаје дилема у ком времену. Пошто стил подсећа на мезијски, могуће је да се ради о римској плочици. Ако би се то поуздано и потврдило, онда би променило целокупну историју наше писмености."
Душан Вукотић, који се бави генезом језика и до сада је објавио две књиге на ту тему ("Прародитељ европског језика\'\' и \'\'Српска зора бела (велика тајна српског језика)", пита:
"Зар није дошло време да престанемо да скривамо доказе који би нам значајно послужили да се стави тачка на лажну историју Срба у античком добу и средњем веку?"
Др Пешић је био у праву: Срби су се заверили против себе самих! Верујем да је Станиша то добро прочитао и томе би се морао дати огроман публицитет. Наравно, уз проверу да натпис није фалсификован, мада сумњам да је тако нешто и могло некоме пасти на памет средином прошлог века. Натпис је пронађен пре 50 година и не знам зашто се толико чекало. Да ли је у питању наша немарност или смишљено скривање свих сертификата који су могли да \'\'пробуде\'\' српску науку?
Преузето са... http://www.pogledi.co.yu/id.php3?id=523&kat=%C7%DB%D0%DD%E6%D8
ne vidim potrebu da se uopshte identifikujemo sa pismom - treba se identifikovati sa jezikom ! ni jedno ni drugo pismo (cirilica ili latinica) nisu ni nashi niti jedinstveni samo za nas. tako da su ti pozivi "pishi cirilicom" od kojih je i nastala ova tema :biggrinjester: pomalo deplasirani.
shto se tiche ovog otkrica - sasvim je moguce da je i pre slovena ovde pisano "cirilicom" ,odnosno grchkim pismom ...
Србски Гром
05-09-08, 18:04
А ево и за оне који воле руне...:)
http://www.sunnyway.com/runes/
Овде је приказана трансформација руна у одређена писма...http://www.sunnyway.com/runes/origins.html
Па упоредите Винчанске симболе и руне...http://www.gorandavidovic.com/forum/showthread.php?t=480&page=3
:cheers:
Србски Гром
05-09-08, 18:13
shto se tiche ovog otkrica - sasvim je moguce da je i pre slovena ovde pisano "cirilicom" ,odnosno grchkim pismom ...
Наравно да је овде писано ћирилицом и пре "доласка" Словена...Једино је чудно што су Српске речи исписане пре "доласка" Срба...
И некако ми се не уклапа прича о прекултурним Грцима,најписменијм на свету...по твојој теорији Грци су Словене који су "дошли" на Балкан(или боље рећи Србе)научили да пишу ћирилицом,а онда су се ти Срби поново вратили на северо-исток научивши и браћу Русе да се користе истим писмом...;)
http://xs129.xs.to/xs129/08274/fig2890.jpg
josh kad bi neko uspeo da objasni kako je stanisha pronashao te srpske rechi na ovoj kamenoj tabli ... ;)
http://www.pogledi.co.yu/casopis/263-2.jpg
p.s. cirilica je u rusiju doshla sa hriscanstvom ,u vreme kneza vladimira (koga rusi zovu i "prokletim" ;) )
Друже bf_109_g_6, када се говори о Винчанском алфабету који сам ја приложио - ја сам лепо назначио да је оно створено у периоду око 6-7 миленијума пре нове ере! Ја не знам да ли је тада уопште било Словена, али такође сам сигуран да није било ни Германа ни Келта ни Хелена, ни других Индо-Европских групација. Дакле, сигурно је да је неки процес диференцијације ових старих Аријеваца био увелико у току, али, наравно да се не може рећи да је у време настанка овог писма, у Винчи живело Словенско становнитвшо - из простог разлога што Словена, као посебне етничко-лингвистичке групације није ни било. Ако неко има неки поуздан податак који би ме демантовао, волео бих да видим.
Мислим да је свако ко је овде износио своје ставове, по мало у праву. Ако већ знамо да Индо-Европски народи вуку порекло из једног те истог корена, онда је сасвим за очекивати да ће писма која ти народи користе, бити у некој мери слична. На слици коју сам приложио у претходном посту, лепо се виде, између осталог, и одређени рунски знакови - руна "Тир", "Хагал", "Сиг", и друге. Али с друге стране, нема смисла говорити о ћирилици у контексту византијско-хеленско-бугарског покрштавања Словена. Очигледно је да многи словни знакови данашње ћирилице вуку порекло из прадавних Аријевских времена, и у том контексту Св. Климент, Наум, Ћирило и Методије могу бити једино модификатори ћириличног алфабета, никако њени креатори. Као кад би неко рекао да је Вук Караџић творац српског језика. :D
Даље, неко је овде споменуо Чрноризца Храбра. Он јесте писао да су Словени писали "чертами и резами", али на шта се мисли кад се каже црте и резе? Мене то асоцира једино на писмо које мора наликовати рунском, и овом Винчанском, нема друге. Једини разлог што се више рунска и винчанска слова не пишу у стилу црта и реза, јесте појава папира. :D
shto se tiche vinchanskog alfabeta i tadashnjih stanovnika - mislim da bi se on najpre mogao vezivati za kelte ,kao grupu koja je otprilike u to vreme zivela u ovim krajevima. nesumnjivo je da je to jedan od oblika arijevske pismenosti (kao i cirilica i latinica) i da je vrlo verovatno sve to imalo isti koren.
medjutim ,period "nastanka cirilice" koji se vezuje za pokrshtavanje je vishe od 1000 godina posle toga . sasvim je ochigledno da je razlika izmedju slovena i grka u to vreme bila tolika da je bilo potrebno napraviti "novo" pismo - prvo preko glagoljice (koja je predpostavljam mnogo slichnija tadashnjem slovenskom pismu) ,a zatim preko cirilice kao modifikovane verzije grchkog pisma.
chrte i reze gotovo izvesno jesu runsko pismo ,a slovenske rune su imale slichnu sudbinu germanskim - oni koji su ih poznavali su bili proganjani od strane hriscana i njihovo poznavanje je donosilo smrt.
shto se tiche vinchanskog alfabeta i tadashnjih stanovnika - mislim da bi se on najpre mogao vezivati za kelte ,kao grupu koja je otprilike u to vreme zivela u ovim krajevima.
Грешиш много.
Винчанска азбука (никако алфабет) старија је више миленијума од грчког бележења Келтоа.Успут, Грци се активно појављују на историјској сцени тек око Олимпијских игара, око 7 века пре н.е. (иако легендама говоре о претходном времену), а то је , признаћеш, изузетно много после винчанске србице (да не буде по Кирилу, који је, ту си био у праву, саставио као слагалицу уствари -глагољицу). И, проблем са Грцима је што су неке плавокосе и високе људе, који су од њих живели северно (а они су у свом почетку дошли са крајњег југа, из правца Египта на југ данашње Грчке)назвали Келтоима..
То није аутохтони израз самих тих светлих народа..Они су сами себе називали термином Walah, што су сачували Германи као оригиналан назив тих "Келтоа" кад су их сусрели у централној Европи, отприлике тамо где је данас линија која дели западне Немце од Источних Немаца, (Венда или Срба.)
Грчки извори и грчке приче су полуистините.
А њихово писмо је, највероватније, преузето из коптице, која је изузетно слична винчаници.
Нисам видела никад како изгледају слова влесовице, било би то врло интересантно.
ako nisu kelti ,koji bi to neimenovani narod mogao da bude ? i sumnjam da je u pitanju bash azbuka (az-buki-vjedi-glagolj :biggrinjester: ) mada svakako nije ni alfa-bet .
mene ipak vishe interesuje ne geografija ,nego poreklo . stoga mi treba da vidimo neko kasnije vreme (od pochetka nove ere do 6,7.veka) i prostor bele srbije i da utvrdimo chime su ljudi tamo pisali.
Onda je lako :D ako samo treba odrediti koji je to neimenovani narod, čije ime većina mlađih naroda nije mogla ni da izgovori zbog defekta svojih govornih aparata..Isti onaj narod koji i danas živi na tom istom prostoru Podunavlja..
Isti narod koga "turaju" pod ime Slovena , pa tako obrišu milenijume i milenijuma..
Isti narod Å¡to i danas broji (bar do generacije moga oca)i zna "az, buki, vjedi, glagol"..Samo je jedan narod koga preskaču "neimenovanog".
Olga Luković Pjanović pominje jedan teÅ¡ki arheoloÅ¡ki i gramatoiloÅ¡ki problem u svojoj knjizi..u Egiptu su 1964.pronaÅ¡li neke natpise na kojima piÅ¡e АРСА..Iako bi svako naÅ¡e detence iz predÅ¡kolskog pročitalo lako Arsino ime (a izgleda da je bio važan vladar nekog misirskog dela), naučnici sveta su zbunjeni: nisu grčka slova..i tako zaključe da je to delo "neimenovanog naroda".
teorija je malchice ... nategnuta :D . taj narod "neimenovani" zivi na toj teritoriji hiljadama godina ,ima pismo ,a opet da ne ostavi ni trag svog imena :rolleyes: ...
arsa - arsenije nije srpsko ime .
Србски Гром
07-09-08, 22:13
teorija je malchice ... nategnuta :D . taj narod "neimenovani" zivi na toj teritoriji hiljadama godina ,ima pismo ,a opet da ne ostavi ni trag svog imena :rolleyes: ...
СЛОВЕНСКИ ТОПОНИМИ НА БАЛКАНУ ПРЕ ДОЛАСКА КЕЛТА
У тој намери даћу алфабетски приказ неколико властитих имена, која се по грађи и обележју могу доказати да су словенска, већином из Илирикума и Мезије, са освртом на суседне земље и која постоје као корени речи у употреби у другим словенским земљама, колико је мени познато. Ту спадају:
- Acumincum, 'Ακούμιγκον, ' Ακούμινκον (Pannon., 161) Птол., Acimincum, Ит. ант., Нот. дигн. Ам. Марцелин, Acunum [Таб.Пејт...], Rav., погрешно написано уместо Acumincum; данашња тврђава на стени Петроварадин, као и каменьць и сада место у близини тврђаве Каменица од речи камень словачки kamen, kemen, отуда мађарски kemeny, kemencze, и име = Sclankemund Slankemen уместо Slankamen слани камен (од сланог извора не од измишљене речи Salan) код Арнолда [III.30], упореди и име Chemnitz у Саксонији уместо Каменица; након одвајања слова а код Грка и Латина, које по правилу стоји испред варварских посебно словенских личних имена; упореди поред аналогних ανθη, ανθος, ; и kwet, цвјет, άκουω и чују, αρπω, αρπαζω и отети, άστήρμ и звезда, ardea и рода, armus и раме, antrum и нора, aurora и зора итд. Властита имена Albis и Lab, Asanka и Sandec, Amisius и Мжа, Azizia или Azizi и Жича, Ardagastos и Радгост, Artameres и Радомир, Agazziri или Acazziri и Khozari, Козари, Abotrit и Бодрци, Бодроци, Avaren и Варини, Amazaei и Mazaei, Avendo и Vendus, Ausugum и Сугана, Amazones и Мужину, пољски Mežyny итд, остаје корен c-m-n. што значи k-m-n. камен., од тога каменьць, каменица имена од хиљада словенски насељених места.
- Almus (брдо у Панонији, 222) Кас. Дион, Флав. Воп., Аур. Вик; некадашњи Лом, данас Фрушка, Франкенберг; упореди Лом са брда (Berge) - Almus (река у Мезији, 79.) Плин., Птол., Т. Пејт.; данашња Лом; упореди Ломница п. у Загребу, са местом Amutria 'Αμούτριον (Dakija, 161.) Птол., Таб. Пејт.;
у данашње време повлашено Мотру река и град од речи модръ плаво, као што су многобројне речи град Модра, Модрич, Модруш, Модрусје, Модруспоток и др. у Словачкој, у Босни, Хрватској, река Модр у Чешкој
- Arba, "'Αρβη, "Αρβα, "Αρβων (Liburn. Ins. St„ 79.) Плин., Т. Пејт., Стеф. Виз. Конст. П.; данашњи назив Раб.
- Arrabo (река и град у Панонији., 161.) Птол., Т. Пејт., Annal.Fuld.: данашњи назив Раб; упореди Rhabon река у Дакији, Раб, Раба, Рабица, Рабца река и Рабча. Рабчица место у Мађарској, Ребенка река у Чешкој, Рабка. Раба река и град у Пољској. од рабъ, pябъ, рябій упореди Cavetza.
- Ardius "Αρδιος, Ardiaei.'Αρδαίοι (брдо н народ у Илирији, 43 пре Христа) Цицеро, Страбон код којег је погрешан начнн читања „Αδριος, Плин., Птол; планински ланац Захумља и његових становника; Цицеро и Плин. Vardaei, код Страбона Vardii, код Птол. Вардеи је извитоперена реч од Ардиаеи; упореди Rudehor у Чешкој, Ruden река, исто Руда река у Тракији, од роуда ruda, чији је корен роуд у изговору код странаца претворен у ръд због простезе слова а. Арса „Αρσα (Дардан., 527-550.) Прок.; данашња Раса
- Arsena 'Αρσεγα [Дардан. област Ниша, 527-550] Прок. данас Расина, Arsia (река у Хистрији, 79) Плин., Т.Пејт., Флор., Рав.; данашње Раса, итализирано Арса
- Арзон "Αρζον (Трак., 527-550.) Прок.; на реци Рашка, још неоткривено.
- Арзос "Αρζος, "Αρτισκος; Acta град Аlех.; данашња Рашка; од словенског корена ръс, й'с од ономатопејског израза за течење и жуборење воде потиче велик број назива за словенске реке и насељена места, упореди Рад, Раса, Расеница, Расина, Расница, Рака, Раса, Реса, Rjäsno, Ресник, Ресица, Ресата, Рисна, Рос, Рс, Роса, Руса, Русеца, Räzanj, Rešov рьшава обично Оршава, Орша, Оршица, Оршик, река и град у Русији, Литванији, Пољској, Чешкој, Словачкој, Србији, Бугарској итд.
- Aucha (река у Сарматији 552.) Јорд., погрешно написано уместо Vacha; данашњи Вах; упореди Vach уместо Vah, Vag, Vaga, Važka река у Русији; јасно се види корен
- Бабас Βάβας (Макед., 527-550.) Прок; данашње Бобушево; од основне речи баб, боб отац образовао је Словен називе брда и села: Баб, Баба, Бабич, Бабина, Бабинец, Бобуш, Бобота, Бобовец у Мађарској итд.
- Badziania Βαδζιάνια (Мезија, 527-550.) Прок,:, данашње Бадање; стару реч бадањ Србин зна у речи бадњи дан и у речи бадањ, једној врсти млинарске каце.
- Ballesina Βαλλεσινα (Дард., 527-550.) Прок.; данас потурчен израз Булачана.
- Baloie (Доња Панонија., 250.) Т. Пејт., Βάγκεις Банкес погрешно преписао Теоф. Симоката, Балбе Βάλβη, код Теофана, Балеа код Анастас., Belicha код Винфрида (Р. Winfrid), Балоја Рав.; данашње Бела, Белај, Била, Билај; упореди Белај насељено место у Слуњској регији (Sluiner Reg.,) Бјелајци; од беълљ, илирски белъ, билъ од чега потичу многобројна словенска имена - Банес Βάνες (у Мезији, 527-550.7 Прок.); данас Баница.
- Bantia (Илирикум, 183 пре Христа) Полиб.; данашње Баница; од баня-thermae, Бад (banja) словачки јаmа.
- Барбана (река у Далмацији, 19. год. пре Христа) Liv. verbalhornt; данашња Бољана, Бојана; упореди Бојана река код Средеца у Бугарској, Бојња река у Твершену (Twerschen)
- Басанте [река и насељено место у Доњој Панонији, 250; Т. Пејт., Нот. Дигн.. Ацта С. Ирен]; данашњи Босут, упореди Басит притока Дњепра, Босец река у Русији, Басита, Бост место у Словачкој, чак Босна река и земља, код Апиана Посинија, даље стара Bassiana у Сирмију спада такође овде.
- Bebii Βεβια ορη (планина у Доњој Панонији, 161.) Птол.; раније Babjegory, данас различито названа према пределима; упореди Бабагора између Македоније и Илирикума, код Теофилакта погрешно написана Βάγορα код Фулкерија (Fulcherius), Багулатус, Бабиагора у Арви (Arwa) и Пољској, Баба планина у Чешкој, Бабина брдо у Gömorer С.
- Bennika Βεννίκι (Округ у Тракији, 161.) Птол.; данашњи Бањски-дистрикт.
- Bersovia (Дакија, уствари Сарм. лим., 106-250.) Т. Пејт., Рав., Berzobis, Присциан из Трајанових личнописаних Commentarien:
„inde Berzobin, deinde Aixi processimus;"
још у средњем веку град Берза, Брза, на данашњој реци Берзава, Брзава; упореди Борза, Борзна река у Русији, Бржвода река у Чешкој, Брза, Берза, Брзаја, Брзава, Брзотин насељено место у Мађарској; Брж, Брзав, Брзава лична имена; од бръзъ брзо; у речима Берзовис, Берзовиа, па зар се не препознаје творбени слог - ов - Berzana Βέρζανα (Дард., 527-550) Прок.; још непроверено, зато је под сумњом, да ли је од брз или од бреза.
- Bessi (Народ у Тракији 456. пре Христа) [Херод. Полб. Страбон, Фасти ром. Инскр.]; Бјеси, Беси, народ описан од целог средњег века као највећи разбојници, отуда од бъсъ, бесъ што још данас значи код Словена демон (daemon), нечастиви; упореди сарматске Бјесе у Карпатима; упореди и Вариаг и враг, непријатељ, странац, финије Влци, Љутичи.
- Бора (планина у Илирикуму, 19. пре Христа) Лив., Βερνούς; Диод.Сиц., Βαρνούς Страбон, Бореа Vib.Sequ.; данас Бора; упореди Борен Боровка планина у Чешкој, Бор, Бор, Борје, Борово планина и место у Мађарској, Бореч планина и дворац у Србији; од боръ првобитно бор затим борова шума, шума, брдо.
- Brigantia (Vindel., 161) Ит.Ант.Ам. Марц. Brigantium Птол., Т. Пејт. Вита С. Магни, Brucantia Rav.; данашњи Брегенц; упореди прастаро име места и реке Брегуница, Брегалница у Горњој Македонији; како у немачком тако и у римском начину говора и писања јавља се словенски наставак - ниц, - ница; језеро Бригантин код Страбона, Плин. и Ам.Марц. звало се према Мели и Птол. Венетус; упореди Brigantium у Доњој Панонији, између осталог - Brigobannis, Brigobanna (Винд., 250.) Т. Пејт.; код Bräunlingen-a на реци Брег, требало би да гласи брига келтски као и Берг немачки и брег словенски, још увек није одређен приоритет припадања; од корена брег имају Словени од прастарих времена имена река, градова и племена, овде облик одлучујуће говори у прилог Словена - Бригиани (Народ у Rhät., 9 год. пре Христа - 79.) Тrор Drusi код Плин.: или Брђани, или Брежани, оба позната словенска племена
- Budalia (Доња Панонија., родно место Дециуса, пре 250.) It.Ant.Eutr., Aur.Vict., It.Hier., Hieron.Chron.; у средњем веку Francavilla, касније Nagz-Olasz. али склепано Mangelosz (данас Манђелос); од основне речи боудъ Baute.
- Будва (Далмација, 449. пре Христа), Βουθοία код Софокла, Βουθόν код Skylax-a. Будуа код Птоломеја, где је погрешним писањем написано Βουλόύα Λ уместо Δ. Ит. Ант. Стеф. Виз.. Butua Плин., Т. Пејт.. где је погрешно написано Батуа. Βοντόα I. Butova Конст. П.: данашња Будва, по садржају и облику исто тако словенска реч као Будин и Москва.
- Билазора (Дард. 19 пре Христа) Лив.. Βήλλα Bella Прок.; данашњи потурчен назив Биљач; положај места је неоспоран.
- Calis Κάλις; (Мезија, 527-550.) Прок., вероватно Γαλίτζα; код Кинама, данашњи Галич тврђава-руина у пределу Мораве; поређењем Kalisz, Kalusz, Kalitva, Kaluga, Kaloča, Kalužka, насељених места и река у Пољској, Русији, Мађарској са именима Galicz у Карпатима, Mazow., Русији, Холич у Мађарској добијамо све из корена калъ и галъ Calybe, metath. Cabyle (Трак., 183 пре Христа) Полиб., Страбон, Плин., Птол., Т. Пејт., Ит. Ант. Секст., Руф., П. Винфрид, Рав., Goloe Script. Byz.; сада склепано као реч Головица; упореди Колиба река у Чешкој, насељено место у Турској; од колиба, Hütte, a та реч од колъ колац. Карни (Царни) (народ из Карније, 19 Пре Хр.) Лив., Инскр.; Крајнци; од крај, крајина, првобитно Венда, касније потиснутих од Келта; упореди Крајина више земаљских округа под Словенима, Укри, Украјина итд.
- Касра (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; данашњи Козарац на брду Козара; код очите истоветности места узалудан труд да се коригује Таб. Пејт.; упореди Козак, Козаков, Козинец брдо у Чешкој, Козар, Козарац, Козаревац, Козелец, Козино, Козлов, Козачја место и река у Русији и Мађарској.
- Катари (народ у Доњој Панонији, 79) Плин.; данашњи Котари, предео.
- Cattarikos, Κατταρικός (Дард. 527. - 550.) Прок.; још неиспитано.
- Cattarus Κατταρός (Далмација, 1-527) Инскр. Ром. Cattharenses, Прок., Decadaron Рав., Δεκάτερα Конст. П.; данашњи Котор; упореди Котар, Котари, Котарице, Котор, Котори, Которице место у Хрватској, Далмацији, Србији, Chotar брдо у Арви (Arwa); од котаръ, словачки хотаръ, confinium гранично подручје, упореди х = к: хороугвь чешки koruhev; пошто је гранъ словенски, може ли бити да хотаръ, није словенски? Cavetza Καβετζά (Пеонија, 527.-550) Прок.; данашња Кавица у Горњој Македонији, притока Брегалнице; упореди Кава река у Твершену (Twerschen), Кавица река у граду Петерсбургу; Кавица је у Пеонији постало име реке, као крк гавран (Rabe), orel opao (Adler), sowa сова (Eule), čiž штиглиц, golub голуб (Taube), tetrev тетреб и др. у Русији, Пољској, Чешкој, Далмацији
- Цернетани (Cernetani) (народ у Рет. 79.) Плин.; данашњи Цернец (Tzernetz, Cernec) на реци Inn.
- Clesvestita Κλεσβεστίτα (Дард., 527-550) Прок.; данашња Клештевица планина; од клест, шума, изданак, клестити, словачки клеснити опсећи.
- Colapis (река у Јапид., 20.) Страбон, Плин. Кас. Дион; данас Кулпа, Купа, уместо клъпа: упореди Колпа, Колпинка река у Русији, Колпичје језеро, Колпина град и село, Кулпин село и мораст, Купина, Купа, Купинова село у Русији, Мађарској, Срему: упореди у вези са обликом Упа, Свапа река у Русији и др.
- Conisco (Мезија) Инскр. Ром.; Кониште, још недоказано; упореди Konick, Конин у Пољској. Русији даље место у Мађарској од коњ.
- Coralli Κωραλλοι (народ у трачком балканском горју Хемуса, 17) Овидије, Страбон, Апиан, Вал. Флак.; Gorali; упореди Горали у Пољској.
- Corcoras (река у Панонији, 20) Страбон, Corcac Рав.; данас Гурк уместо Крк, упореди Крка, Керка река у Далмацији, у Мађарској (Salader окр.), Крконоше планина у Чешкој; од кръкъ гавран.
- Corcyra (Далматинска острва, 390 пре Хр.) Κερκύρα Скилакс, Апол., Скимн., Страбон, Апиан, Агатем, Плин, Птол, Т. Пејт., Ит. Ант., Рав.; данас Каркар, упореди горе наведено.
- Corinium (Далмација, 79) Плин., Птол., Darcorithon Рав., бивши Корин данас италијанизован назив Карин; упореди Корен, Корана брдо, река, место у Хрватској, Корањ, Коренка стари град у Русији, Корењ притока Донца, Коренев острво у Волги и др.
- Cryvizi, Crovyzi Κροβύζοι (народ у Тракији, 456. пре Хр.) Херод., Перипл. Ан., Страбон, Птол., Плин.; Кривици. упореди Кривичен код Нестора; Плин. именује Crobyze над Аксиацитима (Axiaciten) на реци Axiaces, који су према томе средишна веза између руског и трачког; упореди Кривичина брдо у Македонији, Кривича острво у Србији, Кривичи место у руској Пољској, Криевиц у десловенизованој Немачкој.
- Cuccium, Cucci, (Панонија, 250) Т. Пејт. Ит. Ант., Cutio Рав.; руине код Илока; или од кяшча casa, кућа, што изгледа да је сродно са кать, кат, или од коучь, кычаь што је настало од кькъ, врх, упореди cac-umen, санскртски kesch брдски гребен, отуда Кучај брдо у Србији, Kyčera брдо у Gömörer-y
- Curcum (Далмација, 161) Птол., још неиспитано, на реци Titus, некада Туčа, сада Крка према граду; упореди Corcoras.
- Curicta (Далматинска острва, 20) Плин., Cyractica Страбон, Курика (Curica) Т. Пејт., Curicum, Curricos Рав.; данас Карек, од кръкь, упореди горе; крк је била птица љубимица старих Словена, има симболичан смисао, као касније вран и гавран.
Због дужине текста изнео сам само један део,тачније само до слова "ц" (по абецедном реду),а остатак речи се може погледати овде...
http://www.svevlad.org.yu/toponimi_files/toponimi_safarik.html
shto se tiche slichnosti pisma lepenskog vira sa latinicom i cirilicom ,ona postoji - poshto su se oba ta pisma tada formirala ,samo ne znam kakve to veze ima sa nama slovenima ,kad tu nismo ziveli u to vreme :p ...
Sloveni nisu tu živeli zaista uopšte tada, ali Srbi su živeli mnogo milenijuma pre Slovena i ovde i drugde izgleda. Onda nije čudo da su i pisali i bili slovesni, da ne kažem jedan starinski izraz "kasvetni".
Vidiš,na ovom tlu ima tragova života ljudi koji pripadaju u vreme 40.000-12.500 pre nove ere, na desnoj obali Trgoviškog Timoka, u severozapadnom delu Zaglavka, u ataru sela Žukovac, ispod istoimenog uzvišenja u pećini Baranica..(kasnije je neki car Baran zidao i grad tu blizu).Tu su nadjeni alati onovremenog čoveka, vatrište i mnogo kostiju.
(Doduše kod Sićeva, u pečini Balanica, ima još starijih nalaza, iz perioda od 100 000-40 000 godina pre nove ere)..Praistorijske slike du pečinama kod nas dolaze mnogo kasnije, npr u pećini Korenatac-Gabrovnica, u klisuri istog Trgoviškog Timoka, ima slika koje pripadaju bronzanom periodu (1400 pre nove ere)..
teorija je malchice ... nategnuta . taj narod "neimenovani" zivi na toj teritoriji hiljadama godina ,ima pismo ,a opet da ne ostavi ni trag svog imena ...
Ostavio je naravno i još ga koristi..Bila sam sarkastična govoreći o namernom "neimenovanju " tako očiglednog imena.
Bar na tlu Istočne Srbije, koja je ranije bila mnogo veća nego danas, (u medjurečju Morave, Timoka i Dunava kao zlatni trougao civilizacije izgleda..dakle uključuje danšanju zapadnobugarsku) jasnije se dokazuje starina srpskog naroda (pa i pisma preko vinčanice)o kojoj pišu mnogi autori ..Ovaj deo stanovništva pouzdano od 13.veka PRE noe ere nosi naziv Tribali, a na istom prostoru se od 1.veka n.e. (kod Plinija) pominje i pleme Timacon/Timakon, dok je kod Ptolomeja Timachus, po reci Timok.
Paralelno ostaje i naziv Tribala, naravno.(Srbalja ustvari).
Ti Tribali (zabeleženi u 13,veku ore n.e.), i njihovo jedno pleme- Timočani (zabeleženi u 1. veku nove ere)žive i danas tu gde je kolevka pisma..
I u svim uporednim pregledima srodnosti sanskrita i srpskog jezika, ovo pleme je na vrhu količine srodnih reči..
Herodot (5.vekova pre n.e.) piše o Tribalima da su "najbrojniji i najmoćniji narod na severu tračko-ilirskog poluostrva", dakle Balkanskog) i locira ih od Morave pa do reke Isker (u današnjoj Bugarskoj, koja je te delove dobila posle raspada Osmanlijskog carstva).
Sokrat (470-399-g- pre n-e- živeo) piše da su " Grci POTČINJENI tim Tribalima(varvarima)", da je to "narod stariji od Grka" i da "Grci govore njihov (varvarski =tribalski ) jezik". (odatle može da se nagadja kako je nastala grčka "ćirilica" na osnovu srbice.
Prema istraživanjima dr-Milorada Stojića, plemena Tribala /Srbalja naseljavala su oblast celog srpskog Podunavlja, kompletno Pomoravlje, donju Posavinu, deo Kolubare, istočnu Srbiju, severozapadnu danšnju Bugarsku i živeli na jugu do Skoplja. Kontibuitet Tribala na ovim područjima trajao je od 13. veka pre nove ere,sve do drugog veka naše ere ( po strannim zapisima)..
(To naravno ne znači da je narod "štukao" negde, nego su onda počeli da koriste sledeće ime koje je u trendu.)
Ipak ,za razvoj pisma ipak su najdragocenija plemena koja su živela u Podunavlju i duž pet reka Timoka..
Što se tiče Vlaha (Walacka, pogrčenih Keltoa) oni se na ovom predelu pominju, u borbama sa Tribalima, u 3.veku pre nove ere..
Od Morave do Timoka valaško (pogrčeno:keltoiško) pleme Malih Skorda se izmešalo sa starosedeocima, ali nisu poremetili osnovnu masu stanovništva.(A kako je i ovo uglavnom po grčkim zapisima, ako mene pitate, možda se desila lokalna svađa dva plemena za poseda nekog brda ili rudnika, ili zbog nevernih žena..a Grci to nisu ukapirali, pa su označili kao različite narode, ono što su različita prezimena. I u današnjoj Istočnoj Srbiji ima sukobas izmedju vlaškog i timočkog stanovništva, uglavnom zbog preljube ili imovine).
Da ne gnjavim više ostale sauvoparnom istorijom , dopisujući se sa Avijonom koji je stvarno napravio biser rečenicom zbog koje je Aleksa, s pravom, započeo temu.
Ovi su podaci inače, koje sam navela gfore, iz knjige "Stanovništvo Stare planine- Zaglavak", autora Miodraga Velojića i Olgice Radovanovič,iz 2007.godine..Ako nekog ne mrzi, neka potraži tu Baranicu i ostale pečibske slike po netu, možda i ima.
arsa - arsenije nije srpsko ime .
ne zvuči ni ARBA kao srpsko u reči ARBANAS; a opet jeste.Kažu lingvisti da je to "metateza" jer brdo RABAN gde su se naselili RABANAŠI u vizantijskim spisima postaje ARBANAŠI..
Verovatno tako i naš ARSA (za mene vrlo rašireno ime medju Srbima) nastaje "metatezom" od reči RASA, istovetne u sanskritu i srpskom , sa svim svojim mogućim značenjima..al' da pomenem samo muško ime RAŠA i naše RAŠANE, a da preskočim rasna pitanja.
shto se tiche tih toponima koji su postavljeni , ja i pored najbolje volje nisam uspeo da utvrdim slovensko poreklo ,osim bilazore (bilazora) ... chim bude imao vremena pogledacu ceo spisak ...
---
ne sumnjam da su neki ljudi ovde ziveli pre 40 000 godina ,ali ne vidim njihovu vezu sa srbima koji ovde zive danas i koji su u vreme cirila i metodija navodno preshli na glagoljicu pa na cirilicu. tribali je teritorijalni naziv i mi nemamo dokaz da su tadashnji tribali bili preci kasnijih tribalskih slovena . zapravo , po njihovim imenima i jeziku pre bi se moglo zakljuchiti da su blizi ilirima ,odnosno danashnjim rumunima .
arsa - arsenije -arsenius (lat) - arsenios (grc) = muzevan,snazan ...
[QUOTE=bf_109_g_6;11021]
ne sumnjam da su neki ljudi ovde ziveli pre 40 000 godina ,ali ne vidim njihovu vezu sa srbima koji ovde zive danas
Još je manja njihova veza sa sa nemcima ili Eskimima ili Bantu Crncima.
Uporedi slučaj Arbanasa( arbanije -arbenius (lat) - arbenios (grc) =arvanios? а све метатеза од РАБАН)
-од 11.века све што су видели својим очима они су назвали својим..
А поуздано су досељени..
Зашто онда не веровати нашим људима који знају да су старинци..ја познајем такве. ( И свакако, винчанско писмо=ћирилица је неоспоран доказ континуитета..)
Believe me, sve bi ti drugačije izgledalo kad bi prihvatio da su drevni Grci bili vrlo neobrazovani, da nisu mogli da izgovore golimu toponima i naravno, da su prepisivali od domorodaca.
tribali je teritorijalni naziv i mi nemamo dokaz da su tadashnji tribali bili preci kasnijih tribalskih slovena
Нисам чула за трибалске словене, заиста.
По чему се даје територијални назив..) И ко га даје..По чему смо ми одредили да су неки Немци или Ђермани, неки Маџари, неки Арнаути? По територији?Исти ти Грци назвали су Мисир Египтом (искварено од Копти), иако је оригинални назив "Црна земља"..назвали су реку Пурат (негде и Перат) ЕУФ-ратом..они нису валидан историјски извор никако.
Треба да применимо иста правила и на нас која важе за остале .
zapravo , po njihovim imenima i jeziku pre bi se moglo zakljuchiti da su blizi ilirima ,odnosno danashnjim rumunima .
Вероватно је део Трибала /Србаља (види Шафарикове лингвистичке доказе да се ради о остом народу), нпр. око Мораве и Ресаве касније називан и Илирима, али на многим картама које сам ја видела.. они су засебно написани..
Илирима су називана племена која данас живе на тлу бивше Југе..све од Словеније па до Ђевђелије- неки народ што воли да пије, и никако се не слаже међусобно, чак и ратује ... и носи обућу од коже..
Лично мислим да и Илири и Трибали јесу само искрилјени (непријатељски) назив за домородачко (србско ) становништво ових предела где сви и даље живе, додуше многи су променили религију и заборавили крсне славе.
Али са Румунима неикакве везе немају тзв."Илири"-Румуније је настала у скорије време удруживањем неколико области , а у античком периоду њих су непријатељи означавали углавном по Дачи (ју) као Дачане..
Има једна новија кљига "Забрањена археологија" (американац аутор) са примером два ћирилична слова, које опет "не умеју " да растумаче, прастарог порекла, судећи по оним Ц*** анализама.Пронађено на стени у дубини земље..
"Говори српски,да те цео свет разуме". тако кажу:)
Malo previÅ¡e idemo u Å¡irinu na ovoj temi, ali mislim da nije naodmet da se Å¡ta može raÅ¡čisti..NaÅ¡la sam deo Ã…Â*afarikove analize, pa pogledajte:
Шафарик мисли, да су Јелини име Србаљ промијенили у Triballoz - Triballos усљед тога, што су, навикнути на замјену слова s са словом t у својим ријечима (glwtta мјесто glossa,, zalatta. умјесто zalassa), замјењивали их и у словенским ријечима и то не само у коријенима /syr, turoz / него и у изведенима властитим именима: Tiarautoz мјесто Серед, Сред ријека; Triaditza мјесто Средец; итд. И Катанчић (De Istro, 217) мисли, да је у ријечи Triballi S; замијењено са T.
Отуда је јасно, што византијски писци истовјетују Србе и Трибале. Средњевјековну краљевину Србију и не зову другачије до Тривалијом. Душана зову редовито kralez или archgoz twu Triballwu. Халкокондилас називље Вукашина chrales Serviae Triballorumque, ма да његова краљевина не сизаше у предјеле некадање Тривалије, а српска племена и Србима и Илирима и Тривалима.24
POnešto o Ilirima:
Naslovna strana prvog stampanog izdanja Privilegija u Becu od 14. aprila 1715. g. (Nacionalna biblioteka u Becu). Naslovljena ilirskoj naciji, „NATIONI ILLYRICAEâ€Â..
Radi se o Carskim Privilegijijam , najvisem zakonsko-pravnom aktu najvece srednjoevropske austrijske carevine, u cijim granicama su neko vreme lezale naše srpske zemlje i živele generacije Srba.
Naslovna strana Zefarevicevog i Nenadovicevog izdanja Privilegija iz 1743, prvo stampano izdanje na starosrpskom jeziku.
Naslovljeno „SLAVNOMU NARODU ILLYRIKO-RASSIANSKOMUâ€Â:
Srbi=Rašani=Iliri.. navode austrijski izvori u celom nizu dokumenata..
Detaljnu kolekciju sa primerima originalnih strana carskih priviligeija..možete videti i pročitati na
http://carskepovlastice.blogspot.com/
Ko se smatrao Ilirom u XVIII veku?
Sudeći prema knjizi Johana Hristifora barona BartenÅ¡tajna "Kratak
izveštaj o stanju rasejanoga mnogobrojnoga ilirskoga naroda" iz
1761. godine, Ilirima su smatrani Srbi. On kaže:
"Ilirski narod. Pravo mu je sediÅ¡te u Sremu, to jest, u istočnoj
strani Slavonije, i u Galiciji. U ovome pak članku reč je o Ilirima,
koji su se po Ugarskoj nastanili. Narod je taj došao iz Arbanaske,
Dalmacije, Bosne i Srbije; ima svoj vlastit jezik. Prve su u njega
vrline, da je veran svome vladaocu, da ljubi pravdu, gostoprimstvo i
junaÅ¡tvo; imena porodička nisu kod njega u običaju. svaki se Ilir
poziva po imenu, kao što mu je na krštenju nadenuto. A ako je kome
otac bio čovek na glasu, onda se sin poziva po imenu očinom,
nastavivÅ¡i na oto nekakav nastavak (ić).
J. H. baron Bartenštajn: "O rasejanom ilirsko-rascijanskom narodu
(1761)", Gutenbergova galaksija, Beograd/Valjevo, 1995, str. 201
Mnogo tekstova o Ilirima
http://www.stormfront.org/forum/showthread.php/1050-1086-1089-1091-1048-368992.html
Još je manja njihova veza sa sa nemcima ili Eskimima ili Bantu Crncima.
ili sa slovenima ...
Uporedi slučaj Arbanasa( arbanije -arbenius (lat) - arbenios (grc) =arvanios? а све метатеза од РАБАН)
chak i da je ovo istinito , albanci-arbansi su svoje ime dobili mnooogo kasnije od dolaska slovena
Зашто онда не веровати нашим људима који знају да су старинци..ја познајем такве.
zato shto ti "nashi" :D ljudi uglavnom imaju crnu kosu ,tamniji ten (kao milo djukanovic npr) i genetski su nekako mnogo slichni danashnjim grcima ,a bogami i nekim narodima juznije i istochnije ... :p ... tako da bi oni voleli da su iliri - al ne biva ;)
Believe me, sve bi ti drugačije izgledalo kad bi prihvatio da su drevni Grci bili vrlo neobrazovani, da nisu mogli da izgovore golimu toponima i naravno, da su prepisivali od domorodaca.
nepismeni grci ipak ostavishe mnogo tragova svoje (ne)pismenosti ;) . a pismeni iliri (tribali ) skoro nishta ... :(
Нисам чула за трибалске словене, заиста.
kako ono beshe ide ... naselishe se sloveni u tribaliji ,pa poceshe otuda pljachkati .... i druge grchko-vizantijske zalopojke :D ....
По чему се даје територијални назив..) И ко га даје..
dobro ,ne pravi se naivna :blush5: . ponekad narod dobije ime po teritoriji ,ponekad teritorija po narodu ...
Вероватно је део Трибала /Србаља (види Шафарикове лингвистичке доказе да се ради о остом народу),
e to ne vidim ! - jer tribali/iliri uopshte nisu govorili slovenskim govorom ,nego nechem shto je blize romanskim jezicima. ako su opet jezik izgubili pod rimskom okupacijom - otkud onda ponovo slovenski jezik medju njima u 7i 8.veku ?
ovde ima par rechi tog zagubljenog jezika ,neodoljivo podsecaju na rumunski :) :
http://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_language
Лично мислим да и Илири и Трибали јесу само искрилјени (непријатељски) назив за домородачко (србско ) становништво ових предела где сви и даље живе, додуше многи су променили религију и заборавили крсне славе.
Али са Румунима неикакве везе немају тзв."Илири"-Румуније је настала у скорије време удруживањем неколико области , а у античком периоду њих су непријатељи означавали углавном по Дачи (ју) као Дачане..
dacani,tracani ,iliri - narodi slichne i genetike i jezika - pa josh susedi ....
Ponudjen- počaÅ¡ćen:biggrinjester:
Ја лично мислим да је ћирилица у неком облику постојала и пре Ћирила и Методија... Јер ми не делује логично да нам њих двоица измисле комплетно ново писмо, кад им је било много једноставније да нам просто наметну своје грчко и науче нас њему и тиме прошуире византиски утицај и културу.
Византија је платила ову двојицу да измисле топлу воду да би се Србима на неки начин пресекао корен писмености.Винчанско писмо СРБИЦА старо је више од 4000 година и најстаарије је писмо на свету.Од ње су настале све писмености у Европи и већем делу Азије.
http://www.kulturni-centar.rs/izvestaj_prikaz.php?id=23
http://img9.imageshack.us/i/49039736.jpg/sr
Тако да браћо ми пишемо СРБИЦОМ а они могу да је зову како хоће.
Прије него ли су књиге нових србских историчара биле доступне за читање на овим просторима видио сам да у званичној историји нешто не штима. Илири,јаподи,келти..... . Сви они нетрагом несташе и за собом оставише на овим просторима НИШТА. Турци су сјевернији народ и потамнише од арапа а и ми смо им по њиховом доласку изгледали тамни. Нисам никад озбињно и као чињеницу узимао (подвалу) да смо потамнили од турског карања. Сматрао сам да смо медитерански словени и да смо прилагођени животу у умјереном климацком појасу. Ко је могао озбиљно да схвати теорију како смо дошли иза горја карпата,успут поразили све народе и племена,наметли свој језик и обичаје старосједиоцима и то све са намјером да постанемо њихове слуге.Наводна хрватска која је била под угарима и аустријанцима се стално налазила на мапама историјским(мало је шетала постотињак километара амо и тамо у зависности кои је вијек био у питању) а за териториј србије је писало отоманско царство."Окупирана" хрватска је имала териториј а окупирана србија није. Још сам на почетку средње школе престао учити нелогичну повијест и почео да се занимам за историју. За латиницу западни историчари"незнају" од ког је писма настала а србица из винче није по њима било писмо све донедавно док није постала "дунавчица". Ћирило и методије су проширили ћирилицу за тили час на све славенске народе кои су живили на свега пар десетина хиљада квадратни километара. Мишљења сам да њихова историјска улога још није у потпуности позната. Морамо да будемо свијесни да је већина (неизучена у потпуности) писане историје срба изгорила или нестала у бомбардовању београда 41 ве год. Колико нам је отето и уништено прије тога никад нећемо ни сазнати. Видимо шта је запад учинио са писаним књигама на ново откривеним континентима(данашње америке) па замислимо шта је нама порадио и на коме је вјежбао. Још да се посјетимо ријечи што нам упути Стефан Немања о писму. Ми очито као народ(велик,самосвијестан и снажан) нисмо имали потребу као ови скорашњи европски да стално пишемо о себи. Док су западно европски народи своју величину тражили у прошлости и стално приписивали ми смо једноставно живили и били велики народ. Погледајмо само хрватске и шиптарске напоре да докажу своју величину а знамо ко су им учитељи па ће нам све бити јасно. Не заборавимо да је"велика" енглеска нација стара свега пар стотина година и да њемци траже своју везу са санскритом преко "вулгарно дугачки претворби" гласова да би након те кобасице од мутирани ријечи задржали по једно или евентуално два слова од почетне ријечи. Ми кои имамо на стотине ријечи које се исто изговарају и исто значе, на хињаде ријечи које сеслично изговарају и исто значе ,као у санскриту , нетребамо да се замарамо јели наша ћирилица или није. Језик је још живи свиједок наше старине и нису ваљда ови пилићи око нас сањели јаје које се зове ћирилица већ је то учионила срБска кока. Уништимо легло : језуитско-ватикански и комунистичко-мундијалистички ђака па ће нам све бити јасно.
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.