Тара
04-08-08, 12:46
Французи се боре за право да носе сукње
Доминик Моро је борац за слободу, мушкарац у борби за равноправност и признање у свету предрасда и стереотипа заснованих на полу. То је бар оно што изјављују његови фанови. За друге који су можда мање свесни социо-политичких значења његових необичних навика, његов хероизам је мање приметан. За њих је он само лик у сукњи.
„Милиони мушкараца широм света данас носе сукњу, као саронг у Азији или џелаб у Африци, без икаквих сметњи,“ инсистира он. „Зашто онда не бисмо могли и ми?“
Моро је председник удружења Hommes en Jupe (Мушкарци у сукњама) из Поитијеа, западна Француска. Чланство броји 30 мушкараца који облаче сукње у свакодневном животу. Јутарње облачење за њих је мање питање стила а више политичке природе, они се боре да поврате своје право на одевни предмет који су Французи задњи пут носили пре 500 година.
„Боримо се против предрасуда и клишеа“, каже Моро, 39 годишњак који наводи Вирџинију Булф као инспирацију за разбијање полних предрасуда. „Жене су се бориле за панталоне, ми радимо то исто за сукње.“
Самопрокламовани борци из Поитијеа знају да ће бити тешко да промене ставове, иако су захвални Дејвиду Бекаму што се појавио у соронгу. За сад се морају задовољити тиме да купују своје сукње путем интернета. Цене за мушки дизајн (постоје круцијалне разлике: шири струк, ужи кукови, апсолутно без цветних дезена) крећу се од 100 до 400 евра на специјализованим сајтовима у Европи и САД.
Мушки „сукња покрет“ није ограничен само на Француску. Сарторијалист, библија њујоршког стила, скоро је усликао мушкараце широм Европе који носе многобојни клобер сличан килту. Један од британских посланика, Тим Станард носи сукњу скоро сваки дан. Он признаје непријатељске реакције пријатеља и породице којима је било тешко да прихвате ово његовву навику у почетку: „ Мој мали свет није спреман за мушкарца у сукњи, иако стил јесте.“ Али после прошлогодишњег срчаног удара, Станард је одбацио опрезност. „Ако то не урадим сад вероватно нећу имати нову шансу“, подсећа он.
Лизи Дејвис, Гардијан
Доминик Моро је борац за слободу, мушкарац у борби за равноправност и признање у свету предрасда и стереотипа заснованих на полу. То је бар оно што изјављују његови фанови. За друге који су можда мање свесни социо-политичких значења његових необичних навика, његов хероизам је мање приметан. За њих је он само лик у сукњи.
„Милиони мушкараца широм света данас носе сукњу, као саронг у Азији или џелаб у Африци, без икаквих сметњи,“ инсистира он. „Зашто онда не бисмо могли и ми?“
Моро је председник удружења Hommes en Jupe (Мушкарци у сукњама) из Поитијеа, западна Француска. Чланство броји 30 мушкараца који облаче сукње у свакодневном животу. Јутарње облачење за њих је мање питање стила а више политичке природе, они се боре да поврате своје право на одевни предмет који су Французи задњи пут носили пре 500 година.
„Боримо се против предрасуда и клишеа“, каже Моро, 39 годишњак који наводи Вирџинију Булф као инспирацију за разбијање полних предрасуда. „Жене су се бориле за панталоне, ми радимо то исто за сукње.“
Самопрокламовани борци из Поитијеа знају да ће бити тешко да промене ставове, иако су захвални Дејвиду Бекаму што се појавио у соронгу. За сад се морају задовољити тиме да купују своје сукње путем интернета. Цене за мушки дизајн (постоје круцијалне разлике: шири струк, ужи кукови, апсолутно без цветних дезена) крећу се од 100 до 400 евра на специјализованим сајтовима у Европи и САД.
Мушки „сукња покрет“ није ограничен само на Француску. Сарторијалист, библија њујоршког стила, скоро је усликао мушкараце широм Европе који носе многобојни клобер сличан килту. Један од британских посланика, Тим Станард носи сукњу скоро сваки дан. Он признаје непријатељске реакције пријатеља и породице којима је било тешко да прихвате ово његовву навику у почетку: „ Мој мали свет није спреман за мушкарца у сукњи, иако стил јесте.“ Али после прошлогодишњег срчаног удара, Станард је одбацио опрезност. „Ако то не урадим сад вероватно нећу имати нову шансу“, подсећа он.
Лизи Дејвис, Гардијан