View Full Version : Прозападне странке прећуткују НАТО план
Иако је писмо старијег датума,план НАТО алијансе после бомардовања Србије је и даље важећи.Нисам сигурна, али чини мисе да су ово звали Досије Пеликан.
Ево зашто Србија никада не може ући у ЕУ. Једино питање је зашто проевропске странке у Србији прећуткују ово важно писмо.
Односно зашто сарађују?
Berlin, 02. 05. 2000.
Vili Vimer:
Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu
Veoma cenjeni gospodine kancelaru,
Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.
Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:
1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.
2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.
3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.
4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.
5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja „Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.
6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.
7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.
8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.
10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.
11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.
Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.
Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.
Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.
S prijateljskim pozdravima,
Potpis Vilija Vimera
-----------------------------------------------------------------
Izvor pisma na Srpskom:
http://www.nspm.org.yu/PrenetiTekstovi/arhivanspm/2008_vimer1.htm
Izvor pisma na engleskom:
http://sandersresearch.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1129
Izvor pisma na nemackom:
I have discovered that the document was published in the government journal Blätter fur deutsche und internationale Politik (2001 9, page 1059, 1060). The translation below, however, is of the text that I have found on the University of Kassel website
Link sa tekstom pisma na nemackom:
http://www.uni-kassel.de/fb5/frieden/themen/NATO-Krieg/wimmer-rupp.html
Transkript svedočenja ruskog generala Ivašova u Hagu takođe otkriva NATO planove pre bombardovanja Srbije, kao i veze NATO i UN čelnika sa teroristima, i mngo drugih stvari koje je vlast krila i sakrivala od 5.oktobra 2000. do danas:
http://lassejohansson.files.wordpress.com/2008/02/cpic22.jpg
коментар :
Александар Павић
Зашто ''про-европске'' странке у Србији прећуткују писмо Вилија Вимера Герхарду Шредеру?
Пре више од годину дана (8.2.2007.), НИН је објавио, у преводу Николе Живковића, писмо Вилија Вимера, тадашњег потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС, упућено 2. маја 2000. тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру. У том писму, уствари извештају са једне међународне конференције на веома високом нивоу, јасно је као дан изложено зашто Американци сматрају да треба ''што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово '', зашто је бомбардована СРЈ и, напокон, зашто Србија никад не може да постане члан ЕУ. Саопштено је, наиме, да ће Србија бити ''трајно искључена из европског развоја'', ''вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД'' на њеном тлу.
Питање које се одмах намеће је следеће: ако су челници странака садашње владајуће коалиције у Србији знали за садржај овог писма – а морали су с њим бити упознати бар од НИН-овог објављивања, тј. пре нешто више од годину дана – зашто су наставили да замајавају српску јавност са причама о ''евро-интеграцијама''? Зашто бар нису српску јавност упознали са реалним, можда несавладивим тешкоћама које стоје на ''европском путу'' Србије?
(Притом је чудно што ни садашња скупштинска опозиција, са можда једним или два појединачна изузетка, није искористила прилику и ''пробила уши'' јавности наводима из овог документа који им је, као декларисаним ''евроскептицима'', дошао као дар са неба.)
Ко год мисли да наша дипломатија, са овим документом у рукама, није могла ништа да уради, вара се. Могли смо, још много раније, да 1) директно суочимо ЕУ челнике с њим и да питамо да ли ЕУ и даље стоји на тим становиштима, чак и после уклањања Слободана Милошевића са власти у Србији; 2) у одсуству негативног или јасног одговора на претходно питање, могли смо много раније да објавимо да сматрамо да се Србији не нуди јасна и извесна ''европска перспектива'' и да се на време окренемо алтернативама, наравно, објављујући у исто време став да никада нећемо признати косовску независност.
Може се претпоставити да је у нашем државном врху било и оних који су гајили наду да се политика ''трајног искључивања Србије из европског правног поретка'' може променити, тј. да ће, ипак некако, ''Европа наћи свој глаш и смогнути снаге да се одупре притисцима САД. Можда је за таква надања било и основа – иако ЕУ до дан данас никада, упркос реторици, није понудила Србији ''јасну европску перспективу'', већ је непрекидно Србији испостављала услове који се не могу доказиво испунити, што опет потврђује кључни закључак Вилија Вимера о ''трајном искључивању Србије''. Било како било, након објаве ''косовске независности'', ћутање о овом документу и његово скривање од шире јавности у Србији потпуно је несхватљиво. Јер, ако се документ пажљиво прочита, ''косовска независност'' никако не значи и крај српских искушења и крај конфликата на овом тлу. Јер, на пример, да парафразиармо, има још народа, чије право на самоопредељење надилази сваку другу одредбу међународног права.
Копајући по линковима које је Никола Живковић у НИН-у приложио, може се видети да су поменутој конференцији присуствовала и три лица из Србије: Милан Пајевић, у својству спољнополитичког саветника странке Г-17+, Александар Фатић, председник Центра за менаџмент у Београду, и Братислав Грубачић, директор и главни и одговорни уредник београдског ВИП Преса. И овде се отвара битно питање: зашто нико од њих није упознао јавност Србије са током конференције и њеним, за Србију, судбинским закључцима?
Да ли се њихово прећуткивање може тумачити и као њихова сагласност или саучешће, што би, у том случају, био акт раван велеиздаји? Да ли је, пак, у питању била брига за очување сопствених, угодних позиција у евроатлантској меки фондова и дневница – што се опет своди на исто? Или су и они, попут Вимера, написали извештаје који су гурнути на медијску маргину? Дужни су да нам дају задовољавајући одговор или смо слободни да доносимо сопствене закључке.
Посебно је занимљив г. Пајевић, функционер странке која је чинила битан део свих влада од 2000. године па до данас, и која се можда и најгласније истиче у повицима да ''Европа нема алтернативу''. Дакле, ако је високи званичник ове странке имао увид у закључке поменуте конференције, зашто се његова странка већ 8 година прави као да они не постоје? И на којим основама странка Г-17+ и даље инсистира на политици ''евро-интеграција'', упркос чињеници да је један од највиших европских званичника јасно назначио да за Србију никаква ''европска перспектива'' не постоји? Или можда Г-17+ има аргументе који би ту тврдњу оповргли? Ако их има, дужна је да их представи. А ако нема, и сама је саучесник у издаји земље.
Ово, међутим, ни на који начин не амнестира ни Демократску странку, чији су челници сигурно имали увид у Вимерово писмо уназад бар годину дана – мада је тешко замисливо, ако не и оптужујуће по њихову способност да воде државу, да за њега нису знали и пре, поготову имајући у виду јаке немачке везе које је Зоран Ђинђић гајио. Како, дакле, имајући у виду садржај Вимеровог писма, може Демократска старнка да српском бирачком телу (и даље) обећава ''европску перспективу''?
Постоје само два одговора: или је по среди невероватна необавештеност и неспособност, или су челници те странке плаћени лобисти одређених међународних кругова, којима је циљ да се Србија што дуже држи у зависности од ЕУ, док јој се отима парче по парче територије и купују ресурси – да се ''Власи не би случајно досетили'' и можда чак окренули свој поглед и своје снаге у неком другом правцу (на пример, ка Истоку).
Да је то далеко од немогућег потврђује нам и историјско искуство са почетка 20. века, када је један део српске политичке врхушке свесно и намерно (за разне врсте надокнади) везивао Србију вештачком зависношћу за Аустро-Угарску – све док царински рат није показао да чак и моћна империја на западу ипак ''има алтернативу'', и да Србија може веома добро да послује и са другима.
Шта рећи за Демократску странку Србије? Зашто Вимерово писмо није, бар пре годину дана, употребила као адут у својој скепси према намерама ЕУ? Зашто није искористила свој приступ медијима да обавести српско бирачко тело о озбиљним, можда несавладивим препрекама ка чланству Србије у ЕУ које Вимер разоткрива и, можда, покренула јавну дебату на ту тему, од које је могла да има само страначку корист? Зар то не би био јак аргумент за приближавање Русији, или бар отварање ка остатку великог света који се не налази на Западу? Зар то не би био адут у било којим преговорима са ЕУ, начин да се много раније ствари истерају на чистац? Ако су се, пак, гајиле наде, током косовских преговора, да се нешто код ЕУ може ипак променити у погледу на Србију, зар није бар сад крајње време да се ова ствар изнесе на чистину, и то не путем било каквих референдума већ са јасним, поштеним саопштавањем нацији да нас – у недостатку доказа који говоре супротно – ЕУ уопште и неће, и да је избор ''за или против уласка у ЕУ'' заправо лажан и непостојећи?
На крају, шта ЛДП каже на садржај Вимеровог писма? Да ли Европа и даље ''нема алтернативу''? С обзиром да је део имиџа ове странке њен ''бескомпромисни реализам'', да ли је за Србију, у светлу не само Вимеровог писма већ и свих дешавања у протеклих 8 година, која су више него потврдила аутентичност његовог извештавања и тумачења, и даље ''реално'' да се упиње ка ''евро-интеграцијама'' ако је очигледно да амерички-доминирана ЕУ Србију једноставно неће ?
Мора се рећи и то да је, у протеклих 8 година, ЕУ Србију ставила у врло незгодан положај условљавањем ''даљих интеграција'' хапшењем хашких оптуженика, највише зато што није доказиво да се сви они могу чак и лоцирати, а камоли ухапсити. Међутим, у контексту Вимеровог писма, лако се долази до закључка да је постављање ''немогућег'' услова Србији врло лако могла бити свесна и намерна политика ЕУ, како би се Србија што успешније анестезирала и што касније схватила да се, заправо, налази ''изван европског развоја'', попут жабе која се кува на тихој ватри. Одговорност целокупног досовског поретка од 2000. до данас лежи у следећем: 1) ако су знали да се услови ЕУ не могу испунити, зашто нацију нису на време обавестили? 2) ако су сматрали да се услови ЕУ ипак могу испунити – зашто их онда нису испунили? 3) ако, пак, нису могли да их испуне (страх од побуне у МУП-у, Војсци, службама, итд.), зашто бар нису поштено то саопштили и народу и ЕУ? Или је дати оставку већа трагедија од пропасти земље?
У интервјуу датом ''Вечерњим новостима'' 6 дана пре смрти, Зоран Ђинђић је, између осталог, рекао да му се чинило да је начело ''слаба Србија – јака Југославија'' сада замењено начелом ''слаба Србија – јак Балкан''. То се управо и поклапа са евро-атлантском визијом овог дела Европе, онако како то преноси Вили Вимер. За Ђинђића то није било прихватљиво. Да ли је то прихватљиво за све његове ''наследнике''? Да ли мисле да треба да се с том судбином миримо, и да и даље наставимо ''политику (вечне) чекаонице'', где се, изгледа, једино чека неки недефинисани европски Годо, док нам многи други возови пролазе? Или сви већ једном треба да се суочимо с реалношћу која се на овим просторима понавља већ вековима: да је сваком завојевачу овог дела Европе одговарала слаба – или чак боље никаква – Србија, и да се у данашња времена ништа није променило. И да реално погледамо шта нам је чинити и који су нам правци збиља отворени?
Има ли и једне политичке групације која је спремна да отвори ово питање без увијања, да отворено обавести нацију да, према свим расположивим доказима, никаква ''европска перспектива'' не постоји? Или је напокон дошло време да се направи нешто ново? Јер живот стварно више не може да чека, поготову не у виртуелним чекаоницама, са виртуелним границама, виртуелном војском, виртуелним политичким дебатама.
7.3.2008.
http://www.nspm.org.yu/koment_2007/2008_pavic4vv.htm
JoÅ¡ jedna skrivena stvar je pripadnost Borisa Tadića tzv.Socijalističkoj Internacionali.. Otac Artemije je vrlo jasan u intervjuu Glasu javnosti:
Kojoj biste platformi dali prednost 11. maja: „I Kosovo i Evropa (EU)“ ili: U Evropu (EU) samo sa Kosovom“?
Prva platforma: „I Evropa i Kosovo“ predstavlja veÅ¡to smiÅ¡ljenu zamku da bi se narod zaveo i obmanuo. Zastupnici i nosioci takve teze, nisu do sada ničim pokazali kako mogu Kosovo zadržati u sastavu Srbije pomoću onih zemalja iz EU koje su svim silama radile na odvajanju Kosova od Srbije, i brže-bolje priznale Kosovo, mimo i protiv svih principa međunarodnog prava. Druga platforma: „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“, je sama po sebi i razumljiva i logična. NJeni nosioci nisu protiv približavanja i stupanja Srbije u EU, ali samo kao celovite i integralne države, u granicama priznatim mnogobrojnim međunarodnim pravnim aktima. Na EU je da se izjasni da li hoće takvu Srbiju, ili leÅ¡ Srbije bez njenog prirodnog srca - Kosova i Metohije. Od tog odgovora zavisiće dalji koraci Srbije.
Predsedniku Borisu Tadiću i dojučeraÅ¡nji koalicioni partneri zameraju da unutar svoje formule „I Kosovo i Evropa (EU)“ apsolutnu prednost daje ulasku Srbije u EU. A Tadić uzvraća da su mu EU i Kosovo jednaki prioriteti. Ã…ÂÂ*ta je, prema vaÅ¡em miÅ¡ljenju, prava Tadićeva pozicija i Å¡ta je u njegovom stavu dobro a Å¡ta loÅ¡e za Srbiju?
Sve je loÅ¡e! Kao član Socijalističke internacionale (SI), koja se zduÅ¡no zalagala za plan Martija Ahtisarija, a sada se zalaže za nezavisno Kosovo, DS i njen predsednik (ujedno i predsednik Srbije) Boris Tadić, očigledno ne može niÅ¡ta raditi za dobrobit Srbije i Kosova izvan programa te međunarodne organizacije. Obaveze prema toj međunarodnoj organizaciji su prioritetne za sve njene članice, pa i za DS i njenog predsednika.
Kako god bilo, DS će izvrÅ¡avati naređenja SI, pa makar bili i suprotni nacionalnim interesima. Ta „naređenja“ su iznad svih tih „primitivnih“ osećanja kao Å¡to su patriotizam, vera, osećaj dostojanstva i dr. Treba konstatovati da je članstvo DS u toj SI u suÅ¡tini protivustavni čin, jer program SI ruÅ¡i naÅ¡u državu, o čemu naÅ¡a javnost nije obaveÅ¡tena. Od DS treba odlučno zahtevati da istupi iz Socijalističke internacionale, i da se jasno opredeli ili će poÅ¡tovati Ustav države Srbije ili će biti članica Internacionale, jer su ove dve stvari apsolutno nespojive.
Imaju li pravo Tadićevi oponenti kad tvrde da će se „i Kosovo“ iz formule „I Kosovo i Evropa (EU)“ faktički svoditi na pasivno ritualno ponavljanje da Beograd ne priznaje i nikada neće priznati „državu Kosovo“, uz uzmicanje pred realnim izrastanjem druge albanske države i propuÅ¡tanjem prilika da se parira i onome čemu bi i slaba Srbija mogla i morala parirati?
Da, očigledno! Jer će Tadić raditi i ponaÅ¡ati se kao da se niÅ¡ta nije desilo, kao da nam Kosovo i Metohiju nisu oteli. Verbalizam, kao i do sada, neće imati nikakvog značaja jer će nečinjenjem bilo čega Å¡to bi pokazivalo aktivno i praktično neslaganje sa „svrÅ¡enim činom“, u stvari pokazati da prećutno prihvata novonastalu situaciju kao realnost, Å¡to je jednako priznavanju nezavisnog Kosova. To Srbija ne sme dopustiti!
Smatrate li realnom Tadićevu procenu da će Srbija u EU - ako joj Å¡anse ne pokvari „antievropski blok“ posle 11. maja - biti za pet-Å¡est godina i da je to za nju uslov uslova da ekonomski i državno ojača i da sačuva Kosovo?
Ne, ne smatram. Naprotiv, smatramo da je takva priča svesna obmana srpskoga naroda u cilju postizanja nekih uskopartijskih ili ličnih ciljeva.
Jer, prosto nije moguće da naÅ¡ predsednik, pored toliko svojih savetnika, nije upoznat sa pismom koje je Vili Vimer, inače tadaÅ¡nji potpredsednik Parlamentarne skupÅ¡tine OEBS-a pisao kancelaru Nemačke Gerhardu Ã…ÂÂ*rederu maja 2000. godine, a povodom Konferencije održane u Bratislavi po pitanju proÅ¡irenja NATO.
Konferenciji su prisustvovali visoki politički predstavnici, na Å¡ta ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, ministara inostranih poslova, kao i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, za nas je u ovom momentu najvažnija tačka 8 u kojoj se doslovno govori da „Srbija trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja“. Mora se ovde reći i konstatovati, da je EU u poslednjih osam godina Srbiju stavila u vrlo nezgodan položaj uslovljavanjem „daljih integracija“, Å¡to je u skladu sa Vimerovim pismom. Treba biti poÅ¡ten prema svome narodu i otvoreno mu reći da, prema svim raspoloživim dokazima, nikakva „evropska perspektiva“ ne postoji, te se treba okrenuti drugim mogućnostima za svoje pretrajavanje. A takvih mogućnosti sigurno ima, ako ima političke mudrosti i poÅ¡tenja.
Ovakvoj EU Srbija mora da okrene leđa
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-18-03-2008/ovakvoj-eu-srbija-mora-da-okrene-ledja
Коначно да је неко пустио у ширу јавност писмо и разоткрио заверу и издају српских власти:
Pismo Vilija Vimera Gerhardu Ã…ÂÂ*rederu
Srbija trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja
Rat protiv SR Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogreÅ¡na odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateÅ¡kih razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono Å¡to je propuÅ¡teno 1945, napisao je 2. maja 2000. godine tadaÅ¡nji predsednik Parlamentarne skupÅ¡tine Oebsa tadaÅ¡njem nemačkom kancelaru
Jedno pismo koje je joÅ¡ 2. maja 2000. godine, dakle gotovo pola godine pre promene režima u Srbiji napisao Vili Vimer, tadaÅ¡nji predsednik Parlamentarne skupÅ¡tine Oebsa tadaÅ¡njem nemačkom kancelaru Gerhardu Ã…ÂÂ*rederu juče je ponovo moralo da privuče pažnju srpske javnosti koja, zapravo, sa njenim sadržajem nije baÅ¡ mnogo ni upoznata, budući da ga je dosad, pre neÅ¡to viÅ¡e od godinu dana objavio joÅ¡ samo NIN.
Na to pismo je, naime, u intervjuu Glasu javnosti podsetio vladika Artemije. On je, odgovarajući na pitanje Glasa „da li smatra realnom Tadićevu procenu da će Srbija u EU - ako joj Å¡anse ne pokvari „antievropski blok“ posle 11. maja - biti pet-Å¡est godina i da je to za nju uslov da ekonomski i državno ojača i sačuva Kosovo“, rekao sledeće: „Ne, ne smatram. Naprotiv, smatram da je takva priča svesna obmana srpskog naroda u cilju postizanja nekih uskopartijskih ili ličnih ciljeva. Jer, prosto nije moguće da naÅ¡ predsednik, pored tolikih svojih savetnika, nije upoznat sa pismom koje je Vili Vimer, tadaÅ¡nji predsednik Parlamentarne skupÅ¡tine Oebsa pisao kancelaru Nemačke Gerhardu Ã…ÂÂ*rederu maja 2000, a povodom Konferencije održane u Bratislavi po pitanju proÅ¡irenja NATO... "
Glas je odlučio da stoga u celini objavi ovo pismo, ostavljajući čitaocima da iz njega izvuku vlastite zaključke.
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/kurir-19-03-2008/srbija-trajno-mora-da-bude-iskljucena-iz-evropskog-razvoja
I ovo kriju- plan komadanja po interesnim sferama:mad:
Мапа америчке администрације о расподели интересних сфера на територији бивше Југославије. Мапа је нађена код убијеног америчког официра на Трескавици 1. септембра 1995. г. Официр је био припадник муслиманске армије.
http://i6.photobucket.com/albums/y226/mindaugas/Maps/aVgwA6S-efbe82fbc53246d96924f7e2d45.jpg
Našla sam je na blogu dr. filologije Vladislava Sotirovića koji živi u Litvaniji.
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.