Дитрих Екарт - Гробари Русије [Архива]

View Full Version : Дитрих Екарт - Гробари Русије

Алекса

19-07-08, 20:19

Представљамо вам брошуру Дитриха Екарта - "Гробари Русије", или у оригиналу, "TotengrÃƒÂ¤ber Russland", која је настала 1921. године, као објашњење тзв. "Октобарске револуције" у Русији. У њој се налазе цртежи главних актера Бољшевичке клике, са наведеним именима и функцијама које су заузимали. Такође, брошура садржи текст "Јеврејски Бољшевизам", аутора Алфреда Розенберга, који на јасан начин скида све маске са срамног отимања власти у Русији од стране Јевреја, и терора који су након тога спровели.

Оригинал текста садржи и стихове које је написао Дитрих Екарт, а који иду уз сваки од ових цртежа. У верзији брошуре коју прилажемо, ти стихови нису преведени. Молио бих да, уколико има оних који добро баратају Немачким језиком и који би били у стању да преведу ових пар "песмица", да се јаве и помогну.

Превод урадио - BasileuSS
Техничка обрада - Свевлад

Преузми фајл (рар, пдф)
http://www.savefiles.net/d/zkjq8i4qz63b.html

Живана

19-07-08, 21:18

Превод урадио - BasileuSS
Техничка обрада - Свевлад

Преузми фајл (рар, пдф)
http://www.savefiles.net/d/zkjq8i4qz63b.html

StraÃ…Â¡no.. Posebno rečenica iz 1921 "Ruski narod se joÃ…Â¡ nije probudio!!!!""

Svaka čast Basileusu i Svevladu za tekst..
Nije dugačak, moÃ…Â¾da bi trebalo i ovde ga postovati u celini (bez ilustracija) jer uvek ima ljudi koji rađe ćitaju odmah, nego da skidaju, prenose pa onda..

Алекса

20-07-08, 03:35

Стварно страшно. И данас, након свега, човек не може да се не зачуди, колика количина лицемерности је потребна да неко кука на сав глас о некаквом "Холокаусту" (који је сам по себи врло дискутабилан), а с друге стране на души носи на десетине милиона живота једног народа. Ја то не могу да разумем. Да ли се то Јевреји праве луди, покушавајући да милионе живота најбољих Руса просто гурну под тепих? Или шта је друго у питању? Да ли су можда Алфред Розенберг и Дитрих Екарт криви због тога што су још те давне 1921. године прозрели сву бестидност и окруност режима јудео-бољшевизма у Русији, који је однео на десетине милиона живота? Да ли је можда нациста свако ко би на овај начин објаснио ствари?

Просто речено, оно што се дешавало у првој половони 20. века, у Русији, је злочин, за који је одговорна ова јеврејска клика. За тај злочин над руским народом, за гулаге, за принудни рад, за крађу и лоповлук - неко ће морати да одговара, кад тад.

Aryan

26-07-08, 22:36

Живана

27-07-08, 15:36

Оккупация России жидами
Посланици, историчари, генерали говоре

http://www.youtube.com/watch?v=-JK7MGFYSK0

Ф.Достоевский о евреях и России

http://www.youtube.com/watch?v=i4y5-4hWsOQ&feature=related

Алекса

12-08-08, 17:10

Ускоро ће бити готова верзија Екартове брошуре, која ће садржати и стихове Дитриха Екарта. Хвала на преводу Ветерану, члану нашег форума.

А у међувремену, ево шта је покојни Калајић писао на ову тему у својој књизи "Русија устаје"....

Ротшилди намећу омчу Русији

Мањина "западњака" увек је била боље организована, ефикаснија и агресивнија те је снагом таквим предности редовно "побеђивала" славенофиле, доносећи Русији све њене несреће и трагедије, од подвргавања лихварској зловољи Ротшилда, до наметања најгорег, тоталитарног и геноцидног система капиталистичког изабљивања, званог прво "комунизам", а потом лукавије "реал-социјализам".

Једна од темељних слабости патриотског фронта савремених наследника "славенофилске" традиције почива у изостанку веродостојне и званичне гласности која би пред очима најшире совјетске јавности коначно разобличила илузије и обмане те разоткрила стравичне исходе свих успеха или победа партије "западњка". Чак ни пука номинална цена успеха или победа "западњака" из прошлог столећа - још увек није исплаћена. О томе сведочи недавно признање Горбачова да СССР, као правни наследник царске Русије, још увек нешто дугује Француској, односно Ротшилдима.

Реч је о дугу који је означио почетак краја православног царства. Прихвативши лакомислено и лаковерно Ротшилдове кредите, од 7.398.501,290 златних франака, у периоду 1889-1901, царска Русија је допустила наметање омче и добро одмереног ланца лихварског условљавања. Кредити су првенствено циљали да руску привреду оспособе за рат те да Русију нахушкају на Немачку. У то време мало је људи у Русији схватала шта се заправо дешава и каква се несрећа ваља иза кредита, какав мрак прикрива сјај злата, а њихови вапаји упозорења били су попут вапаја у пустињи, заглушени свеопштом грајом потрошачке оргије поткупљеног племства и нових богаташа. Такоје створена индустрија без здраве основеи одговарајућа производња која није била упућена стварним потребама.

Главни циљ освајаћке офанзиве интернационалног капитала била су и остала неизмерна сировинска и енергетска богатства Русије. Крајем XIX века, тај освајачки поход заснивао је свој легитимитет на посебном акту Берлинске конференције из 1884. године, који је обавезивао све земље потписнице те и Русију на производњу и слободни приступ сировинама. Не располажући довољном техником и организацијом за самосталну производњу и продају сировина, Русија је, силом тог акта, била принуђена да експлоатацију и промет препусти страним предузећима. Такоје идеја "западњачких" представника Русије на Берлинској конференцији лишила руску царевину сировина нопходних њеном привредном и цивилизацијском разовју, што је био други велики узрочник растуће беде.

Издано, запуштено и наметима преоптерећено сељаштво добило је само нову перспективу беде, звану пролетеријат, уз одговарајуће незадовољство које је пружало идеалну разорнуенергију стратезима рушења православног царства.

Почетком XX века, опамећена власт Русије доноси и извршава низ спасоносних одлука које царевину изводе на високи пут чудесног привредног и цивилизацијског препорода: од објављивања царинског рата до ослобађања од колонијалне потчињености страном капиталу и ограничења извоза сировина те профита на око дванаест одсто. У домену финансијских токова капитала, царска власт је показала први значајни отпор лихварској сили одбијајући да одобри стварање Централне банке.

Широм света лихварска интернационала је државама наметала такву установу, чији је прототип легендарна Bank of England Петерсона и ортака, основана 1649, са непревазиђено ефикасном и јасном формулом задобијања свих добара пуком емисијом папирнатих псеудовредности: "Банка узима из целокупног новца који она ствара из ничега." У времену о коме је реч, најсавршенији облика такве велепљачке био је такозвани Federal Reserve Systemм створен договором врхунских банкара на Џекил Ајланду 1910, наметнут САД до данашњих дана. Реч је о"систему" који иза фасаде привида државне установе омогућава његовим приватним поседницима потпуну контролу и легално искоришћавање финансија и економије државе. Свуде где су покушали - лихвари су успели да наметну такав "систем", изузев у царској Русији, чији су администратори коначно прозрели превару. Одбијање царске Русије да се покори лихварска интернационала је схватила као објаву рата.

Прву велику прилику пружио је руско-јапански рат. Лихварска интернационала, предвођена Јакобом Шифом, председником банке Kuhn, Leb and Co, из Њујорка, издашно је кредитирала јапанске ратне потребе. Фанатични поборник Марксовог система порабљивања и такође фанатични русофоб те противник православне царевине, Јакоб Шиф је већ годинама пре руско-јапанског рата финансирао и хушкао терористичке организације у Русији. У јапанским заробљеничким логорима, нудећи новац, храну, алкохол и надасве марксистички идеологију, Шифови агенти су врбовали, индоктринирали и обучивали за терор простоу руских мужика. потом су такве "мутанте" убацивали у Русију, углавном преко финске границе, да би ширили терор и смрт, страх и несигурност, те подривали земље поретка. Хронике тог времена бележе 1.995 оружаних атентата и 194 бомбашка напада. И биланс погинулих и рањених је застрашујући: 114 гувернера, вискоих државних функционера и генерала: 286 официра полиције; 452 полицајца; 109 официра и 750 војника. У оружаним атентатима, погинуло је 7.331 цивила, а рањено 9.661.

Ипак, све је то била само крвава увертира геноцидне октобарске револуције. У својим мемоарима, гроф Вите, иначе "западњак", опуномоћник царске Русије на мировним преговорима у Портсмуту, сведочи да су на другој страни стола, уз јапанске представнике били и емисари великог капитала, Јакоб Шиф, амбасадор САД, др. Штраус, велики мајстор јеврејске масонске ложе B`nai B`rith, са одговарајућим захтевима. Према казивању грофа Витеа, Шиф је беснео док га је др. Штраус настојао уразумити и обуздати.

О необузданости и снази те мржње сведочи и чињеница да је председник САД Вилијам Тафт, под притиском Јакоба Шифа и ортака, морао обеснажити комерцијални споразум између САД и царске Русије. Јакоб Шиф није одолео а да се јавно не похвали на странама New York Times од 5. јуна 1916: "Ко је ако не ја покренуо агитацију која је - као што добро знате - коначно принудила председника САД да развргне наш уговор са Русијом."

Алекса

12-08-08, 17:11

Капиталисти финансирају револуцију

Широј јавности углавном је познато да се Лењин са друговима обрео у зараћеној Русији уз помоћ немачке армије, која је револуционарима ставила на располагање блиндирани воз и капитал. Са становишта немачке ратне стратегије, смисао те акције се исцрпљивао у пукој саботажиборбеног морала противника посредством револуционарне агитације и позадинског хаоса. Неупоредиво далекосежније је циљала лихварска интернационала финансирајући револуционаре: рушење православног царства и успостављање идеалног, тоталитарног и геноцидног система капиталистичког израбљивања. Додуше, Јакоб Шиф и ортаци су прво помагали масонску владавину Керенског. Опазивши слабост Керенског те знаке контра-офанзиве монархиста - схватили су да морају ићи и даље те су све линије кредитаусмерили ка посебном соју "западњака", званом "бољшевици".

Значајан део докумената финансијске помоћи коју је интернационална мрежа пружила бољшевицима налази се међу Papers related to the Foreign relations of the United States, које је објавила америчка администрација (I, стране 371-376м Вашингтон 1931). Међу бољшевицима који учествују у документованим трансакцијама, највиђенија је фигура Лава Троцког алиас Лиебе Бронштајна (посебно занимљив знак злочиначке склоности бољшевичких револуционара је њихов обичај да се скривају иза лажних, русофоничних имена и презимена). Примерице, у писму Ј. Фирстенберга упућеном Рафаелу Шолникину, обавештава се да је банка Варбурга "отворила кредит другу Троцком" те да постоји "једна особа овлашћена да узме новац другу Троцком". Исти Фирстнберг обавештава господина Антонова, у писму од 2. октобра 1917, из Лулеа, да је "захтев друга Троцког испуњен", те да је "400.000 круна поверено другарици Соњи", која ће доћи код вас са овим писмом и том сумом". Узгред речено, поменути "господин Антонов" у време одашиљања писма председавао је совјетом Петровграда.

Поменута збирка докумената садржи и доказе англоамеричке помоћи влади Керенског да одоли контраофанзиви монархиста. Реч је о помоћи на државној разини. Примерице досије 861.00/288 садржи телеграм амбасадора САД у Петровграду, од 19. марта 1917, који обавештава државног секретара у Вашингтону да су "предузете све мере за онемогућавање сваке претензије на престо попут оне надвојводе Михајла", као и "сваког покушаја усмереног очувању царског наслеђивања". И даље: "С обзиром на очевидност да привремена влада има ургентну потребу за фондовима, Енглеска је финансирала Русију и вероватно ће наставити све до признања владе од стране савезника. Тренутачна помоћ била би више него опортуна и веома цењена. Финансијска помоћ САД била би права мана."

Узгред речено, други телеграм истог амбасадора (досије 862.20261/53) од 9. фебруара 1918, садржи дирљиви пример кратковидости нижих службеника америчке администрације, сервиса Вол Стрита. Реч је о телеграму који прати документе што доказују да су Лењин и Троцки те остали бољшевички лидери плаћеници Немачке. Напомињући да речени документи потичу из тајне службе Керенског, амбасадор се пита: "Ако је све веродостојно, неминовно се поставља питање: зашто К.(еренски) није употребио овде одказе против бољшевика прошлог јула?" Сироти амбасадор САД није знао да је и Керенски био у истој служби као и он те да се послушно склонио са историјске сцене када су налогодавци одлучили да заиграју на бољшевишку "карту".

У једном комуналном регистру Њујорка (1917-1918), поштоваоци личности и дела Јакоба Шифа исписали су дугу апологију у којој, између осталог, читамо и похвалу његовој револуционарној улози: "Он је финансирао непријатеље аутократске Русије и послужио се својим утицајем у свету финансија да би одстранио Русију са монетарног тржишта САД."

Инвестиције Јакоба Шифа и ортака у бољшевички преврат донеле су банци Kuhn, Leb and Co. и групи Warburg - повезаним не само пословним већ и брачним и рођачким спонама - рекордни профит у историји лихве. Према сведочењима унука Јакоба Шифа, истог имена, његов деда је у Октобарску револуцију уложио двадесет милиона долара. У периоду од 1918-1922, према истом сведочењу, Лењин је банци Kuhn, Leb and Co. вратио шест стотина милиона златних рубаља, односно четири стотине педесет милиона златних долара, према званичном курсу размене. Извесно је да је највећи део дуга те интереса био враћен системом везане трговине: за рубље агенти су у Русији "куповали", односно отимали све што је лако уновчиво на тржиштима Запада: од крзна, злата, сребра и дијаманата - до основних сировина.

Да би наплатили дугове агенти су уништавали злато и пљачкали чак и цркве те су златне крствое и злато скинуто са иконостаса претапали у полуге ради лакшег транспорта и експорта. Путевима таквог експорта одузето је Русији и огромно благо ремек-дела уметности из збирки царства. Тако царска збирка ремек-дела малстора европске ренесансе из Петровграда данас чини језгро Националне галерије у Вашингтону, којим се САД бестидно диче.

Ретки су били на Западу гласови савести и смелости за протест, попут оног који је амерички синдикални вођа Семјуел Гомперс изразио на страницама New York Times-а, од 7. маја 1922:
"Инернационални финансијери су незајажљиво похлепни и виде у Русији прилику за пљачку. Не знам ништа циничније од понашања европских државника и финансијера смрам руског хаоса. Њихов суштински циљ је да Русији наметну стање економског сужањства у замену за политичко признање Совјета. Амерички финансијери су позвани да учествују у том ниском и гнусном подухвату: искоришћавању широких пространстава. Да би олакшали сопствене напоре, неки амерички банкари, који смерају да читав свет ставе под хипотеку, спремни су да и у сопственој земљи шире отровну и анти-демократску пропаганду бољшевизма, посредством преваре, уцене, претње или подлости. Има сјајних и часних изузетака али велике финансијске снаге немачко-енглеско-америчке групе крећу ка плену: једном народу на коленима. Посебно је значајна подршка бољшевизму коју пружа група немачко-енглеско-америчког банкара, што воле да се називају интернационалним финансијерима како би прикрили своју стварну улогу. Најзначајнији банкар те групе и њен заступник рођен у Немачкој, дао је упутства својим пријатељима и ортацима да се сви заложе за признање совјетског режима."

Наравно, Семјуел Гомперс није имао довољно смелости да јавно изговори имена банака, банкара и ортака о којима је реч. Излишно је истицати посебни и непроцњиви облик исплате дугове, односно инвестиција страног капитала у бољшевички преврат; од погубљења и изгона елите руског народа, преко масовног геноцида Руса, до рушења православних цркви и манастира, стрељања на десетине хиљада монаха, и свештеника, убијања Бога у уму и срцу људи, широм уништене царевине, претворене у највећи концентрациони логор света, звани "Архипелаг Гулаг".

Још далекосежнија гласност могла би обелоданити масонску и сатанску основу те антиевропску сврху КОмунистичког манифеста, о чему су се читаоци "једног погледа на свет" могли бар делимично обавестити посредством осврта Тајни живот Карла Маркса ("Дуга", 426). Узгред речено, сатанску димензију марксизма посебно ваљано осветљава Ричард Вурмбрант у студији Карл Маркс и сатана, овде у издању "Гласа Цркве" (Ваљево, 1990).

semberac

14-08-08, 20:52

Ne mogu da verujem koliko su ljudi propatili da bi neki stavili pare u svoj dzep:banghead: Rusija je prelepa pravoslavna zemlja da bude tako besumicno unistavana.

Алекса

17-09-08, 22:40

Ево коначно потпуне електронске верзије списа Дитриха Екарта, "Гробари Русије". Дакле, овде су природати Екартови стихови, на чијем преводу бих се захвалио Ветерану, члану Форума Српских Патриота.

Превод Розенберговог текста урадио - BasileuSS
Превод Екартових стихова и напомена - Ветеран
Техничка обрада - Свевлад

Преузми фајл (пдф. формат): http://rapidshare.com/files/146135667/Ditrih_Ekart_-_Grobari_Rusije.pdf.html