Душевно здравље

[Живана]

..да не кажем туђицама "ментална хигијена"..

Како је, чиме и колико редовно одржавате:D ?
Успевате ли?
Који су су најбољи начини?

[Никола]

Јел за то треба мозак??? :cool:

[Гризли]

Ja odigram koju partiju šaha.

Kad nemam s' kim, onda nesto majstorisem, kuckam, testerisem...

[Србин]

Стрељана и теретана...
Убедљиво две најбоље ствари за избацивање "негативне енергије" и стреса.

[Serbian Nationalist]

ударам зид кад се изнервирам, разјебем шаку скроз али то ми је једини вентил и код куће и на послу

[Весели пламичак]

Највише ми прија да одем негде. Неко краће или дуже путовање ван града. Обично се не дешава често због времена и разних срања. Али кад одем тако негде вратим се ко нов, имају та нека планинарска друштва, отишао сам једном прилико на неко планинарење и нако 10-15 километара пешачења већ сам се осећао боље.

[Живана]

Стрељана и теретана...
Убедљиво две најбоље ствари за избацивање "негативне енергије" и стреса.
ударам зид кад се изнервирам, разјебем шаку скроз али то ми је једини вентил и код куће и на послу

То би могли да дефинишемо као пражњење кроз физички напор и сопствени бол?И свакако, да то помаже избацивању унетих садржаја који поремете душевну равнотежу мање или више.

Ja odigram koju partiju šaha.
Kad nemam s' kim, onda nesto majstorisem, kuckam, testerisem...

Код Гризлија већ постоји, рекла бих, на првом месту сређивање ума и враћање у уредно стање, кроз шах и концентрацију..и креативне подухвате у којима има физичког напора..
Мислим свакако да је концентрација..смирен ум.. први знак доброг душевног здравља.

Највише ми прија да одем негде. Неко краће или дуже путовање ван града. Али кад одем тако негде вратим се ко нов, имају та нека планинарска друштва, отишао сам једном прилико на неко планинарење и нако 10-15 километара пешачења већ сам се осећао боље

Вратим се као нов, ово је одлично..Промена места ,ваздух и опуштени пријатељи ..нови видици пуне "душу" ..

Немам намеру да се понашам као психолог него ми је нтересантно да размишљам о овоме јер сви смо су у ситуацији да нам треба "пражњење" и "чишћење" повремено од негативних или невеселих околности и
ситуације..

А идеално би било да знамо менталну превентиву..како да уопште не дођемо у стање које није идеално?

[Serbian Nationalist]

ја мислим да је то у данашње време немогуће, не дешава се често али мора неко да те истера из такта кад тад, на послу или код куће свеједно.

[Никола]

Полупам шта стигнем... Тако се лепо испразним...

[Родољуб]

Majstorisem nesto, ako me neko tokom toga ne uznemirava onda se dobro ispraznim :)

[weisse_wolfe]

Tренинг, тамо се сит истрчим, искачем, излупам у џак, или излупам неког новог мученика, мада се чешће деси да мене пребију:D. Баш осетм да тамо потрошим сву нервозу коју зарадим током дана.

[Живана]

Kako tumači prof. dr Vladeta Jerotić u svojoj knjizi "Čovek i njegov identitet", harmoničnost čovekovog psihofizičkog bića remeti se nekim disharmoničnim činiocima koji dolaze ne samo zbog prirode troÅ¡nosti i smrtnosti čovekove, već mnogo viÅ¡e zbog njegovog pogreÅ¡nog načina miÅ¡ljenja, osećanja i doživljaja sebe i svoje okoline.

Po njegovim rečima, dva otkrića u medicini presudno su pomogla da bolje razumemo kako se psihički činioci upliću u telesno reagovanje i kako se, sa druge strane, telesno reagovanje vraća u svome dejstvu na psihu, stvarajući zatvoren krug u kojem je bolesnik zarobljen.

Jedno se tiče deÅ¡ifrovanja funkcionisanja vegetativnog nervnog sistema. Drugo potiče iz oblasti istraživanja ljudske psihe.

Vegetativni nervni sistem održava skladno funkcionisanje svih unutraÅ¡njih organa, brine za naÅ¡ život i njegovo očuvanje. FunkcioniÅ¡e autonomno, nezavisno od naÅ¡e volje, a stotine miliona najfinijih vlakana vegetativnog sistema prožimaju sve krvne sudove, kontroliÅ¡u razvoj, ali i razgradnju svake ćelije u telu.
Kada je o psihoanalizi reč, ona je pronikla u najdublje bezdane ljudske duÅ¡e, otkrivÅ¡i u njoj brojne nesvesne, nerazreÅ¡ene konflikte i potisnuta osećanja nabijena snažnom energijom koja dopire u telo, u njegove najosetljivije organe - vegetativni i endokrini sistem.
Kako navodi prof. dr Vladeta Jerotić, bolesti nastaju pod uticajem psihičkih sila čiji je konflikti odvijaju na dugačkoj liniji: svesno-predsvesno-nesvesno.

Intrigantna je i hipoteza da svaki organ naÅ¡eg tela reaguje na tačno određen psihički nadražaj, pa se tako uspostavlja neka vrsta simbola organa koji odgovara određenoj emociji. Primera radi, strah je simbolizovan preko srca i pluća (kada smo uplaÅ¡eni srce počinje jače i brže da kuca, a dah postaje plići), žalost preko jetre, bes i ljutnja preko žučne beÅ¡ike, tvrdičluk preko creva, gramzivost preko želuca...

http://www.vivamagazin.info/206/tekst_3.html

[Живана]

Naučnici su ustanovili da nasledne osobine i iskustva iz detinjstva čine samo pedeset posto nečijeg potencijala da bude srećan - sve ostalo je na nama.
Moguće je kontrolisati, pa i sasvim ukinuti negativne misli.

Potreban je 21 dan da se mentalnim vežbama u mozgu stvori "staza" koja osećanje sreće pretvara u naviku, a još tačno 63 dana da se naučeno uvreži.

Evo kako bi, na osnovu preporuka stručnjaka, mogao da izgleda "recept za sreću":
- Smešite se - osmeh proizvodi prijatne hemijske reakcije u mozgu i privlači druge ljude.
- Izaberite srećnu profesiju - istraživanja su pokazala da su najzadovoljnije frizerke, a ne zaostaju mnogo ni sveštenici, kuvari, kozmetičarke, vodoinstalateri i automehaničari.
- Bavite se dobrotvornim radom ili pevajte u horu - ljudi koji brinu o drugima srećniji su od onih koji samo brinu o sebi.
- Budite ljubazni prema drugima i oni će vam uzvratiti istom merom.
- Ulažite u svoje prijatelje - to vam je najdragocenija imovina.
- Ne gledajte televiziju - čak i najpopularnije serije izazivaju blago osećanje depresije. - (morala sam da podvucem)

-Šetajte bar kilometar dnevno i jedite ugljene hidrate, pastu i voće, jer oni povećavaju nivo serotonina - hormona koji reguliše raspoloženje.

Profesor Seligman je, takođe, ustanovio da je moguće kontrolisati, pa i sasvim ukinuti negativne misli. Potreban je, prema njegovim rečima, 21 dan da se mentalnim vežbama u mozgu stvori "staza" koja osećanje sreće pretvara u naviku, a još tačno 63 dana da se naučeno uvreži.
http://www.serbianplanet.com/index.php?name=News&file=article&sid=6178

Ne znam ko je pominjani profesor, rodonacelnik Srrecologije:D, ali iskorenjivanje negativnih misli i negativnih psihickih uticaja sa bilo koje strane je sigurno odlicna mentalna higijena, koja je sigurno jedini nacin za dusevno zdravlje..
Meni licno je draza sledeca receptura>

Imaj vremena za rad-to je cena uspjeha.
Imaj vremena za razmišljanje-to je izvor moći.
Imaj vremena za igru-to je tajna mladosti.
Imaj vremena za čitanje-to je osnova mudrosti.
Imaj vremena za prijateljstva-to je put sreće.
Imaj vremena za sanjarenje-to je put ka zvezdama.
Imaj vremena da voliš i da te vole-to je privilegija bogova
Imaj vremena da gledaš oko sebe-suviše je kratak dan za sebicnost.
Imaj vremena za smeh-to je muzika duše.

[Живана]

Imaj vremena za rad-to je cena uspjeha.
Imaj vremena za razmiÅ¡ljanje-to je izvor moći.
Imaj vremena za igru-to je tajna mladosti.
Imaj vremena za čitanje-to je osnova mudrosti.
Imaj vremena za prijateljstva-to je put sreće.
Imaj vremena za sanjarenje-to je put ka zvezdama.
Imaj vremena da voliš i da te vole-to je privilegija bogova
Imaj vremena da gledaš oko sebe-suviše je kratak dan za sebicnost.
Imaj vremena za smeh-to je muzika duše.

Sasvim slično, samo napisano prvo negativno pa pozitivno ponaÅ¡anje, pronaÅ¡la sam u prevodu sa http://www.informationclearinghouse.info/ :

Противречности нашег времена


Противречност нашег времена је да имамо високе зграде, а приземне страсти; широке путеве, а уске погледе; трошимо више, а имамо мање; купујемо више, а у томе уживамо мање.

Куће су нам све веће, а породице све мање; имамо више удобности, а мање времена; више знања, а мање разума; више стручњака, а више проблема; више медицине, а мање здравља.

Све више пијемо, пушимо, трошимо, а све мање се смејемо; пребрзо возимо, пребрзо изгубимо живце, касно лежемо, устајемо уморни; мање читамо књиге, више гледамо ТВ, и молимо се ретко.

Умножили смо оно што поседујемо, али имамо све мање онога што вреди. Превише причамо, премало волимо, а пречесто мрзимо.
Научили смо да зарадимо за живот, али не и да живимо.
Додајемо године живота, али не и живот годинама.

Стигли смо до Месеца и назад, али имамо проблема да дођемо до свог ближњег.
Освојили смо спољашњи простор, али не и унутарњи; урадили смо велике ствари, али не и добре.
Очистили смо ваздух, али загадили тло; исцепали смо атом, али не и предрасуде.

Пишемо више, али учимо мање; планирамо више, а постижемо мање. Знамо да журимо, али не да чекамо; приходи су нам све виши, а морал све нижи; имамо више хране, а мање смо сити; правимо све више компјутера, складиштимо све више информација, а имамо све мање комуникације; добијамо на количини, а губимо на квалитету.

Ово су времена брзе хране и спорог варења; високих људи, ниског карактера; снажних профита и слабих пријатељстава;
Ово су времена глобалног мира и локалних ратова; више доколице, а мање забаве; све више различитих јела, а све мање хранљивих вредности.

Ово је време кад има много у излогу, а ништа у радњи; време кад је технологија омогућила да читате ово писмо и да имате шансу да нешто промените или да кликнете “даље...”.