View Full Version : поуке преподобног Симеона дајбабског
поука преподобног Симеона дајбабског (http://forum.verujem.org/index.php?topic=6090.msg105788#msg105788)
1. Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига стално казује о Богу.
2. Часовник показује минуте и сате, а природа Бога створитеља.
3. Бог се огледа у природи као човек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божија.
4. Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба како се смењују, како живот врви и тече, па ћеш упознати Божију милост и силу.
5. Апотека се ријетко затвара, а Божије милосрђе никада.
6. Бог укорева људе да их добру научи.
7. Бог чека грешника на покајање све до смрти.
8. Ковач може од гвожђа сковати срп или мач, А Творац васељене да уради што хоће.
9. Лекар болеснику прво језик прегледа, а Бог човеку највише намјеру цијени.
10. На сваком крају мора вода је слана, а на сваком мјесту свијета божије очи гледају.
11. Да нема снијега не би саонице вриједиле и да нема вјечног живота не би човек имао значаја.
12. Рекло би се да вечером сунце у море тоне, а слава онога свијета да је то права слава. Међутим сунце је на небу, а права слава у Бога.
13. Човјек је тумач славе Божије и посредник између Бога и природе, ако је чист и праведан.
14. На царском двору види се свјетска моћ, а на праведном човјеку Божија слава.
15. Сваки човјек прима од Бога неки дар којим га управља на пут спасења.
16. Свако је од нас велики сиромах без Божијег дара. А Бог свакога дарива.
17. Наш живот брзо пролази као кап посе што цвијет грли.
18. Људски вијек је кратак као један дан, а затим долази смрт као дубока ноћ. Зато живи часно и чувај се од гријеха док траје дан твојега живота, јер када дође ноћ твоје смрти онда је касно.
19. Овај свијет је као цвијет; има у себи и меда и горчине и брзо вене. праведници га мудро користе, па се подвизима на вријеме спасавају.
20. Има људи који непримјетно живе у овом свијету и своје врлине крију. Али доћи ћа час да се виде њихова дјела и да се прославе у вјечности.
21. Као што сјеверни ветар пазгони маглу, тако и сјећање страха Божјег зле мисли.
22. Човјек је као воћка. Један газда хтеде да посече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће он окопавати и његовати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божија и нама продужава године живота да донесено плодове покајања.
23.Истина је својствена човјеку, па и ономе који често поступа против истине, јер му није мило да буде преварен.
24. Свакоме учини добро вазда и не разликуј људе ни по чему, осим гријеха.
25. Треба на вријеме да упознаш своје моћи и да не заборављаш да си смртан и да ове ноћи можеш умријети. зато се на вријеме побрини о својој и туђој души.
26. Кад бациш клинац у ватру, постаје усијан као и она. Тако и ти кад слушаш Божију науку и по њој живиш, постајеш сличан Богу.
27. Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи не њему. Тако ни човјек добро чинити ако га не загрије Божија благодат.
28 За добру слику треба вјешт мајстор, здрава даска и постојане боје. У твоме дјетињству, даска твога срца може да прими разне боје. Чувај чистоту свога срца да би Господ у њему нсаликао Свој божански лик.
29. Дух Свети освећује васељену. Он и тебе освећује и у теби борави ако си му послушан чистим срцем у коме огањ љубави спаљује сваки грех.
30. На пароброду траже карту од путника, а на небу од хришћана чисто срце.
31. Возач треба да мијења гуму испод кола кад је у квару, а хришћанин да чисти своје срце.
32. Прикупи средства, па гради кућу; а срце очисти, па се Богу моли.
33. Нека ти не лежи стока испод тавана нити препуњуј стомак јелом: биће ваздух чистији у кући, а срце ведрије у њедрима.
34. Около куће нека ти је двориште, а око срца страх Божији ради
сигурности тијела и душе.
35. Кад хоћеш коња да појашеш, изједначи ремнике од узде у руци, а кад станеш Богу да се молиш исправи своје срце.
36. Не држи сваки коњ једнако ков, нити сваки човјек љутину на ближњега. Код коња то зависи од копита, а код човјека од његовог срца.
37. У млину је ред, ко први дође, први меље. А у Рају правило: ко светије живи томе и првенство.
38. Ко хоће да хвата младу пчелу нека има при себи љубичицу, а ко жели да има Духа Светог нека му је срце чисто.
39. Пчеле не дају туђим пчелама у њихове кошнице, ни прави хришћанин грешним мислима у своје срце
40. Могу бити и дрвени обручи на бачви па да држе скупо вино и сиромаси људи да имају право срце.
41. Причувај барут од кише и влаге, а срце од уживања и страсти да не пострадаш.
42. Чувај очи од прашине и дима, а срце од зависти и жена, да не будеш слијеп тијелом и душом.
43. На Васкрс је прилично да имаш шарено јаје у џепу, а срце чисто у свако доба.
44. Густа шума краси сваки манастир, а чисто срце радује Господа Бога.
45. На царском двору види се барјак, а на праведном човјеку Божија слава.
46. Може прстен носити и ко се није вјерио и свето живјети и ко није калуђер.
47. Из коњског репа ваде се струне за гусле, а из паћеног живота вјечна слава у Царству Божијем.
48. Не брини да видиш ноге у змије нити се надај да добијеш Рај без труда и напасти. Чувај се змије, особити мислене, а сноси биједе да заслужиш спасење.
49. Најјачи је чамац храстови, а најпаметнији човјек трпељиви.
50. Снијег на северу бива у тежини лакши, а у нади свака се мука лакше трпи.
51. Лисица када види да не може отети се из гвожђа, ногу прегризе, да живот спаси. и ти претрпи и пожртвуј се ради вјечног добра.
52. Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри мање ради вишега, што је мудро и корисно.
53. Да се начини креч, треба кречану имати, а да се стекне спасење треба се жртвовати.
54. Уклони се другом у снијегу пртине, и претрпи ријеч љутине, биће паметније.
55. Војнички шатор брани војнијке од кише и врућине, а ћутање хришћанина у животу од осуде и лажи.
56. Чисти прозори диче куће, а мудре ријечи славе човјека.
57. Кад вино стане, љепше је, а ријеч смишљенија важнија је.
58. Послије трке проходај коња, а послије љутине помири се са братом; што прије, то боље.
59. Ако ти је соба топла, не отварај је често. а ако имаш у себи Духа Светог не говори много.
60. Не дај цигли да падне са крова нити грешан дан да буде у твом животу да не останеш без крова и без спасења.
61. Чувај огледало од прашине, а савјест од гријеха да ти право казују: огледало лице, а савјест твоје поступке.
62. Узми паре прије него кренеш да не буде љутње, а промисли прије, па реци да не буде гријеха.
63. Медовину је лако начинит гдје има доста меда, а душу спасити гдје је страх Божји.
64. Кројач не шије одијело кући нити се тече душа лежећи. Кројачу треба да сједне, а хришћанину да се жртвује.
65. Лакше је телету поиграти од три мјесеца него волу од више година. И човјеку душу спасити на три рала земље него богаташу на великој имовини.
66. Маслини прија приморска клима, а души побожно друштво.
67. За кишу је потребан кишобран, а за душу смирење. Кишобран се добија за новац а смирење познавањем себе.
68. Ако ти је кућа сламом покривена, чувај се пожара и ако ти је душа мила не дружи се са женама због двоструког огња.
69. Имај пред кућом воду, а пред очима слово Божије. па ће бити чистији тијело и душа.
70. Оба камена у млину кад су љута, не могу жито мљети како треба; ни онај који једнако воли свијет и Бога не може душу спасити.
71. Пијани кројач штети одијело, а празни разговор квари душу.
72. И без велике воде, може млин да меље и без даривања блага може се душа спасити.
73. Заробљена јаребица тугује за шумом и слободом, а грешна душа за Богом и вјечним животом.
74. Лака је пљева од пшенице, али се од ње може товар накупити, као и малих гријехова душа опаклити.
75. Немој сакривати пут од дјеце ни смртну успомену од душе, биће дјеца мирнија, а душа побожнија.
76. Неки се људи прекрсте кад гром удари, а неки се сјете смрти само кад мртвог виде. Прекрсти се и без грома и сјети се смрти и без мртваца па ћеш мање гријешити.
77. Увијек мисли о својој души и кад си срећан и кад си у биједи и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.
78. Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш радити ако је изгубиш?
79. Наша душа пролази кроз искушења у овом свијету као блудни син. Добро је за њу ако је онај који се враћа у Очев загрљај.
80. Твоје имање на земљи је ништљавило као оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти душе и њеном трпљењу.
81. Као што се тијело храни и одијева да би живјело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дјела и чисте вјере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.
82. Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.
83. У рат се не иде без праха и олова нити се живи хришћански без вјере и добрих дјела.
84. Треба јака студен па да се ријека заледи и много прегнућа да се вјера одржи.
85. Гдје су јаке пчеле, бјежи од њих паук и гдје је тврда вјера зли дуси теже нападају.
86. Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз вјеру држе и сујеверје.
87. Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.
88. Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку вјеру.
89. Дијете плаче кад га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у биједи, која чисти душу као вода лице.
90. Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплијени поља.
91. Кројачу треба конац и игла за шивење, а човјеку вјера и љубав за спасење.
92. Сапун и вода перу одјећу, а вјера и дјела спасавају душу.
93. Здраво весло чини се кривим у води, зато боље вјеруј разуму него очима.
94. Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вјера у души, па да је обоје на своме мјесту.
95. Кажу да је болесно мјесто гдје су комарци, а слаба вјера гдје је раскош.
96. Ласта при зиду гнијездо гради, а човјек се правом вјером спасава.
97. Под високом јелом удобно је топлоту наћи, а са тврдом вјером чудеса чинити.
98. Силна киша може и кречану угасити, а тјелесна задовољства веру изгубити.
99. По својој вољи кречи кућу, а у свакој прилици чини добро, бићеш миран.
100. Ево и голуб се научи да писмо носи, а како да ти не навикнеш добра чинити.
101. Овце траже поља и ливаде, а паметни мир и спасење.
102. По питању у Цариград, а по дјелима у Рај.
103. Орахово лишће мирише иако ружа и побожан постаје мудар иако није високо учен.
104. Паук је врло себичан, нити купи мед за људе као пчела нити прави свилу за жене као бубица, али има врлину ћутања. И међу људима са више мана нађе се мека врлина.
105. Мирно је море кад вјетрова нема и човјекова савјест кад ради што може.
106. Сунцокрет се окреће Сунцу, а праведан човјек Богу и светињи.
107. Неки имају обичај да орахе у ђердан вежу, а неки да добро дјело на јавност износе.
108. Да се скроји сукно, требају ножице, а за добра дјела треба воља. Ножице се од гвожђа праве, а добра воља се од Бога добија.
109. Кројач не прекида рад ако му се конац откионе, а мидри не очајава у случају недаће.
110. Са бистром водом не вади жабу, а за доброчинство не тражи славу.
111. У огњу гвожђе као огањ бива, а човјек С Богом - слика Му жива.
112. Не смета коњу боја длаке, па није добар ни хришћанину положај да није честит.
113. Ко добро не види нека узме наочаре,а ко жели знати Св. Писмо нека с вјером има и смирење.
114. Кључем се отварају врата, а милосрђем стиче вјечни живот.
115. И у град се може ући са више страна, а у Царство Небеско са разним врлинама; ако не можеш богатством као Аврам, а ти сиромаштвом као Лазар.
116. Кад видич звијезду Даницу, брзо ће и зора, а кад себе осудиш близу си спасења.
117. Трговац послије пазара преброји паре, а мудри по завршетку дана прегледа своју савјест.
118. Вијек је наш као и дневни пазар: ко се заговори биће празан у вече своје смрти.
119. Ко не зна преко ријеке где је газ нека пита, а ко хоће право да живи нека Божије слово чита; да га не понесе вода газећи и не занесе свјетска сујета не читајући.
120. Не може се одједном научити пливати нити одмах навикнути побожно живјети.
121. Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело.
122. За рибе су мора и ријеке, а за душу правда и светиња.
123. Нема тога лимуна који не мирише ни доброчинства да се неће наградити. Треба лимун да зрене, а награди да дође вријеме.
124. Орући земљу не извади рибу и чинећи пакост не доживје мира. Риба је у води, а мир у доброчинству. За обоје треба доста труда.
125. Ко носи ноћу зубљу свијетли себи и другима, а ко чинии добро спасава себе и другог.
126. Мирног вола чува газда од сјекира, а праведног човјека Бог од напасти.
127. Родна воћка земљи гране савија, а кротки смирено главу држи.
128. И у затвору родбина посјећује затвореника, а у напастима милост Божија човјека.
129. Кад лептир слети на цвет не чује се, а побожни кад учини добро, не хвали се.
130. И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као и побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику.
131. Не сме кречана да буде без огња ни часа, ни хришћанин један дан да проведе безбрижно, све до смрти.
132. Треба да је гума око кола аутомобила, а милосрђе око срца људског.
133. Не оставњљај сјеме изван љемље да ти га птице не истријебе и не објављуј доброчинства да их хвале разнесу. Покриј сјеме земљом,а своја дјела смирењем.
134. Ловци кад хоће да ухвате лисицу ставе мамац на гвожђе, а враг да човјека наведе на гријех обећава му срећу у животу.
135. Острижене овце треба боље од града чувати, а немоћног грешника од строге осуде.
136. За бритву је је гладило,а за душу Божија наука; за гладило треба уље, а за спасење милостиња.
137. Мило се лисици привући кокошкама, а лукавом духу до побожног човјека.
138. На снијегу су љући вукови, а на побожног зли дуси.
139. При пчелиљаку паук често шири мрежу,а при доброчинству Сатана вазда ставља искушења.
140. Може да потоне и ко је добро научио да плива и да пострада и мудри, зато су потребни опрезност и смирење.
141. За гашење пожара постоји ватрогасна чета, а за смирење страсти строги постови.
142. Треба зубљу тући и превијати па да гори, а тијело патити и сустезати, па да је свето.
143. Бакалар треба тући и скувати, па онда јести, а тијело трудити и чистити, па да се спаси.
144. Неки људи стављају мрежу на прозоре због комараца, а мудри хришћани стегу на уста због грехова.
145. И моћни орао може пасти на љешину и витез човјек у ниско дјело; узрок је сластољубље.
146. Честе кише печурке рађају а нечисто срце мржњу и завађу.
147. Ко шара јаја прсте ће обојити, а ко се дружи са грешницима срце ће покварити.
148. Причувај со од воде и срце од женског друштва, премда си од жене као и со од воде, како неко мудри рече.
149. Сукно треба да буде у ваљаоници, а хришћанин у искушењима; иначе сукно неће бити право, а хришћанин неће бити мудар него неук.
150. Зимска студен корисна је плодној маслини, а тешка искушења побожном човјеку. Зато маслина роди уљем, а хришћанин се украси врлинама.
141. За гашење пожара постоји ватрогасна чета, а за смирење страсти строги постови.
142. Треба зубљу тући и превијати па да гори, а тијело патити и сустезати, па да је свето.
143. Бакалар треба тући и скувати, па онда јести, а тијело трудити и чистити, па да се спаси.
144. Неки људи стављају мрежу на прозоре због комараца, а мудри хришћани стегу на уста због грехова.
145. И моћни орао може пасти на љешину и витез човјек у ниско дјело; узрок је сластољубље.
146. Честе кише печурке рађају а нечисто срце мржњу и завађу.
147. Ко шара јаја прсте ће обојити, а ко се дружи са грешницима срце ће покварити.
148. Причувај со од воде и срце од женског друштва, премда си од жене као и со од воде, како неко мудри рече.
149. Сукно треба да буде у ваљаоници, а хришћанин у искушењима; иначе сукно неће бити право, а хришћанин неће бити мудар него неук.
150. Зимска студен корисна је плодној маслини, а тешка искушења побожном човјеку. Зато маслина роди уљем, а хришћанин се украси врлинама.
158. У лијевој руци држи узду кад јашеш коња и лијепо збори о човјеку гдје га није да се види да си јахач и честит човјек.
159. Гладан гавран у августу и смокву поједе, а сиромах човјек у невољи и лаж рече. Гаврану је дато месо да једе, а човјеку да право збори.
160. И у љетно доба можеш кресивом цијелу планину запалити, а у животу једном ријечју велико племе завадити.
161. Бољи су ораси са танком кором и мудри људи са мањим говором.
162. Сјеверни вјетар не даје росу на ливади нити празан разговор користи души.
163. Једна фабрика може радити и за више од сто живота, а један говор и триста душа саблазнити. Зато су скупе фабрике, а значајне ријечи.
164. Господско псето радо напада невољника - просјака, а демони гордељивог човјека, који је сиромах разумом као просјак хљебом.
165. Не сипај орахе вилама у врећу нити учи гордог мудрости да ти вријеме не пропадне и да ти се људи не чуде.
166. Обућари шију ципеле на кољенима, а зли дуси варају човјека на богатство.
167. Могу се и мирне пчелице поклати и праведник учинити нешто грешно, стога је опрезност потребна.
168. Усамљени виноград често се хара, а праведник међу грешнима немилостиво страда.
169. Гдје нема учитеља грају дјеца, а гдје нема страха Божијег владају пороци.
170. И у млину и ковачници највише новости, стога се не хвали љубопитством.
165. Не сипај орахе вилама у врећу нити учи гордог мудрости да ти вријеме не пропадне и да ти се људи не чуде.
166. Обућари шију ципеле на кољенима, а зли дуси варају човјека на богатство.
167. Могу се и мирне пчелице поклати и праведник учинити нешто грешно, стога је опрезност потребна.
168. Усамљени виноград често се хара, а праведник међу грешнима немилостиво страда.
169. Гдје нема учитеља грају дјеца, а гдје нема страха Божијег владају пороци.
170. И у млину и ковачници највише новости, стога се не хвали љубопитством.
178. Бог кара да помилује, а добар човјек да научи.
179. Од пијаног љекара не вреде рецепти нити наредбе од грешне савијести.
180. Радују се звијери тамној ноћи и нечисти духови унемиреној души.
181. Женама је мило радити око злата и свиле, а демонима око праведног и светог.
182. Љуће су змије у гори него оне у води и тежи је злотвор домаћи него извањи.
183. Циганин хвали коња да прода, а ђаво човјека да га превари.
184. Нико не може боље потковати коња од поткивача нити ико човјека у зло гурнути тако као његова својта.
185. Пузећи црв може истрјебити кошнице крилатих пчела, а лакоми стомак изгубити углед и душу.
186. Чим дијете лептира притисне капом, више није што је био, а земаљска срећа пуна је разочарања.
187. Кад вино остане, љепше је, а ријеч смишљена кориснија је.
188. Цвијетање воћке знак је прољећа, а умно ћутање знак је мудрости и смирења.
189. Снијег се топи од југа, а срце крвари од рђавог говора.
190. Притегни колан коњу у тргу и сујетни језик у љутини, што је мудро и корисно.
191. Рекоше да није добро јести одвише меда ни говорити много, макар биле ријечи красне као што је мед сладак.
192. Мува у млијеку и лаж у говору гаде се побожном човијеку.
193. Неки од сиромашних сипају воду у млијеко, а неки од ината лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај.
194. Из дубоког бунара људи ваде воду ужетом, а из поводљивог човјека тајне ласкавим говором.
195. Не ваља брава која је за сваки кључ нити језик који сваког хвали.
196. Ако ти је кућа висока стави громобран и ако си главар, имај смирење, да ти гром не запали, кућу, а тебе гордост да не понизи.
"Православни Молитвеник" у издању Гласа Цркве, Ваљево
,2000 године, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа
Шабачко-Ваљевског Господина Лаврентија. Епископ Хризостом (Војиновић )
на 6-тој и 7- мој страни казе :
" Створило се уверење да се Богу угађа подвизима и мучењем тела. Ниједан земаљски родитељ тако ста не захтева од свога детета. Како би то онда тражио Небески Отац? Чини ми се да човек помало вређа Бога кад омаловажава и презире овај свет који је Он створио и проводи дане и ноћи у мрачним и загушљивим земуницама као кртица - док напољу сија Божије сунце, зелене се поља и шуме и теку сребрне реке, играју се деца, цвета хиљадама врста цвећа и тако лепо певају птице и зричу попци... Све је то Божија твар коју треба љубити. Близак ми је онај човек који је у молитви рекао : дође ми да пољубим и своју руку ,јер је и на њој Господе , Твој дах. "
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.