Древност српског календара

[bogsvarog]

Древност српског календара: Словенска календарска знања стара су бар две хиљаде година

ЗИМСКИ ЗНАК ВАТРЕ ЛЕТЊИ ЗНАК СУНЦА И ПЕРУНОВА МУЊА




пише:
Миле Недељковић

_____________________________________________
Док су се Стари Словени увелико управљали према свом календару, имајући у њему уведене и празнике властитих божанстава, за то време нити је постојао хришћански календар, нити су били утврђени празници у њему, а такође ни рачунање времена од Христова рођења
_____________________________________________

Када је пре пола века Ненад Ђ. Јанковић предао Српској академији наука рукопис књиге "Астрономија у предањима, обичајима и умотворинама Срба" (1951), на крају је, с обазривошћу научника, али и са убеђењем истраживача који верује у своју тезу, додао завршну напомену, оделивши је с три звездице:

"Ништа се поуздано не зна како је народ некада знао који је дан у недељи или месецу, али неки примитивни календари морали су постојати... а и пре примања хришћанства морало се унапред некако знати кад ће бити младина или пун месец, када ваља почети неки посао или прославити неки празник".

У том тренутку свеколико наше фолклорно наслеђе, древни календари сачувани у новијем добу и усмена календарска традиција нису били довољно убедлјива потпора на којој би се могло закључити да календарска знања Срба сежу у словенску прадавнину, јер из те прадавнине није било веродостојних доказа за такву тезу.

"Црте и резе" на старим глиненим судовима

Међутим, убрзо су се ове пророчке Јанковићеве речи обистиниле, а потврдили су их са два значајна открића руски археолози Тихонова и Хвајко. У селу Лепесовки, у Волинској области у западној Украјини, пронађено је 1958. године старо словенско светилиште, у чијем су олтару сачуване две глинене посуде ИИ-ИВ века на којима је утиснут словенски календар тога времена, а у селу Ромашки, јужно од Кијева, у налазишту је био крчаг из ИВ века, на којем је такође сликописан календар. Откриће без поговора: Лепесовка се налази на древном руском подручју које су настањивала племена Волињана, од ВИИ века позната под именима Дулеби и Бужани, а Ромашка је била насеље старог племена Пољана.

/////

Цео текст можете овде (http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1998/09/article-02.html) прочитати

[bogsvarog]

Словенски месеци:

1.верзија:

1.Просинец (Январь)
2.Сечень (Февраль)
3.Сухый (Март)
4.Березозол (Апрель)
5.Травень (Май)
6.Кресень (Июнь)
7.Червень (Июль)
8.Серпень (Август)
9.Рюень (Сентябрь)
10.Листопад (Октябрь)
11.Грудень (Нобярь)
12.Студень (Декабрь)

2.верзија

Зима:
1.Стужень (Декабрь)
2.Лютень (Январь)
3.Березень (Февраль)
Весна:
4.Кветень (Март)
5.Травень (Апрель)
6.Червень (Май)
Лето:
7.Липень (Июнь)
8.Серпень (Июль)
9.Версень (Август)
Осень:
10.Жёлтень (Сентябрь)
11.Листопад (Октябрь)
12.Грудень (Ноябрь)


3. верзија

1.Стужень (Январь)
2.Лютень (Февраль)
3.Березень (Март)
4.Кветень (Апрель)
5.Травень (Май)
6.Червень (Июнь)
7.Липень (Июль)
8.Серпень (Август)
9.Версень (Сентярбрь)
10.Жёлтень (Октябрь)
11.Листопад (Ноябрь)
12.Грудень (Декабрь)


Основни празници:

1.01 - 1 јануар - Славянский Новый Год.
1.01 - 6.01 - 1-6 januara - Велесовы дани.
24.03 - 23 фебруара - Масленница
7.04-14.04 - 7-14 март - Перунова недеља
02.05 - 2 мај - Русалий dan
06.05 - 6 мај-дан Дажьбога
4.06 - 5 јун- Ярилин dan
15.06 - 20.06 - 16-21 јун - Зелёные Святки (Духов День)
23.06 - 24 јун - Купало
15.07 - 14 јул- дан Стрибога
20.07 - 21 јул - Перунов дан

[Живана]

Саставио је Миле Недељковић, етнолог и изашао је као додатак у новинама пре неколико година.. Уписана су и нека имена црквених празника и дана(Атанасие велике на Чуминдан и сл.) , а потом народна имена , поворке или слично..Обратите пажњу на недеље (седмице) подељене по именима (и значају иу календарској години) , а у прадавнини , вероватно, по значају и посвећивању одређеном Божанству..
У колонама су приказани и датуми старог (тзв.јулијанског) и новог (тзв.грегоријанског) календара..
Моја напомена само, да је и сама реч календар променјена..У речнику српског народног језика наводи се КОЛИДАР, као претходни ( и важећи до 19/20 века) облик..односно дар од Кола..једног од имена Сунца, у чију част су коледари на сваку краткодневицу (24/25 децембар) вршили обреде и формирали свечане маскиране поворке..

Objašnjenja uz tekst (po brojevima napomena):

1.Uz opšteprihvaćene latinske nazive meseci dat isu trojaki nazivi: staroslovenski, koji su dugo bili i stari srpski; zatim narodni, koji su u mnogim srpskim krajevima očuvani do ovoga veka, i crkveni, koje je crkva, imenujići ih po nekom od velikih praznika što u konkretni mesec padaju, nastojala da uvede i širi po narodu.
2.Velikim slovima su štampani veliki praznici.U punom okviru su dati obavezni postovi, u poluokviru neobavezni, a isprekidanom linijom su označeni ženski postovi.Posen srede ipetkovi nisu posebno označeni.
3.Kurzivom su štampani pokretni dani i praznici.
4.Slave (krsna imena) pojedinih rodova su štampane masnim slovima.
5.Drugi naziv:Živinski Božić
6.Obredne povorke su upisivane špacionirano (sa razmakom)
7.Drugi nazivi : Nesnov, Mrsni dani i nečisti dani.
8.Ove godine (1991) se poklapa sa bogojavljenskom nedeljom.
9.Ove godine se poklapa sa Savinom nedeljom.
10.Drugi naziv:Gostani dani.
11.Drugi nazivi: blaga, debela (pretila), kratka(kuska), osovita, redovna (redovita), trapava ili urša nedelja, a ponegde još i šarena, kako se naziva i prethodna.Ove godine se poklapa sa Atanasovom nedeljom.
1.Drugi naziv:mesopusna nedelja.
13.Drugi nazivi: gladna,gostinska, zagonetna, redovita, sirna,siropusna i trapava nedelja (ili Trapini danci).
14.Drugi nazivi:gluva, luda, prvoposna ili Todorova nedelja.
15.Drugi nazivi:deveta,drugoposna ili hroma nedelja.
16.Drugi nazivi: Časni posti ili uskršnji post.
17.Drugi nazivi: bezimena, gluva ili zaklopita nedelja.
18.Drugi nazivi: četvrta u postu.
19.Drugi nazivi:zajemci.
20.Drugi nazivi: gluvna, cvetla ili svetla nedelja.
21.Drugi naziv: besne kobile.
22.Drugi nazivi:cvetonosna ili lazarička nedelja
23.Drugi nazivi:strasna ili zavalita nedelja
24.Drugi nazivi:bela, vodena, istočna, prazna,Tomina ili trapava nedelja.
25.Drugi naziv:ukočeni dani.
26.Drugi nazivi:slavena, spasovska ili krstonoška nedelja.
27.Drugi nazivi:duhovska ili presvetska nedelja.
28.Drugi nazivi:rusalnica, rusalna, rusna ili trapava nedelja.
29.Drugi naziv:kresovi vinski.
30.Drugi naziv:kresovi.
31.Drugi naziv:letnji gorešnjaci ili kresivo.
32.Drugi nazivi : ilinski ili postavski kresovi.
33.U drugoj polovini godine, tačnije od Petrovdana do Božića, vreme se računalo u odeljcima na (priblićno) tri semice, što se zvalo trojankama, kojih je bilo osam, a omeđavali su ih ovi praznici:Petrovdan-Ilindan-Velika Gospojina-Mala Gospojina-Miholjdan-Lučindan-Ranđelovdan-Nikoljdan-Božić.
34.Drugi nazivi:nesnovica ili Medjugospojine.
35.Drugi naziv:zadušna nedelja.
36.Ove godine se poklapa sa miholjskom nedeljom.
37.Drugi naziv:mioljske praznice.

[Живана]

Januar
http://img337.imageshack.us/img337/7999/januaryh7.jpg

Фебруар
http://img166.imageshack.us/img166/5016/februargn8.jpg

Март
http://img150.imageshack.us/img150/2364/martzd3.jpg

Април
http://img529.imageshack.us/img529/9360/aprilpg0.jpg

[Живана]

Мај
http://img329.imageshack.us/img329/3262/majgq9.jpg

Јун
http://img146.imageshack.us/img146/5499/junzh7.jpg

Јул
http://img374.imageshack.us/img374/7338/julay9.jpg

Август
http://img145.imageshack.us/img145/158/avgustos1.jpg

[Живана]

Септембар
http://img374.imageshack.us/img374/1175/septembarsf9.jpg

Октобар
http://img183.imageshack.us/img183/5561/oktobarnf9.jpg

Новембар
http://img525.imageshack.us/img525/7996/novembarhi1.jpg

Децембар
http://img509.imageshack.us/img509/6589/decembargh3.jpg

[bogsvarog]

Хвала пуно ;)

[Живана]

Pored Jurija Miroljubovog koji je objavio Velesovu knjigu, jedan od rodonačelnika i glasnogovornika rodne vere (kod Rusa) kao slovensko-vedskog pokreta svakako jeste i Aleksandar Asov.
Njegove dve najznačajnije knjige-Slovenske vede (koje je pisao sa Miroljubovim) i Slovenska astrologija predstavljaju osnove ovog pokreta na kojima su mnogi slovenski (pa i srpski) autori zasnivali svoje teorije o slovensko-vedskoj religiji.

http://www.prosvetljenje.net/images/recenzije/slovenska.jpg

U knjizi Slovenska astrologija, Asov je ostvario svoj najznačajniji projekat-rekonstrukciju starog slovenskog kalendara.
Ovaj kalendar predstavlja skup astroloških znanja i zapažanja starih Slovena čineći istovremeno i osnovu za izračunavanje datuma slovenskih praznika. Budući da je u pitanju rekonstrukcija, ovaj kalendar ne možemo smatrati u potpunosti tradicionalnim, a svako ko poznaje osnove stare slovenske religije primetiće razliku između onog što je istorijski zasnovano i onog što je kasnije pridodato. Izmedju ostalih (pridodatih) stvari,Asov piše mnogo o Busu Belojaru za koga savremenici kažu da sam Asov vodi poreklo od ogranka te familije..a zameraju mu i što je sopstveni rođendan (u ovoj knjizi) proglasio slovenskim praznikom..

Knjiga može da se kupi kod nas i meni je bila zanimljiva kao vodič, posebno sa objašnjenjima Svarogovog kruga u ciklusu od cca 26500 godina..ali ,iako je Asov dao datum po datum (tumačeći sam kao po ruskom narodnom kalendaru)..ti se praznici ne poklapaju sa našim narodnim kalendarom i ja im nisam , ličn, pridala nikakav značaj..Ipak, informacije radi, prenosim iz recenzije:

Zodijak iz Retre (5-11.vek), dat i na naslovnoj strani Asovljeve knjige
http://www.prosvetljenje.net/images/recenzije/Zodijak-iz-Retre-.jpg

Poreklo slovenske astrologije, po Asovu, leži u magijskoj tradiciji Atlantide i Hiperboreje (tezu o hiperborejskom poreklu Slovena zastupao je kod nas Dragoš Kalajić).
Slovenski magovi-žreci primili su astrološka znanja od boga Koleda i koristeći ova znanja oni su mogli da predviđaju ishod bitke, rezultate žetve pa čak i velike prirodne katastrofe.Svoja predviđanja žreci su zasnivali prateći promene Malog kola-odnosno godišnjeg kretanja Sunca i njegovog prolaska kroz sazvežđa Zodijaka.
Pored Malog kola oni su proučavali i Veliko kolo tokom kog su se smenjivali zodijački ciklusi u trajanju od 2062 godina.

Sloveni su, dakle, znali za precesiono kretanje Sunca zbog koga ono «preskače» iz jednog zodijačkog sazvežđa u drugo, što znači da na početku svake zodijačke ere prolećna ravnodnevnica započinje u drugom sazvežđu.

Veliko kolo starih Slovena činilo je, zapravo, dvanaest ovakvih zodijačkih era a ovaj period (koji traje 27000 godina) nazivan je i Godinom Svaroga.
Važno je takođe napomenuti da se Veliko i Malo kolo kreću u suprotnim smerovima, tako da, dok u Malom kolu period Vodolije zamenjuje period Ribe, u Velikom kolu epoha Vodolije dolazi posle epohe Ribe Asov takođe raspravlja o slovenskom shvatanju planeta (planida) i ostalih nebeskih tela.
Sloveni su planete smatrali samim Bogovima pa je tako Mars - bog Jarilo (Gerovit), Venera - Maja itd.Sunce je Božanstvo koje ima mnogo potomaka među Bogovima ali i ljudima (Bus Belojar) pa su mitovi i bajke o njima zapravo opisi godišnjeg kretanja Sunca.

Sami Sloveni sebe su smatrali unucima Sunca (Velesova knjiga) koji večito ratuju sa lunarnim silama i narodima koji poštuju lunarna Božanstva (Grci itd.).
Slično shvatanje postoji kod Indusa koji takođe imaju mit o ratu između Sunčane i Mesečeve rase (Suryavansa i Čandravansa).


Obnovljeni staroslovenski kalendar zauzima najveći deo Slovenske astrologiije.Asov je svaki datum u godini preciznno analizirao i povezao sa odgovarajućim rasporedom planeta i sazvežđa kao i mitom koji opisuje taj raspored (tj. međusobni odnos planeta-Bogova).
Uporedo sa slovenskim mitološkim tumačenjem dnevne zvezdane konfiguracije dato je i hrišćansko tumačenje tako da je dosta olakšano upoređivanje hrišćanskih i paganskih praznika.
Originalna verzija kalendara nastala je u četvrtom veku nove ere a nju je ustanovio knez Anta Bus Belojar, koji je takođe bio i žrec.
Ova zanimljiva ličnost i dan-danas ima svoje poklonike u Rusiji koji proslavljaju dan njegovog rođenja kao i dan njegove nasilne smrti.
Godina starih Slovena počinjala je od prolećne ravnodnevnice (1. belojar) a pored ovog praznika Sloveni su takođe slavili i letnji i zimski solsticij kao i jesenju ravnodnevnicu.
Kao što uvek kažem, u pogledu oslanjanja na rusku literaturu, 20 posto je verovatno tačno..

[MRKELA]

Ја бих увео и старе називе месеци уз ове латинске. Штета да се загубе тако дивна имена, која су много правилнија од латинских...

[bf_109_g6]

ima li neko da zna : koji nazivi meseci u hrvatskom jeziku su stari slovenski ,a koji su "novokomponovani" (19.vek) ? pitam poshto vidim imena poput : prosinac,sijechanj,studeni ,travanj ...