Одисеј пловио Јадраном! [Архива] - Форум српских патриота

View Full Version : Одисеј пловио Јадраном!

bogsvarog

12-08-08, 01:50

Odisej plovio Jadranom!

Dijana DIMITROVSKA,

KADA jedna nova ideja dospe u nauku, to je kao kad kamen padne u Å¾abokrečinu. Pogubnoj tiÅ¡ini, koja priguÅ¡uje svako novo otkriće, ne moÅ¾eÅ¡ se nikakvim oruÅ¾jem suprotstaviti.
Sa ovim razmiÅ¡ljanjem francuskog nobelovca Å*arla RiÅ¡ea suočio se i naÅ¡ homerolog Milan Ristanović kada je odlučio da na svetlo dana iznese ideju da su Homerovi junaci, Odisej i Jason, i njihove posade, plovili Jadranskim morem!
U svojoj knjizi "Odisejevo zlatno runo Jadrana" (http://www.knjizara.com/index.php?gde=@http%3A//www.knjizara.com/pls/sasa/knjizara.lk_kljucna_rec%3Fkw_id%3D40568%26x_start% 3D1%26act%3DTra%2525C5%2525BEi@)Ristanović iznosi tezu da su se putovanja junaka dva najslavnija epa na svetu â€œIlijadaâ€ i â€œOdsejaâ€, deÅ¡avala na Jadranskom moru. Za to iznosi geomorfoloÅ¡ke dokaze.
- Narodi, običaji i pojedinci mogu nestati sa istorijske scene, ali reke, jezera, mora, planine, oblasti se ne menjaju - kaÅ¾e naÅ¡ sagovornik. - Sa geomorfoloÅ¡kim objektom u prirodi ne moÅ¾e se napraviti greÅ¡ka. On je tu hiljadama godina.

VETAR I POEME
ZATO je tim putem i iÅ¡ao Ristanović. I posao mu, kaÅ¾e, nije bio teÅ¾ak. Jer, svi događaji u obe Homerove poeme odigravaju se na moru, ili na samoj obali. Junaci putuju morskim prostranstvima pomoću plovila, koja se kreću snagom vetra, samo u izuzetnim slučajevima miÅ¡ićima. Struje, vetrove, ostrva i poloÅ¾aj nebeskih tela koje je Homer obilato opisivao smestio je u Jadransko more i zaključio da su iz tog okruÅ¾enja kao verodostojan opis i â€œuÅ¡laâ€ u poeme.
- U delima svih antičkih autora Jadransko more je misteriozno, pogubno, prokleto, tajanstveno. Dalje od 7. veka pre n. e. mi o Jadranu imamo samo maglovite predstave koje su isključivo legendarnog porekla. I za Homera ovo more bilo je idealan region za gajenje čudoviÅ¡ta. Zato ih kod njega ima toliko.
Ilijada i Odiseja imaju jasno opisan odlazak. U putovanjima argonauta Jason iskreno priznaje da je putovao po Jadranu, a Apolonije do detalja opisuje njegov povratak. Kako je, ipak, Jason stigao do Jadranskog mora, ako je poznato da je po zlatno runo putovao u Kolhidu, danaÅ¡nju Abhaziju?
- Jasonovo putovanje u Kolhidu nije bilo laÅ¾no, ali jeste laÅ¾na sama Kolhida. Ona, naime, nije na Kakvakazu, već na Jadranu. Zato su istraÅ¾ivači koji pokuÅ¡avaju da Jasonovu priču uklope u kavkasku Kolhidu doÅ¾iveli razočaranje. Jer tamo nema nikakvih ostrva, a joÅ¡ manje arhipelaga.
S druge strane, kaÅ¾e Ristanović, u legendama kavkaskih naroda nema ni pomena o kralju Ajetu i njegovoj kćerki Medeji, ili sestri Kirki.
Ako Jason priznaje da se s putovanja vratio iz Jadrana, kako je do njega stigao?
- Sa Kavkaza, iz danaÅ¡nje Abhazije, mogao je rečnim tokovima da stigne do Austrije, ali do Jadranskog mora nikako - izričit je Ristanović. - Osim ako nije plovio oko 600 kilometara preko planina, od danaÅ¡njeg Linca do Trsta. PoÅ¡to je to nemoguće, jasno je da je zlatno runo traÅ¾io po Jadranu.
Kolhida tako, tvrdi Ristanović, nije na Kavkazu, nego na Jadranu. Pojam zlatno runo, koji nalazimo u kavkaskim jezicima, u stvari je tehnologija dobijanja zlata bez tradicionalnog ispiranja. Na dno zlatonosne reke stavi se ovnujska koÅ¾a sa runom i pritisne kamenjem. Vuna ima svojstvo magnetisanja putem trenja, pa zlatne čestice privlači namagnetisana vuna. Aristid Vučetić, verovatno najbolji poznavalac tradicionalne rudarske veÅ¡tine na istočnoj obali, svedoči da se ta veÅ¡tina sačuvala u Dinaridima sve do početka 20. veka. Radi se, dakle, o zlatu na reci Cetini.

STRAÅ*NE STENE
OBLICI i udaljenost homerskih ostrva, po Ristanoviću, u potpunosti se poklapaju sa ostrvima u jadranskom arhipelagu. Ostrvo Ogigija, gde je Å¾ivela čuvena nimfa Kalipsa, kod koje je Odisej boravio sedam godina, u stvari je Mljet. Ona ga je dočekala ljubazno, okruÅ¾ila ga paÅ¾njom i izobiljem. Njemu je u početku bilo prijatno, ali je jasno da je bio u zarobljeniÅ¡tvu.
Kod čarobnice Kirke na Ajaji, ili Korčuli, boravio je godinu dana. Po duÅ¾ini luka sunca, Ristanović je čak odredio da je vreme kada je Odisej po drugi put krenuo ka svojoj domovini sa Korčule bila sredina oktobra.
I dok Kirka ima dvore, Kalipsa Å¾ivi u pećini koja je, po Odisejevom kazivanju, lepo nameÅ¡tena. Tu je, čak, i stan na kome gospodarica povazdan tka, i pevuÅ¡i kao Å¡to to čine sve tkalje u dinarskom regionu, posebno u Crnoj Gori i Hercegovini. Kod nje na sredini pećine gori vatra i u njoj kedar, kleka i bor. I Å¡to je najvaÅ¾nije, na Mljetu ima akumulacije slatke vode i visokih stabala "topola i joheâ€.
Ostrva divokoza i Kiklopske zemlje Ristanović je otkrio na Å*ćedru i Hvaru. A naziv kiklop izraz je podrugljiv, a Grci ga primenjuju za ruÅ¾ne građevine i za narod koji je velikog rasta i snage.
StraÅ¡ne stene koje su gutale moreplovce - Scila i Haridba - ne mogu biti nigde drugo nego u regionu dubrovačkog arhipelaga, na krajnjem jugu, konkretno izmeću ostrva Mljet, Å*ipan i Korčula.

NA ISTI NAČIN
BEZ obzira na mitoloÅ¡ku fantastiku u pesničkim metaforama, uočava se da je Homer dosledan niÅ¡ta manje nego Tukidid ili Herodot. On nikada ne pravi greÅ¡ke. Zemlje, okeani, gradovi, mora i narodi uvek se pominju na isti način.
Sve je to pomoglo Milanu Ristanoviću, naÅ¡em homerologu i predavaču komparativne lingvistike na Sorboni, sada u penziji, da locira putovanja Homerovih junaka u - Jadransko more.

LEGENDA O KALIPSI
LEGENDA o gospodarici Kalipsi nije sačuvana na Mljetu. Veliku pećinu koja i danas stoji kao i u Odisejevo doba, međutim, meÅ¡tani ne zovu Kalipsina već Odisejeva Å¡pilja.

Живана

04-09-08, 22:11

Мене радује да има све више књига и истраживања која ремете темеље еуропејског става о историји тако што откривају бесмислице у погрченим тумачењима прошлости..

Салинас Прајс објавио је две књиге о грешкама грчке локације Троје, и слично овој књизи о Одисеју (Уликсусу, што неки људи тумаче као надимак Улизица), тумачи детаљно географске раздаљине и историјске записе о древној Троји, која се по његовим вишегодишњим истраживањима ,налазила у области делте реке Неретве;)

Што се самог (самих) "Хомера" тиче, памтим један текст са википедије,(уз све ограде поводом извора текста) где се грчка реч (Х)омерос преводи као множина, и ако ме памћење не вара, значи "заробљеници".. што отвара потпуно другачију визуру : чувене стихове написала је група заробљеника (староседелеца простора) а антички Грци су их записали да се данашњи Грци диче њима..
Истовремено, никако не може да се прескочи чињеница да су тзв"Хомери" певали своје стихове уз жичани инструмент (негде назван лира,негде гусле ) а да данашњи Грци не гуслају нити "метре" текстове у епске циклусе, за разлику од наследника становника дотичне Неретве илити дуж Јадарана илити на Балкану ..гдегод Србља има.

Весели пламичак

05-09-08, 09:13

С обзиром да је лику требало једно 9 година да се врати кући, сва је прилика да је лутајући заглавио и у ове крајеве. Магелановим бродовима је требало око годину ипо да оплове свет, онда није тешко замислити да је Одисеј могао обићи све луке Средоземља за то време.

Живана

05-09-08, 21:10

Historičar i istrazivač Roberto Salinas Prajs, koji je prije dvadeset godina uzdrmao svjetsku javnost tvrdeći da se drevna Troja ili Ilij nalazi u Gabeli kod Čapljine, izjavio je jučer u Gabeli kako je u svojoj novoj knjizi "Homerova Å¡aputanja (Homerovi Å¡aptači)" donio nove dokaze koji antičku Troju smjestaju na lokaciju ovog hercegovačkog gradića.

"U novoj knjizi sam nastojao lingvističkim dokazima kazati kako se Troja zapravo nalazi u Gabeli u Hercegovini, a ne u Maloj Aziji, kako tvrde mnogi naučnici, historičari i istrazivači. Nisam odustao od svoje tvrdnje da su drevni Trojanci zivjeli na ovim prostorima, i u knjizi sam to jasno dokazao", rekao je Prajs.

Na pitanje o kojim se konkretnim dokazima radi, kazao je kako su stari narodni plesovi, koji se i danas izvode u ovom mjestu, identičnim onima koji su bili karakteristični za narod Troje sto govori o povezanosti Troje i Hercegovine.

"Osim toga u svojoj knjizi dokazujem da je jedino iz Gabele moguće vidjeti istu astronomsku platformu kakvu opisuje Homer u Ilijadi i Odiseji.
Iz Male Azije se ta platforma ne vidi, a ona je iz Gabele jasna kao dan", tvrdi Prajs.
http://www.24sata.info/1117
http://www.knjizara.com/index.php?gde=@http%3A//www.knjizara.com/pls/sasa/knjizara.knjiga%3Fk_id%3D117813@

Gde se pojavi Roberto Salinas Prajs tu su novinari, naučnici, znatiÅ¾eljnici, svi koje zanima Å¡ta novo o nastanku svetske civilizacije nudi ovaj meksički istraÅ¾ivač drevnih kultura. PaÅ¾nju svetske javnosti izazvao je, da podsetimo, zemljotresnom teorijom da Troja nije u Maloj Aziji, već u dolini reke Neretve.
Zaljuljalo se tlo sastavljeno od čvrstih istorijskih teorija kada je pre dve decenije Roberto na jednoj televiziji u Meksiku bukvalno uzviknuo: "Drevna antička reka Skamander je Neretva, a stari grad Gabela u njenoj dolini je Troja". I lavina je krenula. Kulminiralo je 1984. godine kada je Roberto objavio knjigu "Homerova slepa publika"

. - Nisam mogao ni da jedem, ni da spavam. Bio sam ubeđen da Troja koju je otkopao Å*liman nije Troja o kojoj piÅ¡e Homer. MnoÅ¾ila su se pitanja. Da li je Troja grad ili drÅ¾ava, dokle se prostiralo trojansko carstvo, Å¡ta sve moÅ¾e da se nađe u Gabeli i na jadranskim ostrvima, ko su bili Trojanci i gde su nestali posle propasti Troje, kakva je njihova veza sa Ilirima... TraÅ¾io sam Troju godinama. Izbor se suÅ¾avao i Jadran, kao mesto gde je lutao Odisej, sam se nametnuo. A kada sam u Neretvi prepoznao antičku reku Skamander, ostalo je bilo lako. DoÅ¡ao sam u ondaÅ¡nju Jugoslaviju, seo u kola, vozio se magistralom, uÅ¡ao u dolinu Neretve i doÅ¡ao do Gabele kao krajnjeg cilja.

- Velika je razlika između onoga Å¡to se kod Homera moÅ¾e pročitati o Troji i onoga Å¡to naučnici govore o trojanskoj kulturi. Trojanska kultura predstavlja Å¡iroki spektar ekonomskih, političkih, pravnih, verskih, literarnih tema, a Homer je bio samo jedan od njenih kulturnih aspekata. Proizvod te kulture su bili tekstovi "Ilijade" i "Odiseje" kao potvrda ideje da je trojanska kultura značila početak celokupne zapadne civilizacije. Sve ostale kulture koje su paralelno cvetale ne mogu da budu utemeljene kao duhovni koreni zapadne civilizacije, kao Å¡to to moÅ¾e da bude trojanska kultura.

- Lezbos je Brač koji se u 24. pevanju "Ilijade" spominje uz Makar (Makarska) čijem kraljevstvu je pripadao, Hvar je Lekton, Vis je homerovski Lemos, Korčula je Tenedos na kome je sagrađen čuveni trojanski konj - u dahu izgovara Roberto- Taj konj je, zapravo, bio brod. Lastovo je Ehina, a Mljet je Zakintos.

Sve izgleda jednostavno kada čovek sluÅ¡a Roberta. Sve je jasno i prosto se čovek zapita kako se niko pre Roberta nije setio toga. Ipak, iako iza te njegove priče stoji viÅ¡edecenijski danonoćni rad, mnogo toga joÅ¡ ostaje nejasno, maglovito kao Å¡to su bili predeli kroz koje je lutao Odisej. Pitanja se mnoÅ¾e.

Ostao je Roberto tada čvrst u uverenju da je na pravoj strani, kao Å¡to je čvrst u uverenju da je Troja u dolini Neretve, da su Srbi mnogo pre sedmog veka boravili na ovim prostorima, da će se sigurno dokazati da je Balkan pupak sveta. Opsada Troje trajala je deset godina, isto koliko o Odisejevo lutanje posle bitke. Ta dvadesetogodiÅ¡nja borba poklapa se sa dvodecenijskim Robertovim dokazivanjem da Troja nije u Maloj Aziji. Ima li tu simbolike? Roberto misli da ima.

http://ilustrovana.com/2002/2271/5.htm

Живана

05-09-08, 21:16

HOMER NIJE GRK

- U junu 1967. godine čuo sam za Aristida Vučetića iz Dubrovnika koji je joÅ¡ 1935. godine objavio svoj rad o lutanjima Odiseja po dalmatinskim ostrvima, posle Trojanskog rata. Odleteo sam odmah za Dubrovnik kod Aristida Vučetića, On je, sećam se, Å¾iveo u Kunićevoj ulici, a Kunić je, koje li slučajnosti, preveo - "Ilijadu"!? Prvi put u Å¾ivotu bio sam u prilici da pričam sa nekim o dalmatinskoj Troji, a da me sagovornik potpuno razume.
Onda sam naÅ¡ao referencu za lokaciju Iliona u delti Neretve kod zapostavljanog istoričara Mojsija Horenskog.

Kako vam je pomogao Mojsije Horenski?
- Pa, lepo. On je opisijući Ilij rekao da taj grad leÅ¾i u zemlji Ahajaca, u susedstvu Peloponeza i ZAPADNO od Soluna i od Makedonije, u zemlji Evropi. A Å*limanova Troja u Maloj Aziji ne moÅ¾e nikako da bude zapadno od Soluna i Makedonije, pa ni u susedstvu Peloponeza. Ovaj dragoceni podatak Mojsija Horenskog koristio je i Stefan Vizantijski, a on je bio crkveni poglavar, znači, sluÅ¾beno drÅ¾avno lice. I to mi je bilo veoma vaÅ¾no, bio je to znak da sam na dobrom putu da nađem pravo mesto gde je bila Troja.

Vi, gospodine Prajs, joÅ¡ na prvim stranicama knjige "Homerova slepa publika" piÅ¡ete da je izbor maloazijskog Hisarlika za Å*limanovu Troju - "politička smicalica"?

- Da, u "Homerovoj slepoj publici" zaista sam tvrdio i u predgovoru i u postskriptumu, da je Homer pogrčen i da je onda bilo neophodno izmisliti i laÅ¾nu Troju u Maloj Aziji i da sve to ima političku pozadinu.Činilo mi se, takođe, da se problem Troje oprezno zaobilazi i da sve to miriÅ¡e na izbegavanje istraÅ¾ivanja, kao da je istina zataÅ¡kana. Bilo mi je zaista čudno i sumnjivo da, na primer, nijedan klasični filolog ne započinje ozbiljnu duboku raspravu o homerskom pitanju, niti se hvata neposredno u koÅ¡tac sa homerovskom literaturom.

Ali, sada, posle toliko godina, ne mislim da je reč o političkoj teoriji zavere, već da je na delu zavera neznanja. I zbog te zavere neznanja su danaÅ¡nje klasične studije i dospele u ćorsokak, nema novih velikih otkrića o drevnoj proÅ¡losti čovečanstva, pa i o homerskom periodu. Klasične nauke postale su jalove kao laboratorijske voćne muve, i toliko su hibridizovane da u budućnosti neće dati niÅ¡ta značajno.

Gde je Å*liman u ovoj priči?
- Å*liman je samo iÅ¡ao za zvaničnim teorijama i za njega je pitanje lokaliteta Troje bilo samo pitanje brda. Njega nije mučilo ko su Trojanci, ko su Iliri, za njega su svi oni bili Grci, za njega je i Homer bio Grk. A i Å¡ta moÅ¾e da se očekuje od nekoga ko je nemački arheolog, ponosan na nemačku istorijsku Å¡kolu koja je tada, krajem 19. veka, bila u ekspanziji. To je ono Å¡to se moÅ¾e reći o politizaciji klasičnih nauka.

A nije li Homer pogrčen, davno pre Å*limana, odmah posle pada Troje kada je na istorijsku scenu stupila starogrčka ekspanzija i hegemonizam?

- Da. Homer je joÅ¡ tada postao Grk. Ali, Grci su to uradili, takođe, iz neznanja misleći da sa njima počinje svet, Å¡to je svojstveno mladim narodima.
U starom veku, jedino Homer zna da postoje trideset ilirskih plemena, jedino on ima ideju o federaciji plemena od Neretve do Dunava i preko Dunava, dalje, na sever i do juga Italije na drugoj strani. Jedino Homer ima uvid u globalni poredak arhajskog, herojskog doba kada Grci joÅ¡ i ne postoje kao narod.
A i kasnije, kod pogrčenog Homera, vidi se da između grčkih gradova-drÅ¾ava nije prazan prostor, već tu postoje zemlje u kojima Å¾ive i neki drugi narodi koji nisu Grci.

Primera radi, iÅ¡čitavajući Homera, shvatio sam da Menelajeva vojska na Troju stiÅ¾e iz Lombardije i venecijanskog zaleđa, a Agamemnonove snage dolaze iz juÅ¾ne Italije. Ali, posle pada Troje, kada tekst "Ilijade" počinje da se rađa i da se seli polako iz Dalmacije ka Solunu i Maloj Aziji, tamoÅ¡nji narodi, pa i Grci, sve teÅ¾e razumevaju izvorni tekst "Ilijade". Jer, homeridi, rapsodi, guslari, ako hoćete, počinju polako da prilagođavaju "Ilijadu" i "Odiseju" novonastaloj istorijskoj situaciji, pa i topografiji.

Prve generacije homerida i rapsoda joÅ¡ znaju o čemu pevaju, znaju da pevaju o dalmatinskoj Troji i o ilirskom narodu kao glavnom junaku trojanske tragedije. Ali kasnije generacije rapsoda potpuno su pogrčile Homera, a Grke su homerizovali sa sve dalmatinskom topografijom.
Tako je pogrčeni Homer postao okovani Guliver koji viÅ¡e ne moÅ¾e da daje informacije o ilirskoj, dalmatinskoj proÅ¡losti svog epa i svog naroda. I mi tog Gulivera moramo razvezati, moramo ga osloboditi da bismo saznali ko je on i ko je taj narod kome Homer pripada.;)
http://www.nin.co.yu/2002-07/25/24262.html

Живана

17-03-09, 22:52

Мене радује да има све више књига и истраживања која ремете темеље еуропејског става о историји тако што откривају бесмислице у погрченим тумачењима прошлости..

BOGOVI OLIMPA IZ SRBIJE (http://www.tvrdjava.org/knjige/Skokljev%20Antonije%20i%20Skokljev%20Ivan%20-%20Bogovi%20Olimpa%20iz%20Srbije.pdf)

http://www.tvrdjava.org/casopis/index.php?option=com_content&view=article&id=34&Itemid=27

Живана

17-03-09, 23:20

HOMER NIJE GRK
Da, u "Homerovoj slepoj publici" zaista sam tvrdio i u predgovoru i u postskriptumu, da je Homer pogrčen ...
U starom veku, jedino Homer zna da postoje trideset ilirskih plemena, ... Jedino Homer ima uvid u globalni poredak arhajskog, herojskog doba kada Grci još i ne postoje kao narod.
..Tako je pogrčeni Homer postao okovani Guliver ...I mi tog Gulivera moramo razvezati, moramo ga osloboditi da bismo saznali ko je on i ko je taj narod kome Homer pripada.;)
http://www.nin.co.yu/2002-07/25/24262.html

Po literaturi Homer je Rašanin (Tračanin):

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fb/ThracianTribes.jpg

A povodom ove karte,(izmedju ostalog), setite se svedočenja rimskog pape , koji se "u civilstvu" zvao Eneja Silvije Pikolomini, da su Srbi u antici nazicani Tribali ili Mizi, a danas (15.vek) se zovu "čas Srbi čas Rašani".

MRKELA

21-03-09, 11:43

Ја сам читао књигу где се тврди да је Одисеј у ствари пловио Дунавом и да је Троја била ланац утврђења на Дунаву са центром на Калемегдану!:D

Живана

13-04-09, 00:59

Pocetno poglavlje..nelogicnosti koje su dokazi da grci nisu napisali pricu niti su znali geografiju van svoje varosice&polja&polisa

http://img27.imageshack.us/img27/3179/prajs12qo0.jpg

http://img232.imageshack.us/img232/4786/prajs13jx7.jpg

http://img22.imageshack.us/img22/4205/prajs14kk2.jpg

http://img6.imageshack.us/img6/853/prajs15rq7.jpg

http://img6.imageshack.us/img6/4360/prajs16qc1.jpg

Живана

13-04-09, 01:07

http://img9.imageshack.us/img9/3230/prajs17en9.jpg

http://img230.imageshack.us/img230/281/prajs18jk4.jpg

http://img230.imageshack.us/img230/7240/prajs19lt8.jpg

http://img220.imageshack.us/img220/7789/prajs20hq4.jpg

http://img220.imageshack.us/img220/4634/prajs21dc8.jpg

http://img99.imageshack.us/img99/8279/prajs22bf9.jpg

Живана

13-04-09, 01:15

http://img5.imageshack.us/img5/8963/prajs23ap3.jpg

http://img222.imageshack.us/img222/308/prajs24km1.jpg

http://img216.imageshack.us/img216/5116/prajs25nh4.jpg

http://img5.imageshack.us/img5/1545/prajs26wg3.jpg

http://img222.imageshack.us/img222/7262/prajs27cn7.jpg

Живана

13-04-09, 01:21

http://img5.imageshack.us/img5/9064/prajs28xy7.jpg

http://img216.imageshack.us/img216/88/prajs29hl4.jpg

http://img6.imageshack.us/img6/7821/prajs30ov3.jpg

http://img6.imageshack.us/img6/581/prajs31fb9.jpg

http://img88.imageshack.us/img88/5588/prajs32id8.jpg

:rolleyes:

Живана

28-04-09, 02:56

Пре Омира (Хомера) , како се назива епски народни поета у књигама штампаним пре 1945.г. код нас, живео је Рашанин (а не Грк, опет)- "Орфеј"..

Између осталих, ево једне интересантне личности из тога времена - Диодора са Сицилије.35 Сигурно је, да су га латинисти и хеленисти по ко зна колико пута читали, анализирали, проучавали, не проучивши га никада до краја и не придавши апсолутно никакав значај неким његовим сведочанствима. Тај Диодор Сицилијски тврдио је у својим списима, да су најстарије митолошке приче, које се односе на Амазонке, Атланте, Аргонауте, итд., преузете од српских песника, Хомерових савременика, који су ПИСАЛИ СВОЈЕ ПЕСМЕ НА ПЕЛАЗГИЈСКОМ ЈЕЗИКУ И УЗ ПОМОЋ СТАРОГ ПИСМА36. Као првог песника, који је писао ПЕЛАЗГИЈСКИМ ЈЕЗИКОМ И СТАРИМ ПИСМОМ, Диодор је навео Орфеја

http://srbinarodnajstariji.blog.com/4498878/

Пелазги су познавали прераду метала, њихово добијање, или - како бисмо ми данас рекли - металургију. Грци су се од Пелазга научили и архитектури... Укратко, није било НИ ЈЕДНОГ ПОДРУЧЈА, У КОМЕ ПЕЛАЗГИ НИСУ БИЛИ ГРЦИМА УЧИТЕЉИ, ПА СЕ НАМЕћЕ - како на основу тога, тако исто и на основу свега до сада. изложеног - ЈЕДИНИ МОГУЋИ ИСПРАВАН ЗАКЉУЧАК, ДА СУ ПЕЛАЗГИ НАУЧИЛИ ГРКЕ И ДА ПИШУ, А ТО ЈЕ ТВРЂЕЊЕ КОЈЕ СЕ НАЛАЗИ И У ИЗВЕСНИХ АНТИЧКИХ, УПРАВО ГРЧКИХ АУТОРА

УЗ СВЕ ТО, ГРЦИ СУ УЗЕЛИ ЈЕДНО ПИСМО, КОЈЕ ЈЕ ПРЕ ТОГА, А И ПОСЛЕ ТОГА БИЛО И ОСТАЛО НАЈСЛИЧНИЈЕ ЊИХОВОМ! ЧАК ЈЕ И РЕД СЛОВА КОД ЊИХ ОСТАО ИСТИ, А И ЊИХОВА БРОЈНА ВРЕДНОСТ. А ДА ТО ПИСМО НИЈЕ ЊИХОВ, А НИ ФЕНИЧАНСКИ ИЗУМ, СИГУРНО СВЕДОЧИ ЧИЊЕНИЦА, ДА НИ ТУ, НИ ТАМО НАЗИВИ СЛОВА НЕ ЗНАЧЕ НИШТА, ДОК НАЗИВИ СЛОВА СРПСКЕ ГЛАГОЉИЦЕ, А И ЋИРИЛИЦЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ЧИТАВ ЈЕДАН МОРАЛНО – ФИЛОЗОФСКО - ВЕРСКИ СИСТЕМ, УЗ ГЛАВНЕ И ЈАСНО ИЗРАЖЕНЕ ПРИНЦИПЕ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА!

http://srbinarodnajstariji.blog.com/4498883/

У четвртом веку пре н.е. (више стотина година после Омира/Хомера и још више стотина година после "Орфеја" из старе Рашке) Грци су још увек само на ободима Балкана, најближи правцу одакле су дошли- Либији (како се у оно време звао цео афрички континент)..

http://img514.imageshack.us/img514/1654/granicasrbijeigrke.png

Живана

29-04-09, 09:52

Епска традиција код Срба и њен домородачки карактер

Гусле, нераздвојни део српске епике и стари балкански инструмент, су играле важну улогу у чувању српског духа. Изгледа да назив гусле долази од санскритског корена gu-ghus-ghosati (звук). У српском језику, гуша значи грло, орган говора.

Â« Компаративне лингвистичке анализе Хомеровог дела Икономидиа и Данковског, који савршеном прецизношћу извлаче аналогије из хеленског, латинског и словенског језика, узбуђујући својом егзакатношћу и упућују на Пеласте у којима налазе снажну словенску компоненту. Ово сад помера пелашки круг на исток, запад и север где ће они оставити свој језички утицај и данас веома препознатљив. Кругу Икономидиа и данковског индиректно придружују се и Милман Пари, професор Харвардског универзитета, који је четрдесетих година вршио истраживања стила наше народне поезије, са циљем да уђе у дух певача који ствара еп. Тако је настала колекција Пари на Харвардском универзитету која је данас највећа збирка јужнословенског епског песништва у свету. Она најбоље илуструје истраживачки оптимизам и научну строгост овог изузетног хомеролога, који је вршио теренска истраживања и нашао да наши певачи (гуслари) певају песме дужине Хомерових песама у којима је нашао Хомерове сцене, Хомерова средства и Хомерове предмете поезије. Његов велики задатак је био : ући у певач самог. Било је то због Хомера. Он је пронашао много шта од Хомера у Југославији. Зато ће његов асистент Алберт Лорд, који га је пратио на тим истраживачким путовањима по Југославији, записати : Â« Овде је (у Југославији) ако хоћете, био део једне Илијаде, позадина опсаде Троје.Â»

Radivoje Pesic. Optuzujem cutanje. Str 86-87. Pesic i sinovi. Beograd. 2001.
http://istorijasrba.blogspot.com/

Богосав

21-08-09, 01:57

Српски песник Илијаде

сат времена, снимак предавања у Новом Саду
http://video.google.com/videoplay?docid=-3226501220361632533